Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Ekonomski "blic-krig" protiv Rusije nije uspeo, ali su pred Moskvom i dalje ozbiljna iskušenja
Savremeni svet

Ekonomski "blic-krig" protiv Rusije nije uspeo, ali su pred Moskvom i dalje ozbiljna iskušenja

PDF Štampa El. pošta
Goran Nikolić   
sreda, 07. septembar 2022.

Brza zamena Mekdonalds-a sa „Vkusno i točka" i Starbaksa sa „Stars Coffee", kao i rekordna niska nezaposlenost u Rusiji (3,9% u junu 2022), ukazuje na bezmalo uobičajenu ekonomsku dinamiku, odnosno iznenađujuće lako odvajanje od Zapada. Istina, kako se pritisci povećavaju unutar ruske privrede situacija je daleko od lake za kreatore ekonomske politike u Kremlju, ali je trenutno stanje bolje nego što je bilo ko očekivao, čak i sama Moskva. Kao još jedan znak optimizma, najnovije prognoze zvaničnika Rusije, ali i MMF-a, ukazuju na to da će pad ruske privrede, između 4% i 6%, biti manje dramatičan nego što su i oni sami procenjivali ranije ove godine.

Ovo je u oštroj suprotnosti sa onim što su sa početkom rata u Ukrajini analitičari sa Vol strita predviđali, a to je dramatičan ekonomski sunovrat Rusije. Najveća investiciona banka DŽP Morgan je u martu procenila da će se ruski BDP smanjiti za 35% u drugom kvartalu 2022, dok je Goldman Saks predviđao da će privreda Rusije doživeti najgori pad od raspada SSSR-a. Međutim, ruski BDP je redukovan za samo 4% na godišnjem nivou u drugom tromesečju 2022, što je daleko manji pad nego nakon izbijanja pandemije (smanjenje za 7,4% u drugom kvartalu 2020).

Kvartalni rast BDP Rusije 2020-2022.

Konsekventno, DŽP Morgan zaključuje da se ruska ekonomija dobro drži pod teretom oštrih sankcija, da dostupni podaci ne ukazuju na nagli pad aktivnosti, te da će recesija biti duga ali ne oštra

Konsekventno, DŽP Morgan zaključuje da se ruska ekonomija dobro drži pod teretom oštrih sankcija, da dostupni podaci ne ukazuju na nagli pad aktivnosti, te da će recesija biti duga ali ne oštra. Naime, izvoz je znatno viši od očekivanog, pre svega usled skoro nesmanjenog izvoza sirove nafte. Dodatno, Rusija je takođe održala snažnu domaću tražnju usled podsticajnih fiskalnih programa Kremlja za održavanje zaposlenosti, te finansijske i regulatorne podrške bankama u zemlji.

Očekivanje analitičara Vol strita da će zabrana izvoza nafte u države Zapada teško naštetiti Rusiji bila je bazirana na zavisnosti ruske ekonomije i budžeta od prihoda od energenata, te proceni da Moskva neće pronaći alternativne partnere. Međutim, Rusija je u julu izvezla 7,4 miliona barela prosečno dnevno, što je skroman pad u odnosu na prosek 2021. Indijska kupovina, koja je u julu uvozila milion barela ruske nafte dnevno, deset puta više nego u februaru, i Kina koja je uvozila 2,1, odnosno 1,7 miliona barela dnevno u junu, odnosno julu, sa potencijalom za rast, odigrali su ključnu ulogu. Dodatno, EU i dalje kupuje 2,8 miliona barela dnevno, samo 30% manje u odnosu na februar.

Ruska proizvodnja nafte

Indikativno je kretanje ruskog kompozitnog indeksa menadžera nabavke - koji prati trendove u prerađivačkoj industriji i uslugama. On je pao je sa 50,8 u februaru na 37,7 u martu, ukazujući na snažnu kontrakciju, usled (tada) očekivanog oštrog pada industrijske proizvodnje, smanjenih novih narudžbina i novih izvoznih porudžbina. Međutim, isti indeks je ušao u teritoriju rasta, podižući se na 44,4 u aprilu, iznad 50 u junu, i dostižući 52,2 u julu 2022, ukazujući na solidno ekonomsko stanje u Rusiji.

Sektor prerađivačke industrije i usluga Rusije

Naime, brzi potezi Centralne banke Rusije, odnosno oštra kontrola odliva kapitala i podizanje kamatnih stopa stabilizovali su rublju, dok je tzv. paralelni uvoz (šverc), koji bi mogao dostići čak 16 milijardi dolara ove godine, sprečio nestašice na ruskom tržištu i uvoznu inflaciju

Dodatno, iako se mnoge zapadne kompanije povlače, one nisu potpuno otišle ili su se prodale domaćim kupcima, tako da je njivova imovina i dalje poslovno aktivna. Odluke Japana da nastavi saradnju sa Ruskom Federacijom po pitanju ekstrakcije gasa na Sahalinu, te prihvatanje južnokorejske koroporacije KHNP da uđe u 2,25 milijarde dolara vredan ugovor kao podizvođač ruskog Atomstroj Eksporta u izgradnji nuklearke u Egiptu, dodatni je razlog za optimizam Moskve. Pored toga, snažno je povećana trgovina sa velikim tržištima u razvoju, a veliko iznenađenje je intenziviranje razmene Rusije i Turske, koja je, pored ostalog, duplirala uvoz ruske nafte (na 200 hiljada barela dnevno u 2022). Znak otpornosti ruske privrede je i porast dobiti korporacija za čak 25% (na 144 milijarde dolara) u drugom tromesečju 2022.

Cena gasa i nafte

Dakle, izgleda da suprotno od poželjnog efekta, drastične sankcije Zapada nisu bitnije umanjile ekonomske kapacitete Moskve, barem do sada. Naime, brzi potezi Centralne banke Rusije, odnosno oštra kontrola odliva kapitala i podizanje kamatnih stopa stabilizovali su rublju, dok je tzv. paralelni uvoz (šverc), koji bi mogao dostići čak 16 milijardi dolara ove godine, sprečio nestašice na ruskom tržištu i uvoznu inflaciju.

Poslovni toranj Lahta centar, sedište ruske energetske korporacije Gasprom, Sankt Peterburg

Visoke globalne cene nafte su više nego nadoknadile diskont na naftu tipa „Ural" (koji krajem avgusta 2022. iznosi 18,6 dolara u odnosu na Brent, skoro duplo manje nego što je to bilo u martu). S tim povezana rastuća prodaja sirove nafte Kini, Indiji, Turskoj pomogla je da se neutralizuje pad izvoza u EU.

Ono što je interesantno da su tankeri u vlasništvu grčkih rezidenata, koji su 2020. prevozili oko četvrtine nafte Ruske Federacije (ne računajući naftovode), trenutno sa čak polovinom, najzaslužniji za transport ruske nafte do kupaca

Uprkos projekcijama da će ruska proizvodnja nafte opasti za desetinu, ona je po proceni Međunarodne agencije za energiju (IEA) u julu bila tek za 3% ispod predratnog nivoa. Ipak, IEA procenjuje da bi embargo EU, koji će se primenjivati na uvoz morske sirove nafte i na uvoz preko dela naftovoda od 5. decembra 2022. trebalo da „ukloni" do 1,3 miliona barela dnevno sa evropskog tržišta, a da bi zabrana uvoza naftnih derivata (lož ulje, dizel) mogla redukovati ruski izvoz za dodatnih milion barela dnevno.

Međutim, spremnost kupaca iz Azije da uz popust kupuju rusku naftu verovatno će poremetiti ovu računicu, iako analitičari Kplera, Rystada i moskovskog BKS Global Marketsa smatraju da Moskva ne može računati na to da će Azija kupiti sav višak ruske nafte. Ono što je interesantno da su tankeri u vlasništvu grčkih rezidenata, koji su 2020. prevozili oko četvrtine nafte Ruske Federacije (ne računajući naftovode), trenutno sa čak polovinom, najzaslužniji za transport ruske nafte do kupaca.

Grčka na prvom mestu: vlasništvo tankera koji prevoze rusku naftu 2020-2022

Rekordna zarada od izvoza nafte i gasa učinila je suficit tekućih transakcija rekordnim i snažno ojačala rusku valutu, šteteći na taj način izvoznicima i smanjujući prihode budžeta (izražene u rubljama).

S tim u vezi, Rusija planira da ove godine kupi čak 70 milijardi dolara u juanima (čiji bi iznos u deviznih rezervama trebalo da poraste do kraja 2022. na protivrednost od 180 milijardi dolara), i drugim „prijateljskim" valutama, poput indijske i turske. To bi pomoglo da smanji vrednost ruske monete na poželjnih 75-80 za dolar (sa sadašnjih nivoa od oko 60).

Devizne rezerve CB Rusije u juanima

Čak i ako se efekti sankcija na Rusiju snažnije ispolje tek za nekoliko godina, ne postoji garancija da će se prognozirana ekonomska stagnacija desiti u dovoljnom obimu da proizvede za Zapad pozitivne promene u ruskoj spoljnoj politici

Strateški plan Moskve je da se tako povećane devizne rezerve potroše u narednih tri do pet godina kako bi se pokrili ogromni troškovi zamene stranih tehnologija i prebacivanja transportne infrastrukture ka novim tržištima u Aziji.

Čak i ako se efekti sankcija na Rusiju snažnije ispolje tek za nekoliko godina, ne postoji garancija da će se prognozirana ekonomska stagnacija desiti u dovoljnom obimu da proizvede za Zapad pozitivne promene u ruskoj spoljnoj politici. Kako potencira Ramon Marks, bez obzira ko pobedi u ukrajinskom ratu, SAD će biti strateški gubitnik, budući da će Rusija izgraditi prisnije odnose sa Kinom, Indijom, Iranom i zemljama Zaliva. Peking i Moskva će bez sumnje proširiti kapacitete za nepomorski transport nafte i gasa, što će smanjiti zavisnost Kine od isporuka fosilnih goriva sa Bliskog istoka koje faktički moraju proći kroz Malački moreuz, koji bi u slučaju konflikta Vašington lako blokirao.

Mračnija strana „ruske" medalje

Koliko je mir daleko i koliko su stavovi dve strane nepomirljivi ukazuju i ocene Gorbačovljeve istorijske uloge (preminuo 30. avgusta 2022). Dok je „Gorbi" hvaljen u Berlinu i Vašingtonu, u Moskvi se smatra da njegov romantizam prema Zapadu nije bio opravdan („nemogućnost" Putina da prisustvuje sahrani takođe govori o stavu Kremlja). Povezano sa stavom prema poslednjem predsedniku SSSR-a, naivno je očekivanje simpatizera Rusije da će EU, usled pritiska javnosti koji će se odslikavati i kroz dolazak tzv. populista na vlast (verovatno u Italiji, u septembru 2022), promeniti politiku sankcija prema Kremlju.

Dmitrij Medvedev na sahrani Mihaila Gorbačova

Dakle, stav da će evropsko stanovništvo, inače manje naviklo na teškoće od Rusa i sklonije izlasku na ulice, suočeno sa snažnim povećanjem računa za grejanje i visokom inflacijom, staviti Kremlj u dobitnu poziciju s koje će lakše ostvariti deo svojih ciljeva, bazično je neutemeljen

Naime, embargo uveden 2014, uvezan sa pitanjem Krima, obnavljan je svakih šest meseci, a bilo je dovoljno da samo jedna zemlja bude protiv da se to ne bi desilo. Retorika mađarskih zvaničnika ne treba da zavara. Takvi potezi, kakav je bio i onaj Erdoganov sa pretnjom vetom na ulazak Finske i Švedske u NATO, limitiranog su dejstva i svode se na manje ustupke za konkrentnu zemlju. Razbijanje unisonog stava kolektivnog Zapada je nešto što ni najveće članice EU ne mogu sebi da dopuste. Primer iz 2003. kada se tzv. „stara Evropa", a najviše Francuska, protivila intervenciji u Iraku, i kada je naišla na žestoku opomenu iz Vašingtona, jeste indikativan. Kako to navode i mnogi ruski analitičari poput Ivana Timofejeva: sankcije su tu da ostanu (za decenije).

Dakle, stav da će evropsko stanovništvo, inače manje naviklo na teškoće od Rusa i sklonije izlasku na ulice, suočeno sa snažnim povećanjem računa za grejanje i visokom inflacijom, staviti Kremlj u dobitnu poziciju s koje će lakše ostvariti deo svojih ciljeva, bazično je neutemeljen. S tim u vezi ilustrativno je ponašanje Nemačke, koja je najavila dodatnih 100 milijardi evra za finansiranje hitnih vojnih nabavki, od čega će veliki deo otići američkom „Lokid Martinu" za avione F-35.

Olaf Šolc u poseti Simensu koji servisira turbinu za gasovod Severni tok 1, Kanada, 3. avgust 2022.

Rusiji neće pomoći ni to što je rast potrošačkih cena u Evrozoni dostigao novi rekord u avgustu (9,1%), što je najviša stopa inflacije od početka evidentiranja iste. Još jedan znak da Brisel neće odustati je i to što se EU sprema da pooštri vizni režim sa Rusijom, kao još jednu meru kažnjavanja

Ne samo to, Nemačka je spremna i na rizičan potez menjanja svog poslovnog modela koji je poslednjih decenija uspešno funkcionisao. Naime, na bazi jeftine energije iz Rusije, od poluproizvoda iz Kine su pravljene visokokvalitetne robe, koje su se izvozile prvenstveno u Kinu, najvažniji trgovinski partner Nemačke, i od koje zavise čitave privredne grane i lanci snabdevanja. Dok se jedan stub tog sistema snažno trese, drugi se i dalje drži, ali usled pritiska SAD, počinje, istina još uvek oprezno, „razdvajanje" od Kine. Dakle, po cenu drastičnih troškova, Nemačka je izabrala politiku naspram ekonomije.

Stvari za Moskvu neće promeniti ni to što je indikator ekonomskih očekivanja Evrozone pao u avgustu više nego što se očekivalo, dostižući najniži nivo u poslednjih 19 meseci (posledica smanjenog optimizma u industriji i uslugama, budući da rekordna inflacija i rat u Ukrajini utiču na ekonomske odluke firmi i domaćinstva). S tim u vezi, UBS procenjuje da bi EU mogla ući barem u tehničku recesiju usled energetske krize i stanje bi moglo da se pogorša ako dođe do racionalizacije upotrebe prirodnog gasa (čija se cena povećala čak 10 puta), te daljeg rasta cena struje, što implicira dalji pritisak na potrošnju domaćinstava i investicije (na primer, u Nemačkoj su cene električne energije porasle za sedam puta na godišnjem nivou u julu 2022).

Povećani troškovi

Rusiji neće pomoći ni to što je rast potrošačkih cena u Evrozoni dostigao novi rekord u avgustu (9,1%), što je najviša stopa inflacije od početka evidentiranja iste. Još jedan znak da Brisel neće odustati je i to što se EU sprema da pooštri vizni režim sa Rusijom, kao još jednu meru kažnjavanja.

Ruski predsednik Vladimir Putin, ministar odbrane Sergej Šojgu i načelnik generalštaba Valerij Gerasimov prate vežbu "Vostok 2022", 6. septembra 2022.

Dodatno, troškovi zbog „razdvajanja" u energetskom smislu će verovatno biti manji za Zapad nego za Rusiju. Na primer, EU može kroz nekoliko godina i po cenu viših cena da izbaci ruski gas iz upotrebe, dok nedostatak infrastrukture znači da će Moskvi trebati više vremena da preusmeri njegov izvoz u Kinu

Dakle, iako sankcije nisu dovele do trenutnog kolapsa ruske ekonomije, vremenom će one povećavati troškove za Rusiju. Zapad će nastaviti da sa politikom koja se svodi na smanjenje energetskih prihoda Rusije, uprkos tome što će sam platiti visoku cenu za to, posebno EU. Napori da se Peking, Delhi i Ankara odvrate da pomažu Moskvi tako što će prihvatiti tzv. cap na cenu ruske nafte, imaju slabe šanse za uspeh, u suprotnom to bi moglo da stvori ozbiljne probleme Kremlju.

Dodatno, troškovi zbog „razdvajanja" u energetskom smislu će verovatno biti manji za Zapad nego za Rusiju. Na primer, EU može kroz nekoliko godina i po cenu viših cena da izbaci ruski gas iz upotrebe, dok nedostatak infrastrukture znači da će Moskvi trebati više vremena da preusmeri njegov izvoz u Kinu.

Ipak, najveći uticaj na Rusiju nije gubitak zapadnih energetskih tržišta, već njihove tehnologije i komponenti - koje Peking ili drugi ne mogu u potpunosti da zamene - što ometa industrijsku proizvodnju i posebno ekstrakciju prirodnih resursa koja se oslanja na opremu zapadnog porekla, kao i ruski vojno-industrijski kompleks.

Elektrana na prirodni gas u Drogenbosu kod Brisela

Teškoće s kojima se suočava najveći ruski proizvođač automobila nude uvid u razmeru problema koje ima zemlja koja nastoji da izdrži ekonomski „blickrig" Zapada. Naime, „Avtovaz", koji nije otpustio nijednog od svojih 42 hiljade radnika, ovog leta je ponovo pokrenuo proizvodnju svog brenda „Lada" nakon što je zaustavljen u martu zbog otežanog snabdevanja i gubitka francuskog partnera „Renoa".

Na primer, veći deo od 3.200 radnika u fabrici u Iževsku je na privremenom odmoru od marta, a kompanija im isplaćuje dve trećine njihovih plata (deo osoblja radi skraćeno). Ponuda svim radnicima da uzmu jednokratne otpremnine (od 200 hiljada rubalja ili 3.400 dolara), time dobrovoljno odlazeći iz firme, loš je znak za tu inače veoma važnu granu ruske industrije. Naravno, ovaj potez je povezan i sa fokusom „Avtovaza" na svoju primarnu fabriku u Toljatiju, dok plan da se u Iževsku preopreme postrojenja da bi se sa mnogo manje zaposlenih napravio prvi električni automobil ruske proizvodnje neka vrsta je utehe za industriju ovog grada.

Fabrika "Avtovaza" u Toljatiju

Tri krizna scenarija za ekonomiju Rusije 

U oficijelnom dokumentu Centralne banke Rusije Glavni pravci monetarno-kreditne politike 2022-25 prepoznaje se da je najvažnije koliko će se građani i kompanije uspešno i brzo prilagođavati novim realnostima, uzimajući u obzir da će na spoljnom planu niz globalnih dešavanja ostati neizvestan, počevši od efekta uvozne inflacije, monetarnog zaoštravanja, globalne tražnje, stanja globalnih lanaca snabdevanja do kovida i geopolitičkih tenzija, odnosno eventualnih dodatnih spoljnotrgovinskih sankcija, kao i stepena primene sekundarnih sankcija. Prilagođavanje ruske privrede novim uslovima zavisi od uspostavljanja novih ekonomskih veza, pojave novih industrija, efikasnosti procesa supstitucije uvoza i razvoja mehanizama za paralelni uvoz.

U osnovnom scenariju dolazi do usporavanja globalnog ekonomskog rasta, ali će oprezna i razborita monetarna politika omogućiti najvećim ekonomijama da izbegnu veliku recesiju, dok će se inflacija u inostranstvu vratiti na vrednosti blizu cilja početkom 2024. godine. Ruska ekonomija će se smanjiti 2022. i tokom većeg dela 2023, prilagođavajući se promenjenim spoljnim uslovima, dok će se 2025. ekonomija vratiti na potencijalnu stopu rasta od oko 2% (+-0,5%). Godišnja inflacija će opasti sa 12-15% u 2022. na 5-7% u 2023, te na 4% u 2024.

Istočni ekonomski forum u Vladivostoku, 5. septembra 2022.

Scenario „Ubrzane adaptacije" pretpostavlja ubrzanije prilagođavanje ruske privrede na nove uslove. Do bržeg restrukturiranja privrede će doći prvenstveno zbog bolje dinamike uvoza nego u osnovnom scenariju, i to usled formiranja novih ekonomskih veza i proširenja mehanizma paralelnog uvoza. Izvoz će se takođe povećati u odnosu na bazni scenario zbog rasta njegovog fizičkog obima, uključujući naftu i gas, što će biti olakšano pronalaženjem novih ruta i načina isporuke energenata smanjenjem troškova transporta i osiguranja. U ovom scenariju rast ruske privrede je moguć već tokom 2023. a godišnja inflacija će se vratiti na nivo blizu cilja (4%) do kraja 2023, što pretpostavlja i niže kamatne stope za privredu.

Tri decenije „dividendi mira" koje je veći deo planete uživao kroz jeftinu kinesku robu, nisku inflaciju i rastuće strane investicije - završene su. U vremenu geopolitičkih turbulencija kojima svedočimo, možemo se samo nadati da će involvirane strane održati konflikt pod kontrolom

Alternativni scenario „Globalna kriza" pretpostavlja povećanu fragmentaciju globalne ekonomije. Uporno visoka inflacija u velikim ekonomijama može zahtevati oštrije i značajnije pooštravanje monetarne politike a posledica će biti recesija u najvećim ekonomijama, dok bi rastuće kamate mogle značajno da ugroze finansijsku održivost u zemljama u razvoju. Ovaj scenario pretpostavlja i uvođenje novih sankcija protiv ruske ekonomije. Kombinacija ovih događaja mogla bi da pogorša neravnoteže u svetskoj privredi i dovede do nove globalne finansijske i ekonomske krize, uporedive po obimu sa onom iz 2007-2008. Za rusku ekonomiju će realizacija globalne krize, koja smanjuje spoljnu tražnju, te cene i obim izvoza, značajno otežati strukturno prilagođavanje. BDP će se 2023. smanjiti više nego 2022. a pad će se nastaviti i 2024, dok je blagi porast (za 1%) moguć tek 2025. Godišnja inflacija u 2023. će porasti na 13-16% usled slabljenja rublje i pooštravanja ograničenja na strani ponude.

Luka u Vladivostoku, 5. septembra 2022.

Jasno je da nijedan od ova tri scenarija ne nudi optimističnu verziju razvoja privrede Rusije, čak ni u srednjem roku. Kako su sankcije „tu da ostanu", jasno je da je i Moskva izabrala politiku umesto ekonomije, odnosno prioritiziranje bezbednosnih i nacionalnih interesa. Kako i Zapad, a sve više i Kina, rade sličnu stvar, očekivati povratak u vreme relativno dobre bezbednosne situacije u svetu, te skoro neometanih ekonomskih interakcija između skoro svih država, deluje nerealno. Ono što deluje sve izvesnije jeste da će trgovina između zemalja biti sve više koncentrisana u regionalnim blokovima, te će se države manje fokusirati na korišćenje komparativnih prednosti, a više na povećanje lokalizacije proizvodnje. Posledično, benefiti od globalizacije će opadati a stope privrednog rasta u skoro svakoj zemlji će usled troškovnih neracionalnosti biti niže.

Tri decenije „dividendi mira" koje je veći deo planete uživao kroz jeftinu kinesku robu, nisku inflaciju i rastuće strane investicije - završene su. U vremenu geopolitičkih turbulencija kojima svedočimo, možemo se samo nadati da će involvirane strane održati konflikt pod kontrolom.

(RTS)

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner