Duboka ideološka podeljenost Hrvatske

(Zagreb, septembar 2009)

Vesna Škare-Ožbolt predstavlja posebnu i izuzetno zanimljivu pojavu na hrvatskoj političkoj pozornici. Uvek nasmejana, ljubazna, vedra, komunikativna, puna pozitivne energije i optimizma, ova harizmatična političarka impresivno odudara od opšte apatije i sivila aktuelne hrvatske politike. Nekadašnja ministarka pravde i narodna poslanica u Hrvatskom saboru a sada predsednica vanparlamentarne stranke Demokratski centar, poznata je po tome što svakodnevno postavlja nezgodna pitanja vladi u kojoj HDZ ima ubedljivu većinu, što ukazuje na mnogobrojne korupcionaške afere koje potresaju Hrvatsku, što traži objašnjenja o njima i pokreće pitanje pravne i moralne odgovornosti ministara, i što stalno insistira na reformi pravosuđa i političkog sistema u Hrvatskoj. Vesna Škare-Ožbolt je upravo objavila svoju kandidaturu na izborima za predsednika/icu Republike Hrvatske, koji će biti održani početkom 2010. Iako ima previše obaveza ljubazno se odazvala pozivu da za čitaoce „Nove srpske političke misli“ odgovori na nekoliko aktuelnih pitanja iz hrvatske i balkanske politike.

Gospođo Škare-Ožbolt, upravo ste objavili svoju kandidaturu za predsednicu Republike Hrvatske. Kako ocenjujete svoju trenutnu poziciju na hrvatskoj političkoj sceni? Smatrate li da imate ozbiljne izglede na uspeh protiv kandidata najjačih hrvatskih političkih stranaka – dr Andrije Hebranga (HDZ) i dr Ive Josipovića (SDP)?

Moram priznati da ova politička borba neće biti nimalo laka. Kandidati HDZ i SDP su sigurno u velikoj prednosti u odnosu na mene pa i druge kandidate, ali da ne verujem u sebe i svoj uspeh ne bih ni ulazila u izbornu trku. Trenutna situacija u Hrvatskoj je izuzetno teška. Hrvatska stagnira u svakom pogledu, što rasplinjava reformski potencijal koji nesumnjivo postoji u hrvatskom društvu. Naša zemlja je trenutno bez pravog političkog vođstva, bez liderske glave i zbog toga se ne mogu uspešno rešavati brojni problemi s kojima se Hrvatska suočava. Aktuelni predsednik Mesić je odlazeći političar a predsednicu vlade Jadranku Kosor niko ne uzima za ozbiljno. Hrvatskoj je potreban novi lider, koji će stalno biti u dodiru s građanima i koji će imati dovoljno sposobnosti i energije da artikuliše njihove zahteve i težnje. Ja upravo u tome vidim svoju šansu. Smatram da posedujem potreban politički autoritet u smislu objedinjavanja reformskih potencijala Hrvatske, a posedujem i dragoceno iskustvo koje sam stekla radeći kao ministarka pravde i narodna poslanica u Saboru. To je ono što manjka drugim kandidatima. Već su neki analitičari u Hrvatskoj naglasili da bih ja mogla napraviti veliko iznenađenje na narednim predsedničkim izborima.

Šta mislite o kandidaturi g. Nadana Vidoševića, inače predsednika hrvatske privredne komore, kao i o mogućoj kandidaturi g. Milana Bandića, gradonačelnika Zagreba?

G. Vidošević je – kako ste rekli – predsednik privredne komore ali nema potrebno političko iskustvo. On je jedan uspešan tehnokrata i privrednik ali to nije dovoljno da bi se upravljalo državom. Država nije isto što i preduzeće. Za državnički posao je potreban i politički autoritet a njega g. Vidošević ne poseduje u potrebnoj meri. Što se tiče g. Bandića ne verujem da će istaći kandidaturu. Ako bi to učinio srušio bi se čitavi sistem unutar SDP. Tada bi SDP pokrenuo pitanje brojnih korupcionaških afera, koje prate g. Bandića od kada je postao gradonačelnik Zagreba a to nije potrebno niti njemu niti SDP.

Na koji deo biračkog tela možete računati na narednim predsedničkim izborima?

Smatram da će za mene glasati reformski orijentisani deo hrvatske populacije koji se mora ozbiljnije aktivirati, zatim računam na glasove mladih a naročito onih koji prvi put izlaze na birališta, kao i na glasove manjina.

Šta mislite o međunarodnom položaju Hrvatske posle stupanja u punopravno članstvo NATO pakta?

Nakon ulaska u punopravno članstvo NATO organizacije međunarodni položaj Hrvatske se nije suštinski promenio iz jednostavnog razloga što u njoj nisu sprovedene potrebne političke i ekonomske reforme, koje bi joj dodatno ojačale poziciju i ugled u Evropi i svetu. Hrvatska vlada nije ništa efikasno uradila osim što stalno priča kako će uvesti zemlju u Evropsku uniju. I svima je ta priča postala dosadna. Ljudima je praznih priča preko glave. Oni žele konkretne životne stvari a do njih se može doći samo ako se Hrvatska iznutra reformiše. Tek kada se to ostvari međunarodni položaj Hrvatske će biti neuporedivo bolji. Verujte, zbog ovakve neefikasne i dvolične politike vlade evroskepticizam je u porastu u Hrvatskoj.

Šta su - po Vašem mišljenju - trenutno najveći politički problemi u Hrvatskoj.

U Hrvatskoj ima jako mnogo političkih problema, ali se među njima mogu izdvojiti neki koje bih ocenila najvećim. Prvi i glavni problem je duboka ideološka podeljenost društva, koja datira još od Drugog svetskog rata. Večita podela na partizane i ustaše, komuniste i antikomuniste, pa čak i podela na dinamovce i hajdukovce koja možda na prvi pogled izgleda nebitno, predstavlja veliki problem jer onemogućava postizanje konsenzusa oko opštih moralnih načela i najvažnijih pravaca državne politike. Ova podeljenost hrvatskog društva ponekad dobija burne oblike, te razara ionako krhke demokratske institucije. Smatram da bi svaki odgovoran političar u Hrvatskoj morao mnogo toga da uradi u cilju prevazilaženja ove duboke ideološke podele. Osim nje postoji još nekoliko velikih problema. To su: korupcija, neefikasno pravosuđe i veoma loš sistem državne uprave. Ovaj poslednji problem bih posebno izdvojila. Hrvatska je preterano centralizovana država. Ona se mora decentralizovati kako bi uprava bila mnogo delotvornija. Zalažem se za regionalizaciju Hrvatske i u vezi s tim, za promenu strukture Hrvatskog sabora. Smatram da bi zakonodavno telo trebalo da ima predstavnički dom i dom regija u kojem bi bile zastupljene i nacionalne manjine kao i predstavnicihrvatske dijaspore.

A šta je sa ekonomskim problemima?

Osim političkih u Hrvatskoj postoje i brojni ekonomski problemi. Među njima najvažniji su: visok spoljni dug, ogroman procenat nezaposlenosti koja posebno pogađa mlađu populaciju i gotovo svakodnevni pad proizvodnih aktivnosti. Žalosna je činjenica da u Hrvatskoj proizvodnja gotovo i ne postoji. Cela ekonomija je svedena na trgovinu, usluge i turizam. Posebno je pogođena poljoprivredna proizvodnja, koja bi uz adekvatne podsticajne mere, mogla da bude nosilac privrednog razvoja Hrvatske. Takođe, potrebno je iskoristiti finansijski potencijal hrvatske dijaspore koji je veoma impresivan, a da bi se to uradilo potrebno je dodatno uslove za poslovanje i investiranje.

Da se okrenemo malo regionalnoj saradnji. Kako ocenjujete politički položaj Hrvata u Bosni i Hercegovini?

Trenutni politički položaj Hrvata u Bosni i Hercegovini je komplikovan zbog podele HDZ na dve suprotstavljene frakcije, do čega je došlo i usled intervencije iz zagrebačke centrale. Ta podela otežava mogućnost Hrvatima da definišu svoje legitimne političke interese i da ih zaštite u granicama ustavnog poretka Bosne i Hercegovine. Bilo bi dobro da HDZ izgubi monopol na političko predstavljanje bosansko-hercegovačkih Hrvata. Pluralizacija njihovog društva bi im omogućila da u sporazumu sa Bošnjacima i Srbima grade svoju budućnost u Bosni i Hercegovini.

I na kraju, kako vidite odnose između Hrvatske i Srbije?

Lično se zalažem za prijateljske odnose Srbije i Hrvatske. Zalažem se za produbljivanje veza između naših država u političkom, privrednom, kulturnom i svakom drugom pogledu. Stabilnost Zapadnog Balkana zavisi od hrvatsko-srpskih odnosa. Oni su primarni dok su svi ostali odnosi od manjeg značaja. Ako su odnosi između Srbije i Hrvatske dobri i prijateljski onda to neće biti od značaja samo za ove dve države nego i za sve ostale države na Zapadnom Balkanu, a posebno za Bosnu i Hercegovinu. Dakle, prijateljski hrvatsko-srpski odnosi su ključ za mir i prosperitet balkanskih zemalja. To je najvažniji razlog zašto bi Hrvatska i Srbija trebalo da stalno poboljšavaju svoje odnose na principima međusobnog uvažavanja i poštovanja.

(Razgovarao: Miroslav Svirčević)