Početna strana > Samo smeh Srbina spasava > Dok je Srba biće i gusala - 250 godina od rođenja Filipa Višnjića
Samo smeh Srbina spasava

Dok je Srba biće i gusala - 250 godina od rođenja Filipa Višnjića

PDF Štampa El. pošta
Gusle onlajn   
subota, 16. decembar 2017.

Povodom obeležavanja 250 godina od rođenja najslavnijeg srpskog guslara i narodnog pesnika Filipa Višnjića, NSPM vam donosi ekskluzivni intervju sa njegovim imenjakom sa Tvitera, koji preko naloga @gusleonline već više od četiri godine komentariše političku, javnu i kulturnu scenu Srbije u tradicionalnom srpskom desetercu. Na ovom nalogu je do sada objavljeno preko četiri hiljade tvitova, uglavnom u desetercu, što daje impresivan broj od preko 20 hiljada stihova – sedam puta više nego u „Gorskom vijencu“, i više nego što ih ima u „Ilijadi“, što je samo po sebi svojevrsni kulturni poduhvat. Virtualnog Filipa Višnjića samo pitali o savremenoj kulturnoj sceni Srbije, o negovanju tradicije, modernosti epske poezije kao i o njegovom slavnom imenjaku. Razgovarao Nikola Tanasić.

Za svoje nastupe na internetu prisvojio si alter-ego Filipa Višnjića. U kojoj meri sebe doživljavaš njegovim nastavljačem?

Da bi čovjek na Tviteru pis'o

mora malo arogantan biti,

likom sam se rado poslužio

najslavnijeg srpskoga guslara

da bih tako raju podstakao

da se vrati srpskom desetercu,

da se sjeti gusle šta bijahu.

Ne b'ješe mi ni na kraj pameti

da ja sebe poredim sa njime,

već njegovog da prenesem lika

u medije ove virtuelne,

ne bi l' raja štogođ pročitala

na Tviteru što vječno vrijedi,

da ne vija prazne obrazine

što im nude srpski tabloidi,

i ostala medijska gospoda.

Gusle se u savremenoj Srbiji često pominju kao značajan element tradicije i kulturne baštine, ali istovremeno opstaje i autošovinistička slika o guslama kao „muzici za primitivce“, koju slušaju neki polu-divljaci iz planina, i koje zaslužuju podsmeh. Koliko se u Srbiji i srpskim zemljama zaista neguje guslarska tradicija?

Tradicija još zamrla nije,

još guslara ima u Srbalja,

na redovna idu takmičenja,

i njeguju tu vještinu slavnu,

promovišu gusle i kod djece,

plamen nose novim naraštajam'.

Veća muka su državna t'jela

zvanično se sva kulturom bave,

a guslare listom obilaze

kano da su kužni il' gubavi!

Nit' se čuju među medijima,

nit' se uče na dramskoj medresi,

nema za njih državne nagrade,

nit jevropskih ima projekata.

Vole srpski kulturni organi

pohvaliti srpsku tradiciju,

al' je brže-bolje sahranjuju,

u današnjoj jalovoj Jevropi

samo mrtva tradicija valja,

za time se i naši povode,

gusle hvale, a guslara niđe.

Popularan argument kod opadača gusala je da oni nemaju ništa protiv tradicije, ali gusle „grozno zvuče“ i „ne mogu da se slušaju“. Je li zvuk gusala „prevaziđen“, ili je po sredi ipak nešto drugo?

Kogođ veli da su gusle ružne,

da paraju kulturnih ušiju,

što su samo na sonate svikle,

krupno laže i sebe i druge!

Nisu gusle nezvučne i ružne,

nego uv'jek po istini zbore,

a istina nije popularna,

uši pari, i još bode oči,

u vremenu obmana i laži,

što medijske kuće promovišu;

Dunjaluk su vrgli naglavačke,

pa im smeta svako ko se javi,

da na noge opet ga posadi.

Jelektričnu ko sluša gitaru,

kom saksofon uši ne probija,

ko ne kudi afričkih bubnjeva,

ni gusle mu neće zasmetati,

ako nema krupne predrasude

o onome o čemu se pjeva,

i o srpskoj narodnoj kulturi.

A šta ćemo sa onom opaskom da su gusle „crnogorski instrument“, što se vrlo često može čuti?

Nek je na čast crnogorskoj braći,

što se kod njih gusle češće čuju

no u drugim srpskim krajevima,

ali gusle nisu crnogorske,

ništa više no hercegovačke,

ne vrijede više Šumadiji,

no Podrinju, Krajini i Lici,

đegod ima srpskijeh ognjišta,

tu i srpske gusle odjekuju!

Ko se sjeća srpskoga imena

i ko slavi srpsku krsnu slavu

i gusle su njemu srcu drage,

da ih nikad u ruke ne uze,

nit' guslara da je poslušao,

znaće šta su i koliko znače

za opstanak roda i imena.

U tvojim stihovima satira najčešće proizilazi iz propuštanja savremenih realija Srbije i Balkana kroz jezički filter epske poezije, koji sobom na nivou jezika i značenja nosi specifičan etos herojstva, samopožrtvovanja i časti, a koji u savremeno doba deluje u najmanju ruku anahrono, poput Domanovićevog „Kraljevića Marka po drugi put među Srbima“. Da li je srpska epika i etika anahrona, i da li nas „vraća u XIX vek“?

I neka si ovdje pomenuo

čestitoga Domanović Rada

kad vaskrse Kraljevića Marka,

isprva je Marko koristio,

isključivo sv'jetla deseterca,

ali brzo muka ga natjera,

grdna muka i stvarnost surova,

da u prozi počne govoriti.

Taj sam primjer dobro zapamtio,

on i jeste neka paradigma

za guslanje moje virtuelno.

Jeste sm'ješno kada se pohrani

naša stvarnost naspram ideala,

politička pseudoelita

naspram veljih srpskih velikana,

ponajbolje blato se uoči,

kad ga Sunce zlatno osvijetli,

ponajbolje rđa u čovjeku,

kad o njemu gusle zapjevaju.

Nek se raja smije kol'ko hoće,

povoda je malo za veselje,

ali nije društvena satira,

razlog moga internet guslanja,

nego da se jasno uporedi,

naše vr'jeme sa junaštvom starim,

nove vođe s starim junacima,

da se vidi da je muka ista,

a da se od borbe odustalo,

jerbo nisu gusle radi sprdnje,

već da Srbljam o pravdi svjedoče,

i istinu da uv'jek da proglase,

nepravdu i laž da osuđuju,

ista danas k'o pr'je dvjesta ljeta,

ništa nije tu se izm'jenilo.

Kako publika na Tviteru reaguje na tvoje „guslanje“? Tviter se često posmatra kao društvena mreža koja nije previše naklonjena srpskim nacionalnim vrednostima.

Tviter jeste varoš pregolema,

svaka luda publiku si nađe,

politiku svoju pripovjeda,

tako i ja publiku sam naš'o,

koja sluša mojega guslanja.

Dv'je su vrste takvih tviteraša:

jedna grupa voli deseterca,

i sluša me kao glas starine,

koji stavlja sve na svoje mjesto,

i vr'jednosti stare proglašava,

oni vole pjesmu prihvatiti,

donizati sopstvenih stihova,

zadovoljstvo to je ponajveće,

kada grme gusle po Tviteru,

deseterac zvoni na sve strane!

Druga grupa jeste ravnodušna,

epska forma nju i ne zanima,

već je bitno da se kritikuje,

tirjanija Vučić gospodara,

slučajni su oni saveznici,

ali opet ponešto nauče,

i ostane nešto im u srcu,

velika je snaga deseterca,

pred istinom ravnodušan niko

nije mog'o dugo da ostane.

Glavni junak tvojih pesama je gospodar Vučić? Da te pitam rečnikom savremenog srpskog političkog novogovora: „zašto mrziš predsednika Srbije“?

Nema mržnje u guslarskoj pjesmi,

guslaru je takva mržnja strana,

po istini on uvijek p'jeva,

u zrcalu vječnosti sve gleda,

nije guslar mrzio ni Turke,

kad su zulum Srbljima činili,

no je uv'jek hvalio junaštva,

što ga bješe u turske gospode,

kao što je uv'jek isticao,

nečovještvo, kukavičluk, zlobu,

đegod ih je mog'o prepoznati.

Tako i ja ne mrzim Vučića,

no ga hvalim kako dolikuje

vrhovnome voždu i vojvodi,

ta je slika sasvim istinita;

ko u pravdi mržnju prepoznaje,

u svom srcu nju je zatekao,

a pravda je mamac ponajbolji

da istjera mržnju na vidjelo.

To što Vučić glavna mi je tema,

on se lično za to postarao,

div-junaka od sebe načini,

c'jelu zemlju nosi na plećima,

nema v'jesti da nije o njemu,

i da hoću o drugom da pjevam,

ne bi mog'o da pronađem građe.

Ne plašiš se da ćeš posle odlaska Vučića ostati bez inspiracije?

Crni Nidžo, grdni pesimisto,

ti zar vidiš kraja vladavini,

našeg vrlog vožda-samodršca?!

Ozbiljno se Vučić ugledao

na mentora Mila-gospodara,

hoće Vučić vladat' dovijeka,

Njegoševu prihvati maksimu

„neka bude borba neprestana“

al' on misli na izbornu borbu

(dok državu strancam rasprodaje)

protivnike hoće istražiti,

da ga nikad više ne dostignu,

svakodnevno raju zaluđuje,

državnijem raznim pitanjima,

strane žbire lovi, raskrinkava,

sa Bakirom svađu zapodjeva,

i još grdi hrabre Rvaćane,

da se niko zapitat' ne stiže,

šta država na Kosovu čini,

kako raju opet porobljava,

rasprodaje novim spahijama.

Ali nije ničija do zore

b'jela sv'jeća jošte dogorjela,

guslarske su teme nepresušne,

vazda biće zuluma i rđe

da naroda srpskog sablažnjava,

posl'je Tita imadosmo Tita,

za Vučićem Vučić će da dođe,

biće pjesme koliko je jada,

biće epa koliko junaštva!

Planiraš li da širiš projekat „Gusle onlajn“?

Prvo sam se nešto zanosio,

da ja pravim medijskog portala,

što bi c'jelu javnost pokrivao,

i pratio v'jesti svakodnevno,

guslarski bih Dnevnik načinio,

da istina propisno zazvoni,

mjesto da se čita na ekranu,

ali to je ozbiljna rabota,

za medije treba imat' blaga,

treba imat' slobodna vremena,

a još sponzor nije se rodio

što će medij neki podržati,

samo da bi istina se čula:

svako hoće hvalu i reklamu

da bi blago svoje opravdao.

Takav sevap mene ne zanima,

Tviter mi je potaman postelja

i ne tražim publiku ja bolju,

sad su jošte mustru poduplali,

do dva puta znakova je više,

pa se mogu bolje izraziti,

i pjevati što mi duša ište.

Na kraju, kako vidiš budućnost gusala? Kako će se u Srbiji slaviti 300 godina od rođenja Filipa Višnjića?

Dok je Srba, biće i gusala,

đegod da se srpski jezik zbori

zvuk gusala neće utihnuti!

Ako bude za pedeset ljeta

još Srbalja pod kapom nebeskom

i gusle će imat' ko da sluša;

ako Srblji do tada iščeznu,

s guslama će Bogu na istinu,

i gusle će njima svjedočiti

ko su bili, kol'ko su vr'jedili,

i amanet kakav ostaviše.

 

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner