Милошевић је, ма шта о њему мислили, имао неспорну политичку харизму, о којој су сведочили и некадашњи љути противници, попут Вука Драшковића. Милошевић је дошао на власт спретно изведеним унутарпартијским пучем, а Тадић по сили закона природе.

У не тако далекој прошлости имали смо много прилика да видимо како функционише несаломиви и стамени ангажовани интелектуалац вучелићевског кова, кога су красили непоколебива „левичарска“ идеолошка и филозофска уверења.

ДС неће правити владу са народњачком коалицијом и радикалима, али ће свим парламентарним странкама након формирања владе оставити отворена врата за политички дијалог.

Наше преферирање изборне математике насупрот интерпретирању изборне воље у ствари је понављање заиста важне и конститутивне одлуке да се знање мора темељити на неком објективном материјалу који се може искуствено досегнути. 

Србе је изненадило како се то ДС тако нагло прогласила најсоцијалистичкијом странком у Србији, идеолошки најкомплементарнијом са СПС-ом, великодушно расположеном за пружање “помоћи” СПС-у око интеграција у Социјалистичку интернационалу.

Председник Тадић својевремено није дозволио ниједном свом одбору да по било коју цену уђе у коалицију на локалном нивоу са СРС-ом и СПС-ом. Чак и онда када је таква коалиција била добро и једино могуће решење.

Познавајући начин политичких обрачуна, којима се упорно служи Пера Луковић, иначе главни уредник овог подлистка, није велико изненађење да је и Соња Лихт стигла на ред да буде изложена најприземнијој медијској хајци.