Траже демократски развој, слободу одлучивања, отворене границе. А сами намећу решења, ограничавају демократске тековине, оспоравају право на самостално одлучивање. Слаткоречиви су када нуде Европу без виза, а тврдокорни у постављању разноврсних услова.

Неспособност Привременог Националног Савета (NTC) да пружи безбедност областима под контролом побуњеника, изазвала је код неких локалних становника носталгију за Гадафијем и стабилношћу који је пружао његов строги режим.

Нереди коју су четири дана потресали Британију ће свакако утицати на следеће изборе и будућност земље али, каква год она била, једно је сигурно - време карневала је завршено, а на хоризонту се помаља Левијатан. Томас Хобс је изгледа најбоље разумео своје сународнике.

Посебно је дегутантно на који начин Жарковић тријумфалистички цитира делове текста адвоката Бранка Павловића који је, наводно, славодобитно изашао из Мишковићеве канцеларије када је за мале акционаре Це Маркета обезбедио дуплу цену него што је нудио Меркатор.

Претходне генерације су умеле саме да иду у школу, чувају млађу браћу и сестре, али не и ова – њој је речено да је то исувише опасно. Увек су под будним оком одраслих, негде где не може нико да их украде, истуче или увреди. Можда се зато смртно досађују, пате од дебљине или депресије, али, то је, ипак, за њихово добро.

С друге стране, морам и да се упитам – а шта ако ово све и нису наше победе, као што нас убеђују? Шта ћемо ако су Американци променили наступ, али не и карактер и политику. Уколико је то случај, чиме смо онда заслужили Бајденову и Хиларину „благонаклоност“?!

Било би лепо да нас држава обавести колико је наркомана после боравка у овим установама излечено. Било би лепо, затим, број излечених које је држава излечила путем својих органа и метода упоредити са бројем излечених у Црној реци. Постоји ли таква евиденција?

Савремена Енглеска представља дом за бројне народе који нису успели да нађу обећани живот у Уједињеном Краљевству. Питање је да ли ће нереди захватити и градове на северу Енглеске, који су традиционално оријентисани ка радничкој класи.

Можемо нпр. од њих чути: Коштуница је „светло на крају тунела“. Али, нисмо ли у тунелу великим делом захваљујући њему? Такође се прича: Коштуница је „мудар“, Коштуница је „у праву“ и томе слично. Али мудар човек је у праву унапред, а не уназад.

Пристојност коментара, наравно, никако није смела ићи науштрб отворености; и ту смо ископирали оно што је, верујем, заштитни знак НСПМ-а – да цвета што више коментаторских цветова. Посебно су нам биле драге посете неистомишљеника, било с које стране да су долазили.