Zemaljski pakao u nama

„Na severu tezge i pumpe. Na jugu sela i manastiri... I tezge i pumpe. U brdima moteli i bazeni... I tezge i pumpe. Na granici Prizren i sećanja na Ljevišku... I tezge i pumpe. Na planinama Albanci i Srbi. U dolini Turci i Cigani... I tezge i pumpe.

Babe se sećaju, jedna Ciganka priča kako je pevala u Podujevu. Lepa žena, stara i mudra. Gleda u karte – Ciganka je, šta drugo da radi.

Bivši vojnici sede po kafanama, sećaju se rata s nostalgijom. Sede s bivšim neprijateljima i piju. Pesme su na turskom i srpskom.

Panduri se vozikaju džipovima. Niko nikoga ne nadgleda i svi sve nadgledaju. Ne čeka se više ništa, a deluje kao da se čeka.

Kada su praznici, puca se iz kalašnjikova – veselje.

I kad je neko ljut, hoće da stane na prozor ili izađe na terasu i zapuca u ništa. Upucano ništa pada mtrvo, na zemlju.“

(Odlomak iz romana Ane Radmilović “Tezge, pumpe, u brdima manastiri”, Balkan magazin, 2013, drugo izdanje)

Neviđeno težak zadatak imala je pred sobom Ana Radmilović pišući ovaj roman, verovatno sa početnom idejom da se oslobodi balasta svog kosovskog iskustva. Trebalo je ostati makar donekle čitav posle višegodišnjeg izveštavanja „odozdo“ , dakle u poziciji novinara, pa još novinarke, plus iz Prestonice. Pretočiti mučno iskustvo u plemenitu kniževnost nije nimalo lako. Ana je to postigla knjigom naziva teškog kao Kosovo, “Tezge, pumpe, u brdima manastiri”.

Kako izreći istinu o nečemu toliko prepunom značenja i složenom kao što je Kosovo, mestu koje egzistira kao univerzum za sebe, neki pakleni limb u kojem ne važe pravila koja vladaju na drugim mestima.Čak i primorsko bilje raste, a nigde mora na vidiku.

Ana Radmilović je pripovedački posao u romanu zapravo „uvalila“ vremešnom hroničaru, još uvek uticajnom državnom „glavonji“ dobricoidnog profila. On piše knjigu o Kosovu, na kojem naravno nikada nije bio, normalno, ali ima problem sa građom, jer izvor je nepouzdana, lenja i podmitiljiva novinarka Jarmila Hadži Raspopović. Ona se bavi kojekavim glupostima na Kosovu, nekim nebitnim temama i iritira hroničara do besvesti.

Baš te sporedne i neistorijske teme, usputni događaji, čudni ljudi i situacije u romanu prava su slika onoga što se na Kosovu zbiva. To je pakao na zemlji, ne samo zbog surove političke igre – te Velike priče smeštene su u fusnote. Male priče su ovde najveće – iz kafane, komšiluka, ispred zgrade, iz dvorišta. Prizori ubogih i polupodivljalih ljudi koji tumaraju po kojekakvim „privremenim objektima“, tik uz besomučnu trgovinu u svim sferama kriminala i korupcije. Čudovišno je tamo „dole“, a opet to Kosovo sudbinski privlači novinarku Jarmilu, jer o svom poreklu zna jedino da je tamo rođena, ali to je već priča za roman…

U ovom romanu niko nije naročito dobar – ni hroničar, ni novinarka, ni sijaset likova koji se tu motaju – svi su negde krivi i pogrešni, svako daje svoj loš doprinos. Nema junaka u Tezgama, nema srećnog, ali ni nesrećnog kraja: kraj knjige se nalazi na početku, a početak na kraju – kao znak za lošu beskonačnost, priču bez rešenja, ili radnju sa unapred poznatim ishodom, svejedno.

Antijunačka proza, sasvim – ali junački je hrabar književni stil izveden u ovom romanu. Neviđenih tu kalambura ima: počev od sadržaja knjige, koji je novela za sebe; pa kraja na početku, preko pojmovnika (gde se uvode lica romana od kojih je jedno i srpsko Kosovo), neke vrste duplog pripovedanja, pa do pregršt fusnota koje imaju ponekad ulogu hiperteksta iliti dopunjavanja priče, a nekad su komični kontrapunkt…

Rečenica Ane Radmilović je kao džez improvizacija, puna rukavaca i duhovitih obrta, a njeno pisanje vas kao ringišpil baca vas kroz vreme i prostor, radnja se odvija na više planova, a nijanse tonova se prepiću od ironije do patosa, od farse do tragedije, od poetsko-mitskog do ogoljenog i profanog.

Ovaj neobičan književni talenat proizveo je ovu knjigu, toliko neobičnu da je, čini se, samo takav roman mogao da se napiše o Kosovu. Knjiga “Tezge, pumpe, u brdima manastiri” definitivno pokazuje da Srbija ima jednog uzbudljivog i neobičnog književnika. Pa još ženskog roda. Plus iz Prestonice.