Početna strana > Prenosimo > Tadić ponižava Republiku Srpsku
Prenosimo

Tadić ponižava Republiku Srpsku

PDF Štampa El. pošta
Tomislav Nikolić   
subota, 15. maj 2010.
Intervju koji je pred vama dogovoren je posle dva kratka telefonska razgovora sa Aleksandrom Vučićem, Nikolićevim zamenikom i prvim operativcem Srpske napredne stranke. Nijedan nije tražio da mu se pitanja dostave unapred, nisu sugerisali teme, nisu tražili autorizaciju posle koje obično od ranijih odgovora (iskrenih i nepragmatičnih) ponekad ne ostane ni slovo na slovu. Dok smo čekali Nikolića ispred njegove kancelarije u zgradi Narodne skupštine Republike Srbije, nazvao je Vučić izvinjavajući se što će Nikolić kasniti četrdesetak minuta. Na kraju je kasnio manje od dvadeset. Izvinio se i on.

S druge stane, postoje četiri visoka funkcionera Demokratske stranke, vladajuće partije u Srbiji, kod kojih pozivi/zahtevi/molbe za intervju Reporteru odavno hvataju prašinu; kod jednog već dve godine. Uprkos desetini dogovora sa sekretaricama, portparolima, šefovima kabineta ili nekoj drugoj sličnoj „vezi“. Pismene molbe za intervju sa Vojislavom Koštunicom dok je bio premijer, upućivali smo ravno osam puta.

U nizu očekivanih i iznenađujućih razloga za uspon Srpske napredne stranke, koju su Nikolić i Vučić osnovali septembra 2008. nakon razlaza sa Šešeljevim radikalima, način ophođenja prema novinarima ne mora da znači mnogo, ali možda može da oslikava razloge brzog uspona najmlađe političke partije u Srbiji. Ne samo da su u međuvremenu postali ključni rival demokrata, već su ih i pobedili u tri od ukupno pet gradova na poslednjim vanrednim lokalnim izborima u Srbiji.

Naravno, ne treba se previše zanositi: i Nikoliću i Vučiću i dan-danas prečesto se omaknu bahatluci uvežbani u Šešeljevim radionicama. Takođe, još manje se treba zanositi lakoćom dogovora ovog intervjua: pet dana nakon što se ovaj broj Reportera nađe na kioscima, u Banjaluci se održava osnivačka skupština Srpske napredne stranke Republike Srpske i ovo je dobra prilika za „uvodna izlaganja“. Ali, definitivno treba biti jako maliciozan pa ne primetiti evoluciju i Nikolića i Vučića – kako u ideologiji, tako i u manirima. Za nekog je to tapkanje u mestu, za nekog korak od sedam milja.

Novi reporter: O čemu ste poslednjih meseci pričali sa Draganom Kalinićem, koji je navodno, trebalo da stane na čelo Srpske napredne stranke RS?

Nikolić: Videli smo se dva-tri puta, razgovarali o njegovom angažovanju u Srpskoj naprednoj stranci, nikad konkretno, nikad čak ni o pristupnici, a posebno nismo razgovarali o funkcijama. Zato što bih želeo da stranka u RS funkcioniše kao i ovde: da svako može da bude sve.

Novi reporter: Malo naivno zvuči to da ste s njim razgovarali o bilo kojoj drugoj funkciji osim o čelnoj.

Nikolić: U stranci koju ja vodim sami članovi moraju da izaberu predsednika. Znači, nisam Kaliniću mogao da obećam prvu funkciju, pošto ne znam da li bi ljudi u RS glasali za njega. Eto, toliko o demokratiji u Srpskoj naprednoj stranci. Evo, sada ne znam ko će u Banjaluci 15. maja biti kandidat za predsednika SNS-a.

Novi reporter: Kako ste uopšte došli do njega… ili on do vas?

Nikolić: Nekakve kontakte su imali on i Aleksandar Vučić, pa sam se ja uključio. Inače se nas dvojica znamo odavno: još dok je bio u SDS-u, a ja u SRS-u.

Novi reporter: U čemu se niste našli?

Nikolić: Ne znam, moje poslednje informacije govore da je on formirao svoju stranku. Ostalo je na tome da razmisli da li mu odgovara da se učlani kod nas, pa da vidimo šta dalje.

Novi reporter: Srpska napredna stranka Republike Srpske, prvu skupštinu imaće narednog vikenda. Da li će na njenom čelu biti neko zvučnije ime od Luke Kecmana ili Aleksandra Popovića?

Nikolić: Koliko ja znam, ne. Ali, to nije ni bio motiv za prvu skupštinu - odmah naći zvučno ime koje će stranku da izvlači na izborima. Ni ja nisam upoznat sa svim detaljima – prosto ne stižem da se svime bavim. Nisam učestvovao u organizaciji stranke, npr. ne znam da li je neko kvalitetan grubo odbijen. Biće potrebno vreme da se stranka profiliše, a i organi koje sada izaberemo uvek su podložni reizboru.

Novi reporter: Na koje glasačko telo ciljate? Da li računate na davnašnje birače SRSRS, na otimanje glasova od SDS-a ili na nešto treće?

Nikolić: U RS su sve stranke prepoznatljive - osim naše. Za svaku od njih znate šta će da urade, jer su to već uradile. Ipak, u RS nije dobro. Što se tiče nekadašnjih radikalskih birača, mislim da njih više i nema. Njima je dugo godina beogradska centrala bila tutor: znalo se da Mirko Blagojević mora da bude u vrhu, a vi ostali kako god hoćete. I to je eliminisalo mnoge kvalitetne ljude.

Novi reporter: Hoćete li vi i Vučić ići na predizborne mitinge vaše stranke u RS?

Nikolić: Gde budemo stigli, ići ćemo. Mislim da je to podrška koju oni zaslužuju i treba im.

Novi Reporter: Kako gledate na zahlađivanje odnosa na relaciji zvaničnog Beograda i Banjaluke? Premijer Dodik u autorskom tekstu u najnovijem „NIN-u“ od predsednika Tadića praktično traži da prestane sa ubacivanjem klipova u njegove točkove, a Istanbulsku deklaraciju navodi kao kap koja je prelila čašu.

Nikolić: Čitao sam taj članak u kome Dodik biranim rečima pokušava da upozori na skrivenu opasnost pogoršavanja odnosa RS sa Srbijom. Po mom mišljenju je to pogoršavanje nepotrebno, a uzrokuje ga Boris Tadić i ne znam zbog čega.

Sve je počelo Deklaracijom o Srebrenici. I onda sam rekao da je to izazov za Srpsku naprednu stranku. Kao tamni vilajet: ako uzmeš - pokaješ se, ako ne uzmeš - pokaješ se.

Novi Reporter: U kom smislu?

Nikolić: Ako bismo glasali za tu deklaraciju, šta da kažemo srpskom narodu? Ako je odbacimo, pola građana Srbije bi reklo - u pravu su, pola - šta ovi bezumnici hoće. A u EU bi rekli – šta sad sa ovima dalje da radimo? Onda smo mi predložili deklaraciju kojom su obuhvaćeni svi zločini i, apostrofiram, posebno zločin u Srebrenici koji mi priznajemo kao veliki zločin koji su počinili neki Srbi.

Grupa oko DS-a je to brutalno odbacila, deklaracija je prošla bez nas, bili smo uzdržani u tom glasanju. Ali, shvatio sam tada da Tadić radi nešto što ne može da objasni građanima Srbije i to sam razumeo kao približavanje Turskoj. Vi se sećate, Dmitrij Medvedev je prošlog oktobra bio gost u Skupštini Srbije, posle nekoliko dana je trebalo da dođe predsednik Turske i mi smo to nekako na fini način izbegli, ali je već tada Turska ovde gurana kao srpski partner.

Novi Reporter: Šta je Abdulah Gul tada nudio i tražio?

Nikolić: Turska se pojavila nudeći velike investicije, nudeći investicije u spomenike svog prisustva u Srbiji, buduće investicije u Raškoj oblasti, u Sandžaku, pod uslovom da se tokom aktuelne regionalizacije Srbije formira region Sandžak, sa većinskim muslimanskim življem. Turska je prihvaćena kao partner koji će sprečiti otpor Bošnjaka u Srbiji prema Deklaraciji o Srebrenici u kojoj nema reči „genocid”, koji će podržati Harisa Silajdžića na predsedničkim izborima u BiH, a kome se zauzvrat dopušta da u Beogradu krene sa gradnjom nekog islamskog centra u čijem sklopu bi se našla i nova džamija Mehmed-paša Sokolović.

Mislim da o tome treba da se priča, makar na mene posle ovog intervjua skočili vrane i gavranovi. Znači, sve to sad je dovelo do Istanbulske deklaracije, kako je zovu. Zamislite, neko iz Beograda ode u Tursku da govori o RS u sastavu BiH a da tamo nema nikoga iz RS – to je ponižavanje!

Novi Reporter: Kako biste se vi ponašali prema Dodiku da ste na Tadićevom mestu?

Nikolić: Znam samo da su mi dva čoveka odmogla da pobedim Borisa Tadić na predsedničkim izborima. Jedan je Bogoljub Karić. On je moju pobedu u prvom krugu sprečio sa svojih 17 odsto glasova. Tad sam Tadiću bežao pet odsto i, da nije bilo Karića, već u prvom krugu dobio bih više od polovine glasova. Tadić me je posle pobedio u drugom krugu jer je Karić svojim biračima rekao da tako glasaju.

Drugi čovek je Dodik: on me je bar dva puta sprečio u pobedi, ali ne mogu da kažem u kom procentu. Pojavljivao se ovde na Tadićevim mitinzima i ljudima na koje ima uticaj, koji su poreklom iz RS, sugerisao za koga da glasaju. Ja sam i tada govorio – „ako pobedim sarađivaću sa Dodikom” a on bi mi onda odgovarao – „nemam o čemu da sarađujem sa Tomislavom Nikolićem”. Evo i sada mu pružam ruku. Pre neki dan, nakon mog intervjua na BN televiziji, javio mi se telefonom i rekao – „hvala na korektnosti”. Znači, ko hoće da me prihvati - ja sam uvek korektan, ja sam uvek isti.

Milorad Dodik nikad nije imao jasan stav prema Srbiji, uvek je imao favorite. I da se desilo da na nekim prethodnim izborima ja pobedim, on bi imao problem jer se izjašnjavao protiv nas, a mi smo želeli da sarađujemo s njim. Znači mnogo bi bolje bilo kad bi stranka koja pobedi u Srbiji imala veliki uticaj u RS. Zato što mislim da RS teško bez snažne podrške iz Srbije može da opstane u ovim teškim vremenima. I videli ste, čim je Tadić zaokrenuo politiku, počeo pomalo da gurka u stranu RS, oseti se slabost RS. Ona nema zaštitnika.

Novi Reporter: Pošto vi sad govorite otprilike ono što Dodik i želi da čuje u Beogradu, može li se desiti da on, eventualno postane vaš partner u Banjaluci? Dakle, saveznik opozicije u Srbiji, a da mu Tadić kontrira savezništvom sa opozicijom u RS?

Nikolić: Dodiku bi najpametnije bilo da sarađuje sa svim strankama u RS. I da sarađuje sa svima u Beogradu, osim ako to nešto ne košta RS. Znači, on nema prava ovde da bira svoje miljenike i one s kojima neće. Mene su pitali s kojim strankama sad želimo da sarađujemo u Italiji, Francuskoj... A ja kažem: “A što bih sad tamo delio te stranke? Pa, iduće godine kad pobede oni što su bili u opoziciji, šta ću da kažem - ja sad sarađujem sa opozicijom u Italiji?” Neću da biram.

Novi Reporter: U Istanbulskoj deklaraciji apsurdna je stavka o podršci ulasku BiH u NATO, a pri tom se Srbija zvanično drži stava o sopstvenoj vojnoj neutralnosti…

Nikolić: U Srbiji mnogo ljudi želi da budemo u NATO-u, ali većina na želi. Možda postoji realnost da će jednog dana pred nas da budu stavljeni teški ispiti. Recimo, da Srbija uđe u EU bez Kosova. To je prelomna tačka oko koje će se ko zna kako rešavati sudbina Srbije. Zasada niko ne sme da kaže da Srbija ulazi u NATO osim Šutanovca i Srećkovića, dva ministra koja su tu izleteli pa sad ćute, ali očigledno se favorizuje NATO. Naši oficiri se školuju tamo, prihvatamo NATO standarde, uvodimo naoružanje po NATO standardima. Znači jasno je da se nešto priprema. I ja sam razgovarao sa predstavnicima NATO-a. Kažu: NATO garantuje granice država koje su članice NATO-a. Ja im odgovorim da nema problema, neka nas sutra prime sa KiM u našem sastavu. Ali to je pod kontrolom UN-a, kažu oni. Znači nas nema u NATO-u sa Kosovom. Zašto bismo onda bili u NATO-u?

Novi Reporter: Kontroverzno je i insistiranje srpskog tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića da se Ejup Ganić izruči Beogradu, dok istovremeno Tadić i šef diplomatije Vuk Jeremić odgovaraju da može i Sarajevu, pod uslovom da se obezbedi fer suđenje.

Nikolić: Nemam nikakvu novu informaciju o Ganiću zato što je to čovek koji je odavno trebalo da bude u Hagu, a ne da mu sudi domaće zakonodavstvo pošto su to ratni zločini koji potpadaju pod Hag. Kad je Tadićev odnos prema Ganiću u pitanju, mislim da njega polako hvata panika pred izbore u Srbiji. I ja sam u sličnoj situaciji dočekivao izbore 2000. godine i znam kakva je panika kod onih koji mogu da budu lako pobeđeni – da su spremni mnogo toga da učine da bi obezbedili ponovo ono favorizovanje sa Zapada itd. I biće zaista licemerno i opasno ako se to bude prelamalo preko RS. Znate, uz stvaranje poledice prema RS, iz Beograda sada duvaju topliji vetrovi prema Hrvatskoj.

Novi Reporter: Uveren sam da biste i vi bili voljni za susrete sa Josipovićem.

Nikolić: Morao bih da razgovaram s nekim ko vodi državu. Josipović može da bude simpatičan čovek, profesor univerziteta, može da izgleda kao dobrica, i Sanader se tako činio. Ali njegova država duguje Srbiji da reši pitanje Srba koje je proterala.

Novi Reporter: Bili ste šef tima za odbranu Vojislava Šešelja. Možete li da predvidite epilog njegovog suđenja?

Nikolić: Ne mogu o tome da sudim zato što, objektivno gledano, u Hagu nema ništa objektivno. Da je objektivno, Šešelj ne bi ni bio tamo. Zato što bi nas milion moglo da bude pod istom optužbom. Da je objektivno gledano, Krajišnik ne bi dobio 28 godina. Možda ne bi mogao da bude ni osuđen.

Novi Reporter: Da li bi njegov eventualni povratak mogao da poljulja vašu poziciju?

Nikolić: Nimalo! Zato što je Šešelj stalno tu – radikalima se svih ovih godina rukovodi iz Haga. U parlamentu ste jednom prilikom mogli da vidite grotesknu scenu: Dragan Todorović je na govornici, zvoni mu telefon, pogleda ga i kaže “ne mogu više da pričam, moram da se javim šefu” i silazi sa govornice, izlazi iz sale da se javi Vojislavu.

Novi Reporter: Kako Šešelj zapravo operativno komunicira sa strankom u Beogradu?

Nikolić: Telefonom. U zatvoru imaju telefonsku govornicu na svakom spratu i može da pozove u svako doba. Ima i privilegovani telefon koji ne plaća kojim razgovara sa svojim timom za odbranu.

Novi Reporter: I kako to izgleda – traje zasedanje parlamenta, a on vas zove deset puta dnevno?

Nikolić: Mene ne, ali je zvao mnoge zato što su mu drugi bili informatori, pa ukršta informacije. Svi oni su bili sitne duše i svi su mu govorili ono što on želi da čuje. Osim Vučića, koji je ponekad bio i pregrub kad bi govorio „car je go“. I više niko drugi u stranci. Recimo, ranije ide neka emisija sa Šešeljom, završi se i on posle pet minuta zove i pita ih kakav je bio. „Bili ste izvanredni, šefe!“ A onda pita kako reaguje narod – „Izvanredno, šefe“. Pazite, posle pet minuta oni su već znali da narod izvanredno reaguje na emisiju.

Dakle, i one grubosti, sva ona vređanja i ponižavanja, brutalna obračunavanja s mojom porodicom i sa mnom - on je dirigovao. A onda jedno vreme pomirljivi ton - on je dirigovao. Pa danas ponovo napade na mene – on diriguje. Grubosti prema DS-u – on je dirigovao. Saradnju s DS-om – on je dirigovao. Priču o tome da je Tomislav Nikolić ludak koji govori da ćemo da budemo u EU i da sarađujemo sa Ruskom Federacijom – on je dirigovao. Danas isto to govori SRS, pa sam ih skoro pitao: Što ste me, bre, izbacili kad sad prihvatate sve moje ideje? Kad sam govorio o „kući sa dva ulaza“ – smejali su mi se. Danas govore o tome potpuno, otvoreno i objektivno. Sve to je Vojislav Šešelj.

Novi Reporter: Neki potresi se dešavaju i među radikalima. Pre neki dan je SRS podneo Skupštini Srbije predlog o utvrđivanju granica Srbije sa Hrvatskom na Dunavu. To je kod Bačke Palanke, dakle, nekih 300 km istočno od one ranije granice „Velike Srbije”.

Nikolić: To je stranka koja je mene izbacila zato što više ne priznajem granicu Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica.

Novi Reporter: Kako ste svih tih ranijih godina vi pristajali na ta poniženja koja vam je Šešelj priređivao?

Nikolić: Prvo, to Srbija nije znala.

Novi Reporter: Nevažno! Odrastao ste čovek, imate porodicu, dođete uveče kući i pogledate u ogledalo.

Nikolić: Tako je. Sve je to bilo. Priznajem.

Novi Reporter: Pa, zašto?

Nikolić: Ja sam uz Šešelja bio više od 15 godina, i kada jeste i kada nije radio dobro. Ali, celo predsedništvo je znalo da sam ja prvi koji će mu otvoreno reći kad greši.

Novi Reporter: Kako ste vi opravdavali svoju lojalnost čak i kad znate da ste grešili?

Nikolić: Time što je on u Hagu.

Novi Reporter: A ranije?

Nikolić: Pa, znate šta - to su bili usponi i padovi. Kada je 1998. rekao da ulazimo u Miloševićevu vladi da bismo sačuvali Kosovo, morao sam malo da ustuknem. Jer to je motiv zbog čega vredi žrtvovati i političku karijeru, a ne samo jedan mandat. Međutim, mi kao stranka na kraju uopšte nismo učestvovali u toj odbrani Kosova, ni u borbi protiv terorizma pre toga. To su socijalisti sebi ostavili kao ekskluzivu i vidite da u Hagu nema nijednog radikala po tom osnovu. Čak ni Šešelja nema po tom osnovu.

Mi smo ovde kobajagi dežurali nešto, organizovali snabdevanje građana, ali to nije imalo veze s pravom odbranom zemlje. Znači, i to se izjalovilo i najteže mi je bilo, to znaju moji prijatelji, kad su se povlačili policija, vojska i narod sa Kosova, a mi ušli u novu vladu sa istim tim ljudima koji su direktni krivci za takav epilog. Naravno, ja ne pravim greške kao DOS pa da zvanično govorim da smo tada izgubili Kosovo pošto stoji ta Rezolucija 1244. Ona je onda bila samoubilačka, a danas je jedini oslonac za naš narod na Kosovu.

Novi Reporter: Sličan tretman kod srpskog vođstva u BiH imao je i Dejtonski sporazum: 1996. bio je akt izdaje, a danas argument opstanka…

Nikolić: Jedini papir koji vas čuva! Ali vas u takvu situaciju dovedu veliki, i sad hoće i taj papir da vam promene. Vama u RS menjali su preko visokog predstavnika koji je radio šta je hteo, a nama na Kosovu takođe.

 

Novi Reporter: Radikali su posle 5. oktobra delovali sa solidne margine…

Nikolić: Otišli smo skoro u ilegalu, a ne u opoziciju: 2001. smo bili na 6,5 odsto biračkog tela. Onda je Šešelj 2003. otišao u Hag i ja sam preuzeo stranku. U najteže vreme – tad je ubijen Zoran Đinđić i nas otvoreno sumnjiče, čak i Šešelja. Meni kažu da ili sam vidovit ili sam znao da će biti ubijen Zoran Đinđić kad sam izjavio ono na Trgu republike.

Novi Reporter: A šta ste ono tačno rekli?

Nikolić: Pa to je bio neki pesnički nagon, nešto…

„Poručite Zoranu Đinđiću da je i Tito pred smrt imao problema sa nogom.”

A otkud sam znao da će da bude ubijen? To je prosto izletelo iz mene. Ne vredi, i ja ponekad napravim neki srpski ispad. Taj govor nije bio unapred spreman.

Novi Reporter: Metafora ili ne, smrt je otvoreno pominjana.

Nikolić: Pa, ja sam Miloševiću pisao otvoreno pismo u milion primeraka da treba da se ubije. Na svu sreću, nije. Da jeste, nosio bih greh na duši. Šta sve meni kažu, pa šta! To je stvar međusobnih obračuna. Đinđić je u to vreme bio loš čovek po Srbiju. Da – loš čovek po Srbiju. I naravno da to nikad ne bih rekao da sam znao šta će mu se desiti. Da sam znao da neće, sto puta bih ponovio. Šta me briga! Ne košta, a lepo zvuči.

Novi Reporter: Lepo zvuči?

Nikolić: Narodu? Da! „Gde je taj Đinđić što se krije...” Ajde sad. Pa, izvinio sam se ja i Ružici Đinđić.

Novi Reporter: Izvinio se „novi Toma Nikolić“, koji ne liči na onog starog, Šešeljevog…

Nikolić: Ma nije, nema tu stari i novi Nikolić. Prvo, ona stranka je zahtevala drugačiji nastup. Šešelj je tražio od nas kako da izgleda nastup. Od mene je tražio jednog dana 30 puta da kažem da je Milošević najveći kriminalac u istoriji srpskog naroda.

Novi Reporter: Zašto Šešelja niste ranije napustili?

Nikolić: Meni su do tada njegovi poslušnici iz stranke poturali nogu na svakom koraku. Recimo, završni miting predsedničke kampanje u kojoj se tučem u nekoliko procenata sa Borisom Tadićem, a meni kao pretposlednji govornik govori Gordana Pop-Lazić i kaže: Živela linija Karlobag-Ogulin Karlovac-Virovitica, odbranićemo svaku stopu srpske zemlje. Znao sam da mi tako skida bar pet odsto glasova. Ljudi će da kažu: Ej, pa ja neću više da ratujem sa ovim budalama koje ne umeju da se bave politikom i diplomatijom, ne treba mi ratnik. Ali sve to je padalo u senku pred uspesima stranke. SRS je imao uspeha do poslednjih republičkih izbora, do izbora na kojima je Šešelj besmisleno rekao da će predsednik vlade da bude Vojislav Koštunica.

Novi Reporter: S kojim objašnjenjem, ako ga je bilo?

Nikolić: Kažem mu: "Vojo, ali Koštunica će da osvoji tri-četiri puta manje glasova od nas". " Pa šta, kaže on. Kako šta, pa moramo mi da damo predsednika vlade". On kaže: "Šta, hoćeš da tvoja sujeta uništi Srbiju"? I onda je došao onaj sukob oko glasanja za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU, koji je on isfingirao. Najpre je rekao da možemo da prihvatimo sporazum ako budu prihvatili naše amandmane. Kad su prihvatili amandmane i kad smo Dragan Todorović i ja javno rekli da ćemo sad da glasamo, nazvao je telefonom i rekao: E, sad nećete da glasate i ti ćeš to, Tomo, da objasniš. Odgovorio sam mu: Od sada ti objašnjavaj svoje poteze, a ja ću svoje.

Novi Reporter: Ipak, dve godine kasnije utisak je da sada vi vučete Koštunicu za rukav i gotovo ga moljakate za koaliciju, iako je vaša stranka bar pet puta jača od njegove?

Nikolić: Ma, nije tačno. Mi smo toliko veliki da nemamo potrebe za koalicijom. I da sam sujetan čovek, i da gazim sve pred sobom ja bih pustio da nestanu te stranke. Najlakše mi je da pustim da nestanu. Najteže mi je da ih vodim sa sobom. A vodim ih.

Novi Reporter: O čemu razgovarate kad se vidite u četiri oka?

Nikolić: Mi vrlo malo razgovaramo. Kad se to desi, onda su teme knjige, a politika samo malo, pošto on očigledno još nije spreman da prihvati realnost. Ponavljam - ovo je realnost. Kad bude drugačija, ja ću da je prihvatim.

Novi Reporter: Šta jedan drugom možete da ponudite?

Nikolić: Šta ja to nudim Vojislavu Koštunici? Da opstane na političkoj sceni. Jer, sledeći sukob će biti tektonski. Demokrate - naprednjaci, nema trećeg. Koštunica bi voleo da njegova stranka bude najjača u tom bloku, ali ona to više nije i ne može da bude. On je grdno izgubio zato što je preokrenuo ploču kad je sišao sa vlasti. Imate Koštunicu i DSS koji Srbiju vode tako da za njihovog vremena dođe do parafiranja sporazuma sa EU, da se na KiM ništa ne promeni nabolje osim da jedan dan saobraća neki voz koji su nazvali srpskim i da preko 20 ljudi pošalju u Hag kobajagi dobrovoljno, a onda kad odu u opoziciju počinju sve to da kritikuju! Potpuno suludo!

Novi Reporter: Kupili ste novi stan od 156 kvadrata plaćen 390.000 evra.

Nikolić: Jesam.

 

Novi Reporter: Neću vas pitati za ušteđevinu, kredite i sl, nego da li preseljenje iz starog stana iz Bulevara Zorana Đinđića ima veze sa činjenicom da vas već godinu dana, svakog petka u kolumni u dnevniku „Danas“ Slaviša Lekić, inače i nekadašnji kolumnista „Novog Reportera“, podseća na to kako ste pre tri-četiri godine obećali da ćete iselite iz te ulice jer nosi Đinđićevo ime.

Nema veze s tim, to je izvlačenje reči iz konteksta. Ja sam tada bio zgranut Nikolić: što je Bulevar Zorana Đinđića ubačen između Bulevara Mihajla Pupina, Bulevara Milutina Milankovića i Bulevara Nikole Tesle.

Novi Reporter: Hoćete reći da je državnik malo neprirodno ubačen...

Nikolić: Da, apsolutno. ...među naučnike?

Novi Reporter: Ne naučnike, već velike Srbe! Znači uopšte mu tu nije bilo mesto. Iskreno.

Novi Reporter: A da li biste mu vi dali ulicu?

Nikolić: Možda sada, ali tada, godinu dana posle smrti, ne.

Novi Reporter: Gde bi se nalazila: na periferiji grada ili na nekom značajnijem mestu?

Nikolić: A što da ne bude? Tu bi bile i ulica Slobodana Miloševića i ulica Zorana Đinđića. Ja hoću da pomirim to. Znači rekao sam, neću da živim u tom bulevaru, prozivali su me, prozivali, a ja se ne vezujem previše za jednu lokaciju, već sam se četiri-pet puta selio po Beogradu.

Novi Reporter: Dakle, selidba nema veze sa Lekićem?

Nikolić: Nema, ja Lekića ne čitam pošto ne znam zašto me ne voli i šta je to njemu trebalo da me uopšte pominje u tolikoj meri, šta sam ja njemu toliko bitan. Ne znam da li smo se sreli u životu, da li sam mu uputio ružnu reč. Moja porodica je razmišljala i odlučivala hoćemo li da se selimo ili ne.

(Intervju objavljen u poslednjem broju Novog reportera. Razgovor vodio Goran Tarlić)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će ovog leta Vučić i Tači potpisati neki sporazum o KiM u prisustvu Donalda Trampa?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner