Početna strana > Rubrike > Politički život > Sve ruske podrške - juče Milo, danas Vučić
Politički život

Sve ruske podrške - juče Milo, danas Vučić

PDF Štampa El. pošta
Marko Jakšić   
četvrtak, 13. april 2017.

Sutradan, posle referenduma o izlasku Crne Gore iz Savezne Republike Jugoslavije, primljen sam u kabinet ondašnjeg predsednika Vlade Srbije dr Vojislava Koštunice. Razgovarali smo o proteklom referendumu. Sećam se da sam ga tada pitao zašto je Rusija podržala izlazak Crne Gore iz zajedničke države. Rekao mi je, da ni njemu to nije jasno.

Par godina iza toga, bio sam gost na završnoj konvenciji jednog od opozicionih predsedničkih kandidata na izborima u Crnoj Gori, gospodina Andrije Mandića. Završni miting je bio u Nikšiću dan uoči predizborne ćutnje. Tokom same konvencije čuli smo da je ondašnji ruski predsednik primio kandidata DPS-a za predsednika Crne Gore. Andriji Mandiću sam tada rekao, kako on misli da dobije izbore ako i Istok i Zapad daju podršku kandidatu vladajuće partije.

Slična situacija se desila i tokom predsedničkih izbora u Srbiji, kada je samo 5-6 dana uoči samih izbora ruski predsednik Vladimir Putin primio predsedničkog kadidata Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića i poželeo mu sreću na izborima. Istovetnu podršku je premijer a predsednički kandidat dobio i od Angele Merkel.

Jedinstvena Rusija, kao vladajuća stranka u Rusiji, je takođe tokom parlamentarnih izbora 2014. i 2016. godine davala podršku Srpskoj naprednoj stranci, ali ta podška nikada do sada nije bila tako snažna kao tokom predsedničkih izbora 2017. godine. Među kandidatima za predsednika Srbije bilo je onih koji mnogo iskrenije doživljavaju Rusiju nego što to čini predsednik Srpske napredne stranke ali je njima takva podrška izostala.

Režim u Srbiji je istovetan onom u Crnoj Gori. Liče kao jaje jajetu. I jedan i drugi su mafijaško-kriminalno-dikatatorski gde dva rođena brata vladaju u obe republike. U mnogome podsećaju na režim u Ukrajini prema kojem Rusija ima neprijateljski odnos. Možda zato što su tamo žrtve stanovnici ruske nacionalnosti, za razliko od Srbije i Crne Gore u kojima Srbi stradaju i pate.

Prošle godine tokom parlamentarnih izbora u Crnoj Gori Vučićev režim je aktivno učestvovao u isceniranju navodnog državnog udar u toj zemlji. Setimo se samo reči srpskog premijera koji je dan posle izbora izjavio da Srbija ima mnogo ozbiljne podatke o “nepostojećem” državnom udaru. Sa ove distance vidi se da je Srbija zajedno sa drugim zapadnim tajnim službama, kao i DB Crne Gore, iskonstruisala ceo slučaj da bi Milo Đukanović pobedio na izborima. I ne samo to, i Pink i Informer, medijske uzdanice Aleksandra Vučića, odvratnim i pljuvačkim tekstovima obasipali su političke protivnike Mila Đukanovića predstavljajući ih kao ruske favorite. Epilog je da je Đukanović pobedio na izborima a Crna Gora ušla u NATO pakt. Nažalost, sve to nije sprečilo rusku političku vrhušku da podrži Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima.

Ja sam nikada nisam mogao da shvatim zašto Moskva podržava vlast u Srbiji koja Briselskim sporazumom otcepljuje sopstveni deo teritorije i pravi, za početak, nezavisno Kosovo odnosno kao krajnji poduhvat Veliku Albaniju. Pre nekoliko godina ondašnji ruski ambasador Aleksandar Konuzin je to objasnio rečima da Rusi ne mogu da budu veći Srbi od Srba. Tačno. Ali ako smo braća, ako smo prijatelji, onaj ko greši, a to je Beograd, mora da se savetuje, kritikuje pa čak i malo izgrdi, da ne čini sam sebi nenadoknadivu štetu.

Istina je da je ruskom podrškom sprečen prijem Kosova u UNESKO, ali je pre toga Srbija učinila mnogo gore stvari. Omogućila je prijem Kosova u brojne međunarodne organicacije, do davanja posebnog telefonskog broja Kosovu kao posebnoj suverenoj državi. I ne samo da nije bilo makar blagog prijateljskog prekora sa ruske strane, nego su ruski diplomatski predstavnici tokom 2013. i 2014. godine snažno podsticali Srbe da učestvuju na separatističkim izborima čime su legalizovali i legitimisali još jednu albansku državu na Balkanu. Inače, ti poslanici, ministri, gradonačelnici koji su položili zakletvu na separtistički ustav nezavisne samoproglašene države Kosovo rado su viđeni gosti u ruskoj amabasadi. Ne mogu da razumem da Rusija ne priznaje nezavisno Kosovo ali priznaje njene izabrane predstavnike makar to bili i Srbi.

Pre neki dan se šef ruske kancelarije u Prištini založio za formiranje Zajednice srpskih opština. Identičan zahtev je ponovio i američki ambasador u Prištini. Inače, strukturu te Zajednice treba da čine Srbi koji su birani na lokalnim i parlamentarnim izborima po zakonima samoproglašene republike Kosovo a forma Zajednice je strogo u skladu sa ustavom te paradržavne tvorevine. Na stranu, što sama Zajednica neće imati nikakva izvršna ovlašćenja.

Politika na Balkanu aktuelne vlasti u Beogradu je strogo germanofilska, zato mi ne ide u glavu da takva politika može da odgovara i Moskvi.

Ili je možda u pitanju nešto drugo. Napuštanje Kosova i Metohije od strane Srbije na način na koji to čini Beograd olakšava ruskoj strani da sutra u Savetu bezbednsti omogući priznanje Kosova i Metohije jer je prethodno Beograd to već učinio. Jedna takva pozicija omogućila bi Rusiji da pored već pripojenog Krima to isto uradi i sa Južnom Osetijom, Abhazijom, Pridnjestrovljem, Donbasom pa i nekim drugim delovima u drugim državama u kojima žive Rusi. Raspadom Sovjetskog Saveza smatra se da je više od 35 miliona etničkih Rusa ostalo da živi u tuđim državama.

Srbi sa Kosova i Metohje su 2010. godine proglasili Vladimira Vladimiroviča Putina za počasnog građanina Kosova i Metohije. To se desilo u Zubinom Potoku gde je u sali od 300 mesta bilo više od 2000 ljudi. Mnogi su plakali kada je ova povelja dodeljena ruskom predsedniku. Njega Srbi sa Kosova i Metohije doživljavaju kao mesiju, kao spasioca. Ipak, time svoju političku poziciju Srbi sa Kosova i Metohije nisu poboljšali. Za ljubav je ipak potrebno dvoje.

Više od 70% Srba danas u Srbiji veruje Rusima. Taj procenat nije dostignut nikakvim medijskim kampanjama i novcem nego je iskonski nasleđen. Bojim se da će ruskom podrškom srpskom diktatoru Aleksandru Vučiću, naročito kod mlađe srpske populacije, rejting koji Rusi imaju kod Srba biti jako snižen.

Ministarstvo inostranih poslova Rusije je osudilo studentske proteste u Beogradu jer ih, navodno, organizuje Zapad iako nisu neobavešteni i dobro znaju da je bilo žestoke izborne krađe zbog čega se mitinzi i održavaju.

Meni lično, kakvi god bili geopolitički i strateški ruski interesi, takva politika nije jasna a nije ni korektna prema srpskom narodu. Moj prijatelj Ljubiša Ilić, vlasnik kafića “Vožd” u Kosovskoj Mitrovici, posle ruske podrške Aleksandru Vučiću skinuo je portret Vladimira Putina u svom kafiću. Kada sam ga pitao zašto si to uradio, rekao je “Marko, preterali su”.

Autor je član Predsedništva Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“

 

Ostali članci u rubrici

Od istog autora

Anketa

Da li podržavate izbor Ane Brnabić za premijera Srbije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner