Početna strana > Rubrike > Politički život > Proterivanje ambasadora kao još jedan igrokaz Vučića i Mila
Politički život

Proterivanje ambasadora kao još jedan igrokaz Vučića i Mila

PDF Štampa El. pošta
Dejan Mirović   
četvrtak, 03. decembar 2020.

Ministarstvo vanjskih poslova Republike Crne Gore je 28. novembra 2020. ambasadora Srbije u Crnoj Gori Vladimira Božovića progasilo za personu non grata i od njega je zatraženo da napusti Crnu Goru. U saopštenju se navodi da je Božović, Podgoričku skupštinu 1918. nazvao “oslobođenjem” i “slobodnom voljom” crnogorskog naroda. Navodno, time je na "najdirektniji način, omalovažio državu koja mu je dala diplomatsko gostoprimstvo". Ministarstvo se u saopštenju pozvalo i na članove 9 i 41 Bečke konvencije o diplomatskim odnosima iz 1961. koji regulišu proterivanje ambasadora i nemešanje u unutrašnje poslove. Odlazeći DPS, koju predvodi Milo Đukanović, je istog dana u svom saopštenju, podržao proterivanje ambasadora. Sa druge strane, crnogorsko ministarstvo nikada nije čak ni verbalno,  osudilo ambasadore Velike Britanije, SAD ili Nemačke koji se konstantno i javno, mešaju u formiranje nove vlade u Crnoj Gori. Ministarstvo nije osudilo ni Vučićevu izjavu datu prilikom posete Crnoj Gori krajem oktobra 2020. kada je istakao da nije saglasan sa formiranjem ekspertske vlade u Crnoj Gori. Zato se može tvrditi da je Ministarstvo vanjskih poslova 28. novembra donelo političku odluku pod uticajem Mila Đukanovića.

Zato odluka o proterivanju srpskog ambasadora predstavlja jednu vrstu švercersko–kriminalnog trika koji je u skladu sa karakterom odlazeće vlasti

Član 41 Bečke konvecije ne zabranjuju ocene istorijskih zbivanja od strane ambasadora, posebno ne onih od pre 100 godina. Ambasador Božović nije pozivao na nepoštovanje Rezolucije o poništavanju odluke Podgoričke skupštine donete od strane Skupštini Crne Gore u novembru 2018. Selektivnost odluke o proterivanju pokazuje da je ona usmerena pre svega, protiv formiranja nove vlasti u Crnoj Gori. Zato odluka o proterivanju srpskog ambasadora predstavlja jednu vrstu švercersko–kriminalnog trika koji je u skladu sa karakterom odlazeće vlasti.

Ništa manje čudna i protivna međunarodnom pravu je i reakcija Vučića na proterivanje srpskog ambasadora. Vlada Republike Srbije je u skladu sa međunarodnim pravom, načelom reciprociteta i Bečkom konvencijom, donela  odluku o proterivanju crnogoskog ambasadora u Srbiji Tarzana Miloševića (inače funkcionera DPS). Dan posle toga, Vučić je grubo kršeći Ustav Srbije koji propisuje da vlada vodi spoljnu politiku, javno zatražio od nje da povuče svoju odluku. Vučić je to obrazložio rečima: '' Dugo sam razmišljao o tome i zamolio Anu Brnabić i Nikolu Selakovića, koji je postupio kao ministar suverene države, po pravilima Bečke konvencije, da povuku odluku. Smatram da su život i odnosi između komšija i prijatelja mnogo više od konvencije." Vlada je  po ko zna koji put, bespogovorno poslušala Vučića. Ova činjenica i Vučićevo konstantno kršenje Ustava od 2012. godine ili uzurpiranje nadležnosti,  pokazuje da nisu njegove marionete Brnabić i Selaković donele odluku o proterivanju crnogorskog ambasadora već on. Zašto se srpski predsednik predomislio u roku od 24 časa i zašto je zaustavio odluku o proterivanju crnogorskog ambasadora?

Vučićeve lične i poslovne veze sa Đukanovićem su nadvladale državni interes Srbije koji je nalagao proterivanje crnogorskog ambasadora iz Beograda. Zato Vučić u snishodljivoj reakciji na proterivanje Božovića govori u suštini, o prijateljskim i bratskim odnosima sa Đukanovićem 

Vučić je i ranije donosio kontradiktorne i prevrtljive odluke kada se radi o diplomatskim odnosima sa susedima. Na primer, u oktobru 2017.  je Srbija povukla ambasadora iz Severne Makedonije, navodno zbog namere Skoplja da glasa za prijem Kosova u UNESKO. Međutim, nakon 24 sata Vučić je povukao tu odluku. Skoplje sa druge strane, nije odustalo od podrške Prištini. Dakle, Vučićeve odluke u spoljnoj politici ne zavise od držanih interesa Srbije, već od njegovih ličnih interesa. Isto se može reći i za odluku da crnogorski ambasador ostane u Beogradu. Vučićeve lične i poslovne veze sa Đukanovićem su nadvladale državni interes Srbije koji je nalagao proterivanje crnogorskog ambasadora iz Beograda. Zato Vučić u snishodljivoj reakciji na proterivanje Božovića govori u suštini, o prijateljskim i bratskim odnosima sa Đukanovićem (jer on je proterao ambasadora a ne narod) umesto da crnogorskom ministarstvu spoljnih poslova postavi pitanje o kršenju ljudskih prava srpske penzionerke Branke Milić, koja se već dve godine nalazi u srpskoj ambasadi u Podgorici.

Da bi se ovaj lični odnos između dva predsednika prikrio, srpski tabloidi povremeno napadaju odlazeću DPS vlast. Na primer, tako je bilo povodom skandaloznog odlaska crnogorskog vojni ataša na proslavu Oluje 2018. u Kninu. Međutim, srpski tabloidi ćute kada Vučićev lični izaslanik Veran Matić kleči u Vukovaru pred hrvatskim ratnim spomenicima 2020. Ovo licemerje pokazuje i da su u suštini, Đukanovićeva i Vučićeva  politika iste.

 

Od istog autora

Anketa

Koliko će, po Vašem mišljenju, ljudi u Srbiji primiti vakcinu protiv koronavirusa?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner