Početna strana > Rubrike > Politički život > Nekoliko razloga zbog kojih ne želim da saučestvujem u ovom pijanom piru
Politički život

Nekoliko razloga zbog kojih ne želim da saučestvujem u ovom pijanom piru

PDF Štampa El. pošta
Goran Bulajić   
subota, 22. oktobar 2016.

Predsedništvu DSS

Ovo svoje „predistupno“ pismo šaljem Vam začuđen nad nizom postupaka koji su nas i pred svetom i pred nama samima sveli na čopor koji se otima o NIŠTA.

Dakle, taj poslednji ekser koji smo, kako neko reče pred izbore (Maršićanin), ukucali u sanduk DSS-a, sada smo maljem utukli do duboko u drvo da ga niko više na izvadi.

Biće da i nije moglo drugačije.

Ta terminalna faza DSS-a traje već duže, najmanje četiri godine. Gubljenje parlamentarnog ststusa 2014-te godine samo je posledica. Blagi uzlet entuzijazma dolaskom Sande Rašković Ivić na čelo stranke nije bio dovoljan da sve te netrpeljivosti, ambicije i lukrativne sklonosti počisti iz Braće Jugovića.

I sam sam, tu oko izbora, počeo da sumnjam u dobre namere Sande Rašković Ivić. Prosto, nekim ljudima tu nije bilo mesto. A ona, umesto da im se zahvali prepuštala im je inicijativu.

To su ljudi koji danas upokojavaju DSS. Sada, pak,  mislim da su joj namere ipak bile čiste i da je pokušala da pomiri i okupi.

Nisam dakle imao nameru da otpisujem bilo kome, a najmanje ovoj grupi „pomanitalih“ ljudi. Moji stavovi su poznati i jasno sam ih, sve vreme, stavljao do znanja na sednicama predsedništva. Delio sam ih sa Markom Jakšićem, Slavišom Ristićem, Draganom Trifković i Vukosavom Tomaševićem.

Sada, kada se matrica “obračuna“ prebacila na lični plan, gde sve vrca od razjarenosti i mržnje, ne vidim razlog da to i dalje radim. Uostalom, nemam više ni s kim.

Pošto mi na pamet nije palo da potpišem sramno pismo članstvu i simapatizerima

kao i da prisustvujem predsedništvu koje iz stranke izbacuje Sandu Rašković Ivić, ovim Vas obaveštavam da podnosim ostavku na mesto potpredsednika DSS.

P.S.

I dalje mi nije jasno otkud onolika mržnja prema Marku i Slaviši. Tim ludačkim povicima koji ne pristaju ni zapuštenoj dorćolskoj birtiji (a koji su bili unapred dogovoreni) okončana je misija Demokratske stranke Srbije u srpskom društvu. Sve nakon toga je dozvoljeno i predvidivo. Ko može više, može i manje.

U tom obesnom izgonu najboljih ljudi mislim da i svojim prisustvom, a neslaganjem, ipak saučestvujemo.

U ovih četvrt veka moga boravka u DSS-u ne mogu da se prisetim ovakvog pijanog pira.

Pošto se, vidim iz štampe, odlazi na konsultacije kod VK, biće da Vam je iznova citirao njegovu omiljenu “Autokratija u stranci, demokratija u državi“.

Kako se u državi više ne pitamo ništa (možda grešim), hajde da silom rasturimo stranku (koja, je li, bez VK ionako ne treba da postoji).

E pa onda, dragi konsultanti, pošto je posredi samoubilački čin (pa sveštenika nećemo dobiti), red bi bio da preosvećenog VK zamolite da činodejstvuje na upokojenju. Sasluživati mu mogu đakon Miloš Jovanović i uplakani Aleksandar Popović.

A znamo i ko će se smeškati u Nemanjinoj.

S poštovanjem,

Goran Bulajić, potpredsednik (bivši) Demokrataske stranke Srbije