Slavoj Žižek u ulozi čuvara kosovskog suvereniteta

Povodom Peticije protiv kršenja kosovskog suvereniteta, NSPM, 19.9.2009

Po čemu je Slavoj Žižek filozof u državno političkim stvarima? Po tome što misli o problemima države, nacije i nacionalne manjine ili po političkoj pristrasnosti i navijanju za albansku stvar? Da odgovorimo na ovo pitanje.

On i grupa pretežno slovenačkih i albanskih intelektualaca (sa neizbežna dva srpska imena) protestuju što Kosovo nije država. A zašto nije? Zato što su u «kolonijalnoj situaciji», a kolonizatori su NATO, EU, UN, MMF, što je Kosovo sui generis a ne opšte pravilo, što je Kosovu uskraćena državnost. Kolonijalne strukture upravljaju državom Kosovo. Pokrajina nije država jer je EULEKS preuzeo zakonodavne i pravne nadležnosti. EULEKS je preuze vlast na Kosovu. Oni prave sporazum sa Srbijom o policiji, sudstvu i carini a to je kršenje suvereniteta. Na kraju ovog pisma piše da sporazum EULEKSA sa Srbijom «ohrabruje svakog pojedinca i organizaciju da se bore protiv svakog oblika međunarodne dominacije».

Ovakva pisma mogu da sastave političke stranke i politički aktivisti. Od intelektualaca se očekuje da bar promisle tekst sa kojim su saglasni. To znači da uoče i promisle problem a ne da gledaju i podržavaju jednu stranu u problemu.

Svaki ozbiljan mislilac «Kosovske države» morao bi da pođe od činjenice da je to država stvorena voljom većine država u EU i Amerike, uz korišćenje najmodernijih vojnih kapaciteta NATO saveza. Već ta činjenica kazuje da ova država nije stvorena samostalnim snagama, štaviše oružana borba albanskih separatista na Kosovu je bila skršena akcijom legalnih državnih snaga Srbije. Samo je zahvaljujući nečuvenoj agresiji bombardovanja Srbije, Kosovo oduzeto i promovisano u državu.

Žižek potpisuje tvrdnju o kolonijalnim strukturama na Kosovu. Zašto? Pa «kosovska država» je stvorena uprava zahvaljujući tim strukturama. Uz pomoć tih struktura oterali su srpske državne organe sa Kosova ali i više od 200 hiljada Srba sa ove teritorije. Ostalo je još stotinak hiljada i to je u planu da se očisti. Svaki iole misaoni čovek bi se zapitao kakva je to pomoć NATO alijanse Kosovu kada uništavaju jednu, pravoslavnu civilizaciju. Umesto da se upita zašto u Prizrenu živi samo pedesetak Srba, od nekadašnjih trideset hiljada, ko je to omogućio? – filozof Žižek podržava novi teroristički humanizam, bolje reći albanski humanizam na Kosovu.

Treća činjenica je nepristajanje Srbije da joj se oduzme deo državnog suvereniteta. Naprosto, to je činjenica: država Srbija neće pristati na ovakvu otimačinu. Kako o tome mislimo? Ako jedna država ne pristaje da joj se oduzme deo suvereniteta a manjinska zajednica to želi uz pomoć stranih vojnih sila, kako u takvoj situaciji delovati. Ili tražiti dogovor uz poštovanje načela suvereniteta (mislilac), ili priznati NATO silu kao način rešavanja kosovskog pitanja (pripadnik OVK). Slavoj Žižek i potpisnici optiraju za NATO rešenje. Ali to kaže i običan poštanski službenik, Albanac na Kosovu. On međutim, nije filozof.

Četvrta činjenica. Ako ovako misli o stranoj vlasti na Kosovu (EU i SAD) mogao je Slavoj Žižek da baci pogled i na tu istu strukturu u Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj. Tamo se iz političkih ustanova sklanjaju legalno izabrani predstavnici naroda, po volji evropskih i UN struktura. I nikom ništa. Može da ćuti navijač i strasnik politike na nacionalnom nivou. Ali, ne može neko ko pretenduje da misli.

Žalosno od jednog filozofa. Nije jedini. Tako je Bernar Anri Levi sipao otrov po Srbima a plakao nad bosanskim muslimanima. Nije, međutim, mislio o ratnom sukobu u Bosni, što se očekuje od filozofa. Ali, ima nade. Kada sledeći put Slavoj Žižek duhovno i misaono okadi Beograd, na nekoj prepunoj tribini, možda će i neko drugačije pismo o nacionalnim i državnim pravima da potpiše.