Početna strana > Rubrike > Kulturna politika > "Wrajtuj kao shto spikujesh, riduj ko shto je wrajtnuto"
Kulturna politika

"Wrajtuj kao shto spikujesh, riduj ko shto je wrajtnuto"

PDF Štampa El. pošta
Milena Bogavac   
sreda, 10. decembar 2008.

(Blog B92, 09.12.2008)

Seriozni propozal for Di Lengvič Reform

Van ting iz obvijus. Srbs hed inaf of filti, pezent, primitivli komplikejted end ekstrimli agli Srbian lengvič. Lajk evidens za ovu tvrdnju, Aj vil mejk šr tu provajd ju sam bjutiful ekzempls from evridej lajf, nešnal kalčr end medijas, vič mejd mi da tinkujem o jedna veri seriozna reforma na jezik. Det kajnd of reforma iz not jednostavna tu establiš, zbog čega gesujem det bi se mastovala sprovoditi step baj step. ... Enivej, fajnal gol vud bi tu supres Srbian lengvič (vokabjuleri, speling, pronansiješn, artikjulejšn end so on...) et ol instances: strating from evridej komjunikejšn, preko skuls end edjukejting programs, tu ekonomi, politiks, kalčr, literačur, rilidžn end mor. Insted of Srbian, vi šud konstitjut Ingliš ez di ofišl lengvič in naša kantri. ... Strongli sam uverena, det bi on det vej Serbia getovala seriozne šanse za spid-apovano priključivanje Euro- Atlanskim integrejšnima, ali i det bi ovakav gestčr od strane kančriza u okruženju, bio tekjkovan ez en progresiv moušn in proces of rikonsiliejšn end establišing of stabilnost u regionu.

Aj em aver ov det da bi neki okoštali strakčrsi u našem sosajetiju, na ovako radikalan step, mogli rijekšovati vrlo burno. Dis iz vaj aj sudžest kriejšn od temporarnog jezičkog sistema, vič vi majt kol „tranzišnal lengvič". It iz bejsd on kombinejšn of Ingliš end Serbian lengvič elements, end Aj biliv det it kud vrk veri vel for sam tajm. Tajm det vi nid tu riadapt our komjunikejting hebits end apruv det Ingliš lengvič iz mač mor efišnt den Srbian iz. It iz important, of kors, not tu forget on a veri fju pozitiv karakteristiks of Srbian lengvič. Van od duz iz fonetik speling, brifli diskrajbovan u sentenci of Wolf Black (aka Vuk Karadžić) , fejmos Srbian intelekčual from period of najntin senšri: „Wrajtuj kao što spikuješ, riduj ko što je wrajtnuto." ... Ako stavimo na sajd mnoge stjupidne rulsove koji čine Srbian jezik vrlo zastarelim, ovaj bi gramatičko-pravopisni rul mogao da se aplajuje u Ingliš, čiji je jedini disadventidž nidlesli zakukuljen speling koji za everidž Srbina zahteva jusidž of spel ček kompjuter programs, vič iz veri hjumilijeting end veri sam ader tings.

O ovom problemu, startovala sam da tinkujem djuring Belgrejd Internešnal Tiatar Festival BITEF, održanom u Septemberu tekućeg jra. Kao memberica redakcije festivalskog buletina, nekoliko puta fejsovala sam se sa radnim zadatkom mejkingovanja transkripta raund tejbelsa, odnosno skidanja okruglih stolova sa tejpa. Iako je erlijih jrova postojao rul da svakom okruglom tejblu prisustvuje i profesionalni translator, ovog jra učesnici i publika, spontenijusli su disajdovali da prenebregnu translatorski prezens i diskašn vode isključivo na Ingliš lengviču. Ova inicijativa potekla je from Serbian mjuzikolodžist end teatre mejker, miss Bojana Cvejic, born in Belgrjed bat edjukejted, profešneli trejnd end fejmos po svojim prodžektsima realizovanim ol araund Jurop end wrld. Sins ši voz wrking in Belgrejd wit internešnal grup of artists, ši disajded tu kriejt „Ingliš-onli" raund tejbl. Ši didn't pej eni atenšn on vapajs of festival bulitin kru, end d most interesting ting voz det što je njena intenšn bila pozdravljena od sajda okupljene intelečualne elite Beograda. Kao person koja je pokušala da je zamoli tu svič in Srbian end vejt for Ingliš translejšn, mogla sam sensovati strong hejt svih prezentnih sugrađana... „Vi ol spik Ingliš!" ... „Vaj se bunite?" i so on... Aj felt rili bed djuring det diskašn, end olso djuring d proces of ritajping it for d buletin. Bisajd of ritajping, aj hed tu du d translejšn olso, vič voz not ekstra pejd for mi tu du it. Trend establišd baj Bojana Cvijić se kontinjuovao do enda festivala, iven i u momentsima kada je selektorka Anja Suša trajovala da interveniše i zamoli forein gestove da spikuju na svom mader tangu. Djuring d raund tejbl after Svidiš performans „Bejbi drama" , Suša anderlajned det festival buletin tim iz olvejs komplejning if raund tejbl iz vođen onli na Inglišu. Dajrektorka of d performans start lefing end sed: „Let them complain!", vić voz tejken es ekstrimli vorm gestčr omalovažavanja lengviča zemlje domaćina, pa je kao takav propaćen vit d hjudž aplauding of osvešćene Belgrejd audijens.

Et det tajm, aj voz strongli zabrinuta for d fjučr of Srbian lengvič end kalčr ander dis srkmstencis. Bilivovala sam da je kvalitet i adventidž BITEF festivala, bio its šarenolikost, različitost end multikulturalnost. Zbog ovakvih pablik stejtmenta, u kojima sam trajovala da difendujem digniti of Srbian lengvič, nazvana sam zatucanim nešnalistom i to od sajda mojih gud frendova i koleborejšnista. Dis is vaj sam stopovala da se komplejnujem i izlećem u pablik. Di onli prson s kojom sam mogla da šerujem svoj opinjon, bila je maj frendica Vesna Radovanović- dramaturg i anglista, šta više: Ingliš profesor, koja je (ez en stručnjak) suksidovala da čendžuje maj stendpoint. Hr vej of tinking voz brilijant end brilijantli simpl. Tu diskrajb it prisajzli, aj vil juz plein Serbian lengvič, for a moment: Srpski jezik treba ukinuti, jer je preterano težak za koeficijent inteligencije prosečnog Srbina. Sedam padeža, uvrnuta razlika između termina „je l" i „jer", čitava zavrzlama sa „izvinuti" i „izviniti", dupla negacija i sijaset pravila o pisanju glagola i prideva sa negacijom, a pravila pritom imaju i izuzetke! ... Ko to da popamti?!

Uveravam vas: Ši voz dem rajt!

From d moment Aj hed rialajzd ovaj komplikejted fenomenon startovala sam da se zalažem za suprešn Srbian lengviča end gramara. Sve to iz primarnih nešnal interesa našeg naroda.

Ako ste samtajms u surfovanju po web pejdžisima naleteli na sam soušl netwrk or forum edited baj Serbian tinejdžers, prababli ste primetili jednu interesting pojavu koja govori u korist of maj stejtment. Serbian tinejdžers invented revolušnal inovejšn in pravopis. Insted of tu kamn leters: „V" end in sam kejsis „L", dis jang pipl spontenjusli strated to jus leter „W", vič voz never part of tradišnal alfabet koled azbuka. On ovaj vej, Srbian lengvič je obogaćen za sam of veri interesting jezičke forms, sač ar: „brawo", „owo-ono", „washe", „tripowanje" ... bat olso: „mawo" for „malo" (little) ; „swatko" for „slatko" (cute, sweet) i „iskuwiraj" for „iskuliraj" (chill out). Jang people su ventovali čak i step forward, baj supresing of primitiv letr „Ć" koji se (eksept in Srbian lengvič) može fajndovati samo u veri fju Slavik jezika vič are ikvali pointles ez Serbian lengvič iz. In nju, jang end fešnejbl speling of juth Serbia, vojs „Ć" iz writen wit tu leters „TJ" , koji su za razliku od „Ć" odomaćeni in ol disnt lengvićis sač ar: Ingliš... end so on. So, dis ih hau vi get komplitli nju sleng, wer sentenses lajk: „Hwala, tjujemo se poswe." saunduju sasvim gramatikli korektno i razumno.

If ju kip in jor majnd fekt det je lengvič živa materija, or let mi sej: living sabstens, inovejšns kao ove šud not bi konsiderd es trivial, čajldiš gejms. U novom, šiparičkom spelingu hajduje se mač mor, jer lengvič je refkekšn mišljenja... a na jangovima wrld ostaje... tako da je izvesno det će in fjučr dis oblici naći svoj vej ka književnom jeziku, što će sejovati da su slovni znakovi: „V", „L" i „Ć" već sada bivši. Njihovo ukidanje vejtuje samo na ofišl anaunsment.

Da kriejting of temporari „tranzišnal lengvič" mejd from elements of Srbian end Ingliš, može popraviti fulišli zaoštrene diplomatske odnose za zemljama in regionu, govori i pablik poziv objavljen u današnjem edišnu dejli pejpera „BLIC". On pejdž M6 vič iz part of adišnal pejper (or hau tu sej: podlistak?) entajtled „BLIC POSAO", možete fajndovati oglas sledeće sadržine: „Crnogorski Telekom a.d. is seeking for a candidate to fulfill vacant position of Internal Audit Specialist. (...) If You are interested for this position, pleas, send your CV in English until December 10, 2008." It iz obvijus da su big kompanis end korporejšns već uvidele strong difrens bitvin Serbian end Montenegrian lengvič, zbog čega su startovale s upotrebom Ingliša, kao drugog jezika vič nam pruža čens da kriejtujemo platfom for fjučer saradnju i diplomatiju. Aj em priti šr det gud egzempl of Crnogorski Telekom a.d. , vil bi folovd baj kompanis from ader kančris from region, ez vel...

Biznis end ekonomikal progres, su džast neki od riznsa, zašto bi se u šortest tajmu, morale poduzeti seriozne reformne mere, ka ukidanju Serbian lengviča, u korist internacionalnog, svačijeg Ingliša.

Houpujem da ćete prepoznati moje težnje i suportovati napor na ostvarivanju moje mišn, koja za cilj hevuje napredak i brže ostvarivanje Serbian nešnal intrestsa na fildsovima integracije, globalizacije, denacionalizacije, denacifikacije... end so on.

Pliz nout: Serbia nije država, bat teritorija! Serbs ar not nejšn, bat stanovništvo! ... što pre se pomirite s ovim faktsima, biće vam izijer da prihvatite rialiti!

GAZI ĆIRILICU!

Dedli seriozna, Miwena Bogawac