Početna strana > Rubrike > Komentar dana > Zašto Vučić nije dočekao rusku pomoć i da li Putin više nije „brat“?!
Komentar dana

Zašto Vučić nije dočekao rusku pomoć i da li Putin više nije „brat“?!

PDF Štampa El. pošta
Dejan Mirović   
sreda, 08. april 2020.

Vanredno stanje u Srbiji je uvedeno 16 . marta 2020. Na konferenciji za štampu istog dana Vučić je zamolio kineskog predsednika Si Đipinga da pomogne Srbiji oslovljavajući ga „brate i prijatelju“. Peking je posle pet dana poslao jedan avion sa opremom i nekolicinom lekara. Vučić je lično dočekao avion uz himne, aplauze i postrojene  ministre. U emocionalnom nastupu na aerodromu, srpski predsednik je govorio o „čeličnom prijateljstvu“ između Kine i Srbije, koje će trajati vekovima, bratu i prijatelju Siju koga će dočekati „nekoliko stotina hiljada ljudi'“. Premijer Brnabić je predložila podizanje spomenika Kini.

Nekoliko dana kasnije 25. marta srpski predsednik je pozvao šeika Mohameda Bin Zajeda iz UAE, njegovog i  Đukanovićevog prijatelja. Vučić se unapred zahvalio šeiku rečima „dragi prijatelju, hvala ti puno na pomoći i na svemu što činiš za Srbiju“. Posle nekoliko dana je stigao jedan avion iz UAE u kojem su bile maske, zaštite za cipele, rukavice, dve vrste zaštitnih odela i kaljače.

Zašto Vučić nije dočekao rusku pomoć, iako je ona veća od kineske i proporcionalno broju stanovnika veća i od one pružene Italiji?

Predsednik Srbije je razgovarao i sa Merkelovom dva dana posle uvođenja vanrednog stanja, ali   nikakva pomoć iz Berlina nije stigla. Početkom aprila je razgovarao i sa komesarom za proširenje EU.  Uprkos najavama Ministarstva za evropske integracije Republike Srbije, šefa Delegacije EU u Srbiji i komesara za proširenje EU o navodnih 15 miliona evra pomoći (i „dodatnih“ 93 miliona) sve što je Brisel uradio za Srbiju je bilo finansiranje goriva za letove četiri aviona sa opremom koju je Srbija kupila od Kine i drugih država.

Predsednik Srbije se 27. marta obratio i Trampu rečima zahvalnosti jer je „svetu potrebno njegovo liderstvo“. Nikakva pomoć Srbiji iz SAD nije došla posle toga. Slično se ponovilo kada se  istog dana obratio britanskom premijeru poželevši mu brz oporavak od virusa.

  

U međuvremenu, Srbija se suočila sa oko 2.000 zaraženih i nekoliko desetina mrtvih, hroničnim nedostatkom medicinskih sredstava i lekara, kao i sa protestima izolovanih na Sajmu u Beogradu.

Sa druge strane, Ruska Federacija je poslala 14 velikih transportnih aviona pomoći Italiji i oko 100 lekara.  Čak je i Tramp 30. marta zatražio i dobio pomoć od ruskog predsednika (nekoliko aviona i čitav brod).

Srpski predsednik, inače nosilac  ruskog ordena Aleksandra Nevskog je tek nakon toga - 2.  aprila, pozvao ruskog predsednika Putina. Dakle, tri nedelje nakon izbijanja epidemije i uprkos tome što u Nišu postoji ruski centar za vanredne situacije. Rusija je  odgovorila tako što je u roku od 24 sata napravila vazdušni most i poslala 11 velikih transportnih aviona i oko 90 lekara.

Ipak, srpski predsednik se nije pojavio na aerodromu da dočeka rusku pomoć, kao u kineskom slučaju. Poslao je bivšu službenicu USAID Anu Brnabić da razgovora sa ruskim vojnim lekarima. Na Tviteru se zahvalio bratskom ruskom narodu, ali Putina nije nazvao ni prijateljem ni bratom

Posmatrano u odnosu na broj stanovnika Rusija je pomogla Srbiji više nego najugroženijoj Italiji. Pomogla je značajno više nego Kina.

Ipak, srpski predsednik se nije pojavio na aerodromu da dočeka rusku pomoć, kao u kineskom slučaju. Poslao je bivšu službenicu USAID Anu Brnabić da razgovora sa ruskim vojnim lekarima. Na Tviteru se zahvalio bratskom ruskom narodu, ali Putina nije nazvao ni prijateljem ni bratom. Nekoliko dnevnih novina na koje vlast ima uticaj nije objavilo na naslovnoj strani dolazak ruske pomoći.

Ovakvo višenedeljno čudno ponašanje srpskog predsednika pokazuje da je došlo do određene promene u politici Beograda prema Moskvi. Možda se uzrok te promene nalazi u dogovoru koji je, prema zapadnim medijima, Vučić zaključio 1. marta 2020. u Vašingtonu sa američkim izaslanikom  za Kosovo Grenelom. Prema tom dogovoru čije postojanje Vučić nije demantovao, Vašington će smeniti takozvanog kosovskog premijera Kurtija (nemačkog favorita i protivnika podele KiM) i ukinuti takse prema Srbiji. Priština, odnosno Tači će pristati na minimalnu korekciju granica. Zauzvrat Beograd će se neformalno distancirati od Moskve i neće ometati članstvo Prištine u UN, što je po Povelji UN jednako formalnom priznanju.

Smena Kurtija pokazuje da je Vašington ispunio svoj deo dogovora. Sada je na redu Beograd.

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner