среда, 21. новембар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > У последњих 30 година Албанци имају далеко већи пад наталитета од Срба – власт и медији намерно плаше грађане причама о „албанској демографској бомби“
Коментар дана

У последњих 30 година Албанци имају далеко већи пад наталитета од Срба – власт и медији намерно плаше грађане причама о „албанској демографској бомби“

PDF Штампа Ел. пошта
Лука Шаровић   
недеља, 26. август 2018.

Статистика показује да су Албанци имали далеко већи пад наталитета од Срба у последњих 30 година. Нико на Балкану данас није ни близу стопе рађања од 2,1 колико је потребно за просту репродукцију становништва без миграција.

У последњих неколико месеци је приметно стварање страха код грађана Србије изјавама да се морамо разграничити са Албанцима или ћемо за 40 година бранити Врање. У Пчињској области у којој се Врање налази Албанци живе у Прешеву и Бујановцу и ако верујемо ,,медијима'' они ће у целој Пчињској области ускоро постати већина.

Реално стање на терену је ипак нешто другачије.

Према званичним подацима Републичког завода за статистику број ученика у основним школама у Бујановцу је у школској години 1998/99 био 6.366 ђака, а 2017/18 3.354 ђака, а у Прешеву је 1998/99 године било 6.448 ђака, а 2017/18 године 2.915 ђака. Ово је последица значајног смањења албанског наталитета (који је истину говорећи и даље већи него српски), али и последица великог исељавања Албанаца из ових општина. У Врању је 1998/99 године било 9.731 ђака, а 2017/18 године 6.065 ђака. Јасно је да је ситуација у Врању такође јако лоша, али ипак боља него у Прешеву и Бујановцу док би на основу ,,медија'' помислили да је ситуација супротна. Толико о ,,одбрани'' Врања.

Такође још од 2010. године на сваких неколико месеци у одређеним ,,медијима'' имамо текстове у којима пише како Албанци масовно купују куће и имања по Топлици и насељавају се у те крајеве те да ће ускоро доћи и до Ниша где иначе имају 12.000 станова по тим истим ,,медијима''. У Топлици и Нишу по свим званичним подацима Републичког завода за статистику број Албанаца се може мерити у промилима тако да ни ти текстови немају никакво покриће у реалности.

„Нећете разграничење са Албанцима? Нема проблема, кажите људима да се спремимо да бранимо Врање за 40 година. Зар мислите да се наши не исељавају већ данас“, рекао је Вучић, коментаришући отворено писмо епископа рашко-призренског Теодосија

Пре неколико дана је у једним ,,новинама'' изашао текст у коме пише да се морамо разграничити са Албанцима зато што ће их 2100. године бити дупло више него Срба. У демографији се дугорочне процене ретко показују тачним зато што постоји много фактора који могу да доведу до промена. Најбољи пример је Русија којој су 1999. године предвиђали демографски слом, а она је повећала број рођене деце за 60% у наредних 15 година (1.214.689 рођених 1999. године, а  1.942.683 рођених 2014. године).

Албанија је примера ради 1990. године имала 82.125 рођених и стопу наталитета од 25 промила, а прошле године је имала 30.869 рођених и стопу наталитета од 10,7 промила. Косово је 1990. године имало 55.175 рођених и стопу наталитета од 28,6 промила, а прошле године 23.402 рођених и стопу наталитета од 12,2 промила.

Са друге стране је Србија 1990. године 90.590 рођених и стопу наталитета 11,6 промила, а прошле године 64.894 рођених и стопу наталитета од 9,2 промила. Пре 28 година су Албанија и Косово заједно имали 46.710 рођених више него Србија, а прошле године 10.623 рођених мање. Просечна стопа фертилитета (просечан број деце коју роди једна жена) данас није много већа него у Србији (Албанија – 1,54, Косово – око 1,70, а Србија – 1,48), а 1990. године је била далеко већа. Тада су Албанија и Косово имали стопу фертилитета преко 3 док је Србија имала стопу фертилитета око 1,80. Толико о томе да ће бити дупло више Албанаца него Срба.

Такође још од 2010. године на сваких неколико месеци у одређеним ,,медијима'' имамо текстове у којима пише како Албанци масовно купују куће и имања по Топлици и насељавају се у те крајеве те да ће ускоро доћи и до Ниша где иначе имају 12.000 станова по тим истим ,,медијима''

Албанија и Косово и данас имају позитиван природни прираштај, али је то пре свега због добре старосне структуре која је последица њиховог изузетно великог наталитета пре 20 и више година. Оваквим темпом је питање године када ће Албанија имати негативан природни прираштај. Статистика показује да су Албанци имали далеко већи пад наталитета од Срба у последњих 30 година. Нико на Балкану данас није ни близу стопи фертилитета од 2,1 колико је потребно за просту репродукцију становништва без миграција, а знамо колико су овде неповољни миграциони трендови тако да би у реалности требала још већа стопа фертилитета зарад просте репродукције становништва. Ако се овакви трендови наставе ниједан народ на Балкану нема светлу будућност.

Ово су све званични подаци Републичког завода за статистику Републике Србије, албанског Завода за статистику и Завода за статистику такозване државе Косово који се могу наћи на интернету. Појединим ,,новинарима'' и ,,медијима'' очигледно није циљ да се чује оно што је истина већ оно што неко жели да народ чује. Јасно се види да сви текстови којима се плаше грађани Србије немају никакво упориште у реалности. Нешто је било реално пре више од 20 година. Занимљиво је да се садашњи властодршци позивају на реалност данас када је реалност за нас боља него пре 20 година, а тада их реалност није занимала. Ко их познаје њега то не чуди с обзиром да су скоро увек доносили погрешне и штетне одлуке по Србе и Србију. Зашто би сада било другачије...

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да Србија адекватно обележава 100. годишњицу пробоја Солунског фронта и ослобођења Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер