Tendencioznim pitanjima i naručenim istraživanjima javnog mnjenja Vučić priprema teren za priznanje nezavisnosti Kosova

Da je Ipsos hteo da bude korektan, građanima Srbije postavio bi pitanje da li su za Kosovo ili Evropsku uniju i onda bi došao do istine o patriotizmu građana Srbije

Anketa marketinške agencije Ipsos i njenog šefa Srđana Bogosavljevića o odnosu građana Srbije prema južnoj srpskoj pokrajini pokazuje da je aktuelna vlast krenula u pripremu javnog mnjenja za odvajanje Kosova i Metohije od Srbije.

Pitanja su čudna i neobična gde, primera radi, 80% građana Srbije iz ostatka Srbije kaže da ne bi živelo na Kosovu i Metohiji. Ovo treba da bude argument da Srbima nije stalo do Kosova i Metohije. Takođe i pitanje da bi samo 16% građana Srbije odvajalo novac za Kosovo i Metohiju inicira tezu da Srbi nisu zainteresovani za južnu srpsku pokrajinu.

Da je Ipsos hteo da bude korektan građanima Srbije postavio bi pitanje da li su za Kosovo ili Evropsku uniju i onda bi došao do istine o patriotizmu građana Srbije

Ne treba biti puno pametan da ako bismo slično pitanje postavili građanima Srbije da li bi živeli u Bosilegradu, Preševu ili Tutinu dobili bismo sličan odgovor. Hoće li onda Srbija i tih prostora da se odrekne. U vreme krajnjeg siromaštva tražiti od građana Srbije da daju svoj novac da bi se sačuvao jedan deo teritorije Srbije je glupo. Valjda je država ta koja treba da investira, gradi i čuva prostor a ne građani Srbije od svojih bednih i mizernih plata.

Da je Ipsos hteo da bude korektan građanima Srbije postavio bi pitanje da li su za Kosovo ili Evropsku uniju i onda bi došao do istine o patriotizmu građana Srbije.

Iz aviona se vidi da je vlast naručilac ove ankete. Razlog je sondiranje terena za odvajanje Kosova i Metohije od Srbije. Ovo stoga, jer je pritisak zapadnih zemalja za prihvatanje sveobuhvatnog mirovnog sporazuma sa Kosovom sve veći. Više se Srbiji čak i ne nudi ulazak u EU za davanje južne srpske pokrajine već prepuštanje ove teritorije treba da bude kompenzacija za instaliranje Aleksandra Vučića na vladarski tron u Srbiji. Izjava francuskog predsednika Makrona jasno govori da je ulazak Srbije u EU na dugom štapu.

Obaveze predsednika Srbije prema svojim zapadnim mentorima tokom njegovog dolaska na vlast su nedvosmislene. Cena je Kosovo i Metohija. Iz tog razloga Aleksandru Vučiću ne pada na pamet da uputi Amerikancima protestnu notu zbog proširenja njihove vojne baze u Bondistilu jer je po Rezoluciji 1244 Kosovo i Metohija deo države Srbije.

Više se Srbiji čak i ne nudi ulazak u EU za davanje južne srpske pokrajine već prepuštanje ove teritorije treba da bude kompenzacija za instaliranje Aleksandra Vučića na vladarski tron u Srbiji

Potpisivanje sveobuhvatnog mirovnog sporazuma između Beograda i Prištine je i za Brisel i za Vašington pitanje hitnosti. Ovo iz razloga, jer se broj Albanaca u periodu od 1999. godine do danas prepolovio. Nema investicija, nema novih radnih mesta i Albanci ubrzano napuštaju južnu srpsku pokrajinu. Investitori iz zapadnih zemalja ne žele da ulažu novac ako prostor nije pravno definisan. Zato niko sa Zapada nema nameru da kupi Trepču, Feronikl-Glogovac ili pak termoelektrane. Neregulisan odnos između Srbije i Kosova pravo svojine dovodi u sumnju. I umesto da Aleksandar Vučić insistira na zamrznutom konfliktu on se zbog svojih obaveza prema onima koji su ga doveli na vlast odriče Kosova i Metohije.

Tragična sudbina pokojnog premijera Zorana Đinđića zloslutno opominje na neispunjena obećanja.

Kosovska Mitrovica, 26. 4. 2018.

Informativna služba Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“

Videti još:

Srđan Bogosavljević: Čak 82 odsto građana ne bi živelo na Kosovu, dok 77 odsto ne bi prihvatilo smanjenje plata i penzija za očuvanje KiM

Fondacija za otvoreno društvo i Ipsos: Većina građana Srbije nije spremna da se žrtvuje za Kosovo i veruje da je nezavisnost Kosova najizglednije rešenje