Taksi Boga ne moli

Politička realnost koju Srbi najteže prihvataju izgleda da je fiskalni račun (u daljem tekstu FR). Nijedna od mnogobrojnih političkih, ekonomskih i društvenih nebuloza, koje su ovdašnji reformatori tokom proteklih devet godina prepisali od Zapada, nije izazvala toliko revolta kao izdavanje FR. Nedavno su se, primera radi, zbog te obaveze bunili čak i advokati, a u četvrtak su se protiv istog na noge podigli taksisti, koji su, ispostavilo se, daleko moćniji i nezgodniji protestanti od advokata.

Taksisti su u četvrtak, 17. decembra, blokirali Beograd i još 19 srpskih gradova. E sad, kada se kaže "blokirali", taj glagol bi valjalo shvatiti mnogo ozbiljnije nego u legendarnoj završnoj sceni "Balkanskog špijuna", u kojoj Ilija Čvorović ostavlja poruku svom bratu Đuri "da blokira aerodrom". U ovom, našem slučaju, blokada grada nije nimalo komediografska ili satirična radnja, već krajnje bukvalna i brutalna. Zaustavljajući svojim vozilima saobraćaj u nekoliko najprometnijih ulica, taksisti su doslovce blokirali Beograd i paralisali sve aktivnosti njegovih stanovnika, izuzev onih koje mogu da se obave peške (a u dvomilionskom gradu koji se prostire preko dve reke, tj. četiri obale, i pri tom je pod snegom i mrazom, retko šta može da se završi pešice).

Taksisti su tvrdili da se neće povući dok im se ne ispune zahtevi, među kojima je kao prvi bio naveden FR, odnosno odlaganje njegovog uvođenja. Mogućnost da glavni grad Srbije ostane paralisan danima, i to uoči vikenda za koji se prognoziraju sibirske temperature, ipak je otklonjena u večernjim časovima, kada su predstavnici Vlade postigli kakav-takav dogovor sa delegacijom taksista, koji su onda obustavili proteste i odblokirali centar Beograda.

Na stranu ostali zahtevi pobunjenih taksista, koji su manje ili više opravdani ili ne, a i prvenstveno se tiču specifičnih okolnosti ove profesije (uklanjanje "divljaka", uvođenje minimalne cene taksi usluga, ukidanje taksi na luksuz i plin prilikom registracije vozila...), ono što je u njihovom štrajku najviše smetalo javnosti – onoj koja celog dana nije mogla nigde da mrdne upravo zbog blokade grada – jeste protivljenje uvođenju fiskalnih kasa. Ako postoji tekovina petog oktobra oko koje se ne spore vlast i opozicija, autonomaši i centralisti, nacionalisti i izdajnici, četnici i partizani, onda je to FR. Papir koji nedvosmisleno dokazuje da je ta i ta mušterija tu i tu uslugu ili taj i taj proizvod platila toliko i toliko para. Papir koji je makar delimično suzbio sivu ekonomiju u srpskoj privredi. Papir koji je srpskom potrošaču vratio barem deo dostojanstva.

Papir koji taksistima, kako tvrde, preterano komplikuje posao i život, pa ga ne bi uvodili do 2013. godine, kada im, proističe iz toga, više neće komplikovati posao i život. Normalno, nijedan taksista nije se zapitao kako to da kiosku na kojem svakog dana kupuje cigarete i novine nije teško da mu svaki put izda fiskalni račun.

Predstavnici Vlade donekle su izašli taksistima u susret, pa su dve strane postigle dogovor da se uvođenje FR u taksi službu odlaže, za sada, do prvog marta naredne godine. Ali, taksisti ne odustaju od svog prvobitnog zahteva da to bude odloženo do 2013, što znači da nas za tri meseca, vrlo verovatno, očekuje nova blokada Beograda i drugih srpskih gradova. A možda nećemo morati da čekamo do tada. Možda će i protestanti iz drugih profesija početi da primenjuju strategiju taksista: blokiraj Beograd (odnosno – primeni silu) da bi ti ispunili zahteve. Možda će poniženi, opljačkani i izmučeni radnici prestati da seku delove svog tela i početi da, poput taksista, krše Zakon o saobraćaju blokadom najprometnijih ulica prestonice. Ko će da ih spreči? Vlast dresirana da popušta pred ucenama Vašingtona, Dinkića, Čanka, taksista, huligana, Euleksa, MMF-a, Podgorice, Brisela?!

Zašto bi, posle iskustva od četvrtka – mučnog za obične građane, a slavodobitničkog za nasilnike sa taksi dozvolama – iko više u ovoj zemlji protestovao na drugi način? Ili izdavao fiskalne račune?