Srđa Trifković persona non grata u Kanadi

„Nepoželjan na osnovu kršenja ljudskih prava ili međunarodnih prava zbog toga što je bio visoki funkcioner u vlasti koja, po mišljenju ministra, učestvuje ili je učestvovala u terorizmu, sistemstskom ili grubom kršenju ljudskih prava, ili genocidu, ratnim zločinima ili zločinima protiv čovečnosti u smislu podsekcija 6 (3) do (5) zakona o Zločinu protiv čovečnosti i ratnih zločina.“

24. februara 2011. je bilo zakazano predavanje dr Srđe Trifkovića na Univerzitetu Britanske Kolumbije u Vankuveru pod naslovom Balkan: neizvesne perspektive nestabilne regije (Balkans: Uncertain Prospects for an Unstable Region) koje je, inače, već ranije održano u Kanadi, u Vaterluu 10. juna 2010. Ono što je ovog puta bilo drugačije je da se za dolazak dr Trifkovića zainteresovao tzv. Institut za proučavanje genocida u Kanadi, čiji je predsednik Emir Ramić, inače bošnjačkog porekla. Ramić je prethodno tražio od predsednika Univerziteta u Vankuveru Stivena Tupa da zabrani ovo predavanje, a kad se Univerzitet oglušio na njegove zahteve, potražen je novi način da se zabrani dolazak dr Trifkovića.

Imajući u vidu da dr Trifković nikada nije bio funkcioner u vladi Republike Srpske, a kamoli još „visoki“, već isključivo ekspert za međunarodna pitanja sa dobrim vezama u vođstvu RS (da je bio visoki funkcioner, nikada ga ne bi još ranije pustili da uđe u Kanadu – gde je bio preko 20 puta), iskonstruisana je lažna optužba koja je sama po sebi, za kanadske imigracione vlasti, postala presuda.

 

Imajući u vidu da dr Trifković nikada nije bio funkcioner u vladi Republike Srpske, a kamoli još „visoki“, već isključivo ekspert za međunarodna pitanja sa dobrim vezama u vođstvu RS (da je bio visoki funkcioner, nikada ga ne bi još ranije pustili da uđe u Kanadu – gde je bio preko 20 puta), iskonstruisana je lažna optužba koja je sama po sebi, za kanadske imigracione vlasti, postala presuda.

Po navodima bivšeg kanadskog Ambasadora u Beogradu (1990-1992) DŽejmsa Biseta, sama činjenica da je dr Trifković zadržan na aerodromu po sletanju u Vankuver ukazuje na to da su se umešali daleko uticajniji faktori od par lokalnih organizacija. „Ne bi me iznenadilo da su sve ovo podstakli oni koji su bili na čelu kampanje za proglašenje 11. jula u Kanadi za nacionalni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.“ Radi se, naravno, o članovima kanadskog parlamenta koji već godinama lobiraju za interese bošnjačkih Kanađana i koriste svaku priliku da uguše glasove onih koji se tome suprotstavljaju.

Zabrana ulaska dr Trifkovića u Kanadu je svakako pobeda za njih, a i dodatan pokazatelj da oni koji se navodno bore za pravednu Kanadu ne smatraju slobodu govora vrlinom jednog zdravog demokratskog društva. U Srbiji zamišljamo zapad kao jedno otvoreno i tolerantno društvo, ne razmišljajući o tome koliko je opasna za „establišment“ na istom tom zapadu slobodna i nezavisna misao.

Zanimljiva je činjenica da se marta 2003. i septembra 2008. godine dr Trifković pojavio pred Sudom u Hagu kao stručni svedok. Nikada nije optužen ni za kakve ilegalne radnje, a kamoli za ratne zločine. Već preko jedne decenije direktor je Centra za međunarodne odnose na Rokford institutu. Svojevremeno je bio šef kabineta predstolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. Od 1998. spoljnopolitički je urednik američkog konzervativnog mesečnika Hronike. Kao novinar je radio za britanski BBC radio, Glas Amerike, američki U.S. News & World Report, Vašington Tajms, itd. Održao je uvodno predavanje na simpozijumu o holokaustu u Jugoslaviji na Jad Vašem centru u Jerusalimu 2006. godine i oduvek bio veliki borac za istinu i pravdu. Koje li ironije: u februaru 2000. godine dr Trifković je pozvan pred spoljnopolitički odbor Donjeg doma kanadskog parlamenta u Otavi, gde je svedočio o kosovskom problemu.

Izgleda da se Severna Amerika nije odmakla predaleko od mentaliteta lova na veštice, gde je razum nepoželjan, a sama optužba dovoljna za osudu. Kanada je pokazala da je to država u kojoj su poželjni samo gosti koji se slažu sa zvaničnom državnom politikom (zapamtimo, Kanada je izglasala rezoluciju u Srebrenici, kojoj se protivio dr Trifković, kao i većina srpskog naroda).

Svako ko detaljno i objektivno analizira rad dr Srđe Trifkovića može zaključiti da tu nema ni jednog detalja koji bi mogao biti razumno opravdanje za zabranu ulaska tog čoveka u jednu demokratsku državu. Zbog toga je razlog izmišljen. Izgleda da se Severna Amerika nije odmakla predaleko od mentaliteta lova na veštice, gde je razum nepoželjan, a sama optužba dovoljna za osudu. Kanada je pokazala da je to država u kojoj su poželjni samo gosti koji se slažu sa zvaničnom državnom politikom (zapamtimo, Kanada je izglasala rezoluciju u Srebrenici, kojoj se protivio dr Trifković, kao i većina srpskog naroda). Očigledno je dr Trifković, koji je u dvadeset navrata do sada posećivao Kanadu bez ikakvih problema, sada postao problematičan za kanadsku vlast. Da li je ovo sistem koji je prihvaćen na zapadu? Dr Trifkoviću nije pomogao ni američki pasoš da uđe u Kanadu, a nije dat ni jedan istinit razlog za njegovu grubu deportaciju. Da li je pravi razlog taj što se ne slaže sa rezolucijom koja je doneta u kanadskom parlamentu? Zar on nema pravo na to?

I da li je to „tolerantno“ društvo u koje želimo i mi u Srbiji da se uključimo?