понедељак, 23. октобар 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > „Празник демократије“ у Белој Паланци – Чега се паметан стиди, тиме се СНС поноси
Коментар дана

„Празник демократије“ у Белој Паланци – Чега се паметан стиди, тиме се СНС поноси

PDF Штампа Ел. пошта
НСПМ   
понедељак, 19. септембар 2016.

 ДА БИ СЕ УНАПРЕД ПОЗНАТИ РЕЗУЛТАТИ МОГЛИ ПРЕДСТАВИТИ КАО РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ ДОКАЗ ПЛЕБИСЦИТАРНЕ ПОДРШКЕ ВЛАСТИ НА НАЦИОНАЛНОМ НИВОУ МОРАЛО СЕ ПРЕТХОДНО ПРОИЗВЕСТИ ОЧЕКИВАЊЕ И СТВОРИТИ ЛАЖНА НЕИЗВЕСНОСТ. ОПОЗИЦИОНИ БОЈКОТ ЈЕ, МЕЂУТИМ, ЗАПРЕТИО ДА ТАЈ ПЛАН ПОКВАРИ И ЗАТО СУ ХИТРО ИЗМИШЉЕНЕ И КАНДИДОВАНЕ ДВЕ КВАЗИОПОЗИЦИОНЕ ЛИСТЕ СА КАРАКТЕРИСТИЧНИМ НАЗИВИМА „ПОБЕДА – ДОСТА ЈЕ БИЛО“ И „ДЕМОКРАТСКА ОПОЗИЦИЈА ЗА БЕЛУ ПАЛАНКУ“.  И ПРЕДСТАВА ЈЕ МОГЛА ДА ПОЧНЕ!

Да је премијер Вучић у једној од својих легендарних конференција за медије није поменуо, и то више пута  („18. септембра се одржавају локални избори у Белој Паланци, видећете тамо ко има поверење и коме грађани верују“), за већину читаоца овог текста Бела Паланка би била само родно место јунака из једне од серија Синише Павића  („луче белопаланачко“), а свакако нико не би знао да се у њој у недоба одржавају некакви избори.  

Бела Паланка је мала општина са око 10000 становника, на половини пута између Ниша и Пирота. Спада у групу најнеразвијенијих и девастираних општина у Србији, која је редовно на дну листе општина по просечним зарадама њених становника. Некада је имала низ успешних и извозно оријентисаних предузећа, попут фабрике обуће Весна, фабрике намештаја Украс, погона Електронске индустрије, погона 1. маја из Пирота, фабрику Будућност... Деведесетих година, пре свега, због санкција и изолације доживела је економску, социјалну и демографску катаклизму.

Ову општину карактерише и  изузетно висок проценат (око 30%) ромске популације (у млађем и школском узрасту, тај број је практично изједначен).  Велики број Рома је увек био добар амбијент и за изборне марифетлуке и купопродају гласова, односно, често су литар зејтина и килограм брашна били важнији од било које идеологије. Но, то више није никаква белопаланачка специфичност, већ свеопшти тренд у Србији.

Бела Паланка је једина општина у којој априлски избори још нису завршени. Истог дана су одржани и парламентарни и општински избори, које је спроводила иста изборна комисија. Једне успешно, друге неуспешно. Републички, на којима је победио СНС су признати као легитимни, док су они други, општински, на којима је СНС изгубио, а победио локални СДС – поништени. Судска заврзлама око ових избора није још увек окончана. Поднето је много пријава, жалби, тужби, контратужби,  али политички гордијев чвор још није судски пресечен.

Победнички СДС у Белој Паланци предводио је Горан Миљковић, рекло би се, за ову малу општину јак локални лидер. Као челник ДС-а успео је да после више од пола века са власти уклони до тада недодирљиви СПС, а у поделама унутар ДС одлучио је да се приклони Борису Тадићу, и под том заставом, као што рекосмо, у априлу извојевао убедљиву победу.

Не може се рећи да Миљковић нема чиме да се похвали у свом претходном мандату. Општинска власт на чијем је челу изградила је спортску халу, а  захваљујући прекограничном пројекту са Бугарском уређен је комплекс Бањица, на коме се  налазе тениски терени, прелеп базен, терен за одбојку на песку, уређен парк и још неколико објеката.

На мартовским локалним изборима, СДС је убедљиво победила напредњаке. СДС је освојио 14 од укупно 29 одборника, док је СНС успео да добије само 7. Ипак, ти резултати су на волшебан начин поништени, а под претњом принудне управе и губитка власти готово комплетан одбор СДС-а на челу са председником Гораном Миљковићем приморан је да пређе у ривалски СНС.

Формиран је Привремени општински орган на чијем челу је био  „унапређени“ Горан Миљковић и у коме је СНС имао апсолутну већину, без обзира што је општинском парламенту био мањина и пре и после априлских избора.  

Нови, „поправни“ локални избори заказани су за 18. септембар. Оно мало преостале опозиције у Белој Паланци најавило је бојкот, а своје разлоге навели су у саопштењу  које, наравно, никога није занимало. Реално, обезглављена и деморалисана опозиција више није могла да се организује, нити су могли да сакупе људе спремне да у насталој атмосфери уопште ставе своје име на опозициону листу, или се потпишу да такву листу подржавају.

Дакле, не да није било никакве „фер утакмице“, у којој су „грађани Беле Паланке јасно рекли шта мисле и у кога имају поверење“ него је поништавањем и понављањем локалних избора дотичним грађанима императивно дата прилика да да „исправе грешку“, односно, јасно и гласно поручено за кога треба да гласају.  

И све би то било само још једна отужна српска политичка прича о „уподобљавању“ локалних власти са републичком, да Александар Вучић није решио да од Беле Паланке направи „показну вежбу“ енормно пораслог рејтинга СНС-а

И све би то било само још једна отужна српска политичка прича о „уподобљавању“ локалних власти са републичком, да Александар Вучић није решио да од Беле Паланке направи „показну вежбу“ енормно пораслог рејтинга СНС-а, након – за његова мегаломанска очекивања и најаве – помало „стидног“ и „незадовољавајућег“ резултата на парламентарним изборима. Наравно, да би се унапред познати резултати могли представити као репрезентативни доказ плебисцитарне подршке власти на националном нивоу морало се претходно произвести очекивање и створити лажна неизвесност. Опозициони бојкот је, међутим,запретио да тај план поквари и зато су хитро измишљене и кандидоване две квазиопозиционе листе са карактеристичним називима – „Победа - доста је било“ и „Демократска опозиција за Белу Паланку“. И представа је могла да почне.

 Поновљени белопаланачки избори праћени су и најављивани као да су, малте не, амерички. Одбројавали су се дани и сати до почетка гласања, а у недељу је на Пинку непрестано ишао кајрон са обавештењима типа: „Сва изборна места су отворена на време, а до десет часова гласало је 24,17 одсто уписаних бирача“. Како је дан одмицао еуфорија је расла, баш као и излазност, која је у Пинковим информативним емисијама праћена из сата у сат. У „националном дневнику“ ТВ Пинка вест о белопаланачким изборима ишла је као друга (одмах иза вести о „паради поноса“ („Рекордан одзив на локалним изборима у Белој Паланци. До 18. часова гласало више од 70 одсто грађана“), а тек иза тога ишло је обавештење о изборима за о руску думу (под симптоматичним насловом „гласа се и у Русији“).

РТС је, додуше, опет мало подбацио за агилним  ружичастим конкурентом, те је на јавном сервису вест о белопаланачким изборима завршила у другом делу другог дневника. Али се национални медијски сервис искупио у недељу увече, омогућивши Александру Вучићу да се – попут „Ђуре“ који опрашта што их је тукао – једва пар недеља како је љутито саопштио како „више никада неће гостовати на РТС-у“, појави у најгледанијем РТС-овом термину и објави екслузивну „благовест“ о белопаланачком тријумфу (СНС је освојио око 75 одсто од рекордних 80 одсто изашлих бирача.) И то је поновио чак три пута, тако да га је чак и иначе кооперативни водитељ благо пецнуо због тога.

***

Већина људи у Србији и не зна тачно где је Бела Паланка. А можда пар стотина – плус читаоци овог текста – знају какав се све марифетлук тамо одиграо. Насупрот томе, најмање пар милиона гледалаца две убедљиво најгледаније телевизије и неколико стотина хиљада читаоца днвних новина слушаће о величанственој победи владајуће станке и „потврди исправности политике коју ова влада и премијер воде“.

Већина људи у Србији и не зна тачно где је Бела Паланка. А можда пар стотина – плус читаоци овог текста – знају какав се све марифетлук тамо одиграо. Насупрот томе, најмање пар милиона гледалаца две убедљиво најгледаније телевизије и неколико стотина хиљада читаоца днвних новина слушаће о величанственој победи владајуће станке и „потврди исправности политике коју ова влада и премијер воде“. И то вам је, ако сте имали неку дилему, објашњење и одговор на питање – „а зашто он све ово ради“, то јест, зашто толико спинује и лаже.    

Уместо да се стиде или одговарају због злуопотребе и непочинства, уместо да покушају да сакрију бруку о начину на који под своје стављају још једну општину, од оних 2-3 које још нису у њиховим рукама, они величају свој „величанствени успех“ на изборима на којима не учествује нико сем њих, њихових коалиционих партнера и њихових квази-опозиционих макета. То је, очигледно, пожељни политички циљ и идеал ове власти када је реч о гласању, изборима и демократији. А Бела Паланка у којој изборну трку трче СНС, СПС-ЈС, ПУПС, СРС  и две лажно опозиционе листе (иза којих такође стоји СНС) треба да постане модел за целу Србију.

Чега се паметан стиди, тиме се СНС поноси. У том – и једино у том – смислу јучерашњи избори у Белој Паланци јесу нешто што завређује пажњу. Јер то што се претходних месеци дешавало у Белој Паланци јесте права слика, „реалност на терену“ и смешећа будућност Вучићеве „европске Србије“ – уколико му се буде допустило да заврши оно што је започео.

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће заједно са београдским бити расписани и ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер