Kud se dedoše besplatne akcije?

Pet miliona građana Srbije je prevareno. I zbog toga nikome na fali ni dlaka s glave. Naprotiv, na sledećim izborima ponovo ćemo svi, listom, glasati za one koji su kumovali ovoj prevari decenije. A ko je to – pa i da se ne govori – zna se, ili barem znaju oni koji to žele da znaju, a na izborima će se tek videti.

A da su građani Srbije na najvulgarniji način prevareni jasno je, jer od obećanja vrednog 1000 evra ''po glavi'', jednostavno nema ništa. Definitivno, potencijalni vlasnici dve novčanice od po 500 evra (pošto hiljadarki nema), odnosno akcija toliko vrednih, tu neveselu novost saznali su i bukvalno u poslednji čas, poslednjeg dana, u momentu kada im je trebalo biti uručeno ono što im je obećano – besplatne akcije od prodaje velikih javnih preduzeća.

Finansijska kriza koja trese Volstrit i druge finansijske centre širom planete uzdrmala je, nesumnjivo, i ovdašnje finansijske krugove, a iskorišćena je k'o bogom dana prilika da se potraži opravdanje za neispunjavanje obećanja, koja se inače, i po pravilu, moraju ispunjavati. Naročito kada stižu iz vrha Vlade i navodno eksperata, koji „u malom prstu“ drže ekonomiju, finansije, razvoj...

Zanimljivo je da je predsednik vlade izjavio, ubrzo nakon eskalacije krize u svetu, kao uostalom i njegovi zamenici, potpredsednici, ministar finansija, ekonomije i razvoja i ostali, da je kriza kod nas „pokazala zube, učinila svoje i da – jenjava“. Tako da navodno i rečeno opravdanje za „odlaganje“ dodele obećanih akcija i nije baš na čvrstim nogama. A u laži su duge uši.

S druge strane, vlast objašnjava da i nepotpuni spiskovi potencijalnih vlasnika besplatnih akcija nisu do kraja ažurirani, pa to, zapravo, stvara pometnju i sprečava podelu hartija od vrednosti! Navodno, ne zna se ukupan broj građana kojima sleduje „besplatna porcija“, pa dok se to ne sredi i ne  uradi mora da se sačeka. Ne lipši magarče!

Da su „vlasnici tapije“ na besplatne akcije uložili malo više truda, barem objašnjenje i obaveštenje, ne bi bili tako nemušti i bilo bi bar blagovremeno, te ne bi delovalo tako neubedljivo. Ovako, jasno je da građani baš i nisu neki značajan faktor u razmišljanjima ministara i da, ako nešto zaškripi, jednostavno „treba menjati građane“, a ne vlast.

Cilj naravno nije ni bio da se besplatni vrednosni papiri podele, jer obećanja su stizala u vreme kada su „glasovi građana“ vredeli suvog zlata i značili fotelju u državnom aparatu, odnosno priliku da se „brci dobro omaste“, a bankovni računi podgoje. Do nekih novih izbora smisliće se već nešto novo, a možda će se ipak, prodati nešto od preostalih javnih preduzeća. U ovom času, računice to nedvosmilseno potvrđuju i kada bi se i dodelila neka crkavica „akcionarima“ besplatnih (čitaj bezvrednih), akcija, recimo od prodaje NIS-a, građanima bi pripalo, od obećanih 270 evra, tek desetak procenata, ili nešto manje, dakle, dvadesetak evra – bruto! Takva računica, na samom startu ukazuje da je reč o velikoj prevari, prevari decenije, o računu bez krčmara i da od obećanih 1.000 evra nikada neće biti ništa! Ako se ne dogodi neko čudo i recimo, nebo nam padne na glavu!

Besplatne akcije nestale su bez traga, u oblaku dima. Ali obećanje je opet stiglo – evo akcija, možda ne baš svih 1.000 evra, ali stižu do kraja ove ili, ne daj Bože duže čekati, početkom sledeće godine. Pa ko dočeka.

A kakva je bila samo gužva, kako se samo trošio novac, kako je revnosno Agencija za privatizaciju objavljivala spiskove onih koji ne mogu, zbog kojekakvih razloga, da dobiju „besplatne“ akcije, pa te nemate državljanstvo, te dobili ste za nekoliko godina staža akcije vredne nekoliko stotina dinara, pa ne može „hleba preko pogače“... I kako su samo prevareni oni koji su se „odrekli“ tih istih akcija, istina male vrednosti – oni su se definitivno odrekli svega. Štaviše, sada ne mogu da se dočepaju ni onih, gotovo bezvrednih akcija koje ipak, vrede više od „besplatnih akcija“. Jer, 1.000 evra vredne „besplatne akcije“ na još su dužem štapu nego pre.

I konačno, kako bi te iste „besplatne akcije“ dobro došle tranzicionim gubitnicima, hiljadama i desetinama hiljada penzionera sa neznatnim primanjima, kako bi samo dobro došle onim beskućnicima da plate neku stanarinu, da se prehrane... studentima da plate školarine, a roditeljima da skupe pare za „besplatno osnovno školovanje“. Ne smeta ni to što je „kriza za nas prošla“, što nas je, kako vele u Vladi gotovo u velikom luku zaobišla. Kada bi samo nekako uspeli da se dočepamo tih 1.000 evra! Ko bi nam bio ravan.

Ovako, umesto da se oni koji su najodgovorniji oglase, da barem kažu da su pogrešili u proceni (da nisu računali na svestku finansijsku krizu koja nas je časom zaobišla), oni mudro ćute i isturaju svoje glasnogovornike (dobro plaćene) da narodu objašnjavaju i objasne kako će besplatne akcije vredne 1.000 evra dobiti – „malo sutra“.