Kosovo i RTS u mreži (lažnih) evrointegracija

Pre deset godina NATO je izvršio agresiju na Srbiju, sa ciljem da nam otme Kosovo i Metohiju. Snage evroatlantskog agresora bile su mnogo veće od naših, i to što nismo mogli da odbranimo taj deo naše zemlje boli, ali nije sramota. Sramota je ako se pomirimo sa tom otimačinom, i ubedimo sebe da smo mi krivi, a ne onaj ko nas je ubijao i sada nastavlja perfidno da nas zlostavlja.

Ovdašnje ekspoziture evroatlantskog propagandnog sistema uporno rade na tome da se sve to desi. I nema sumnje, do sada su postigle značajne rezultate. A došlo je izgleda vreme – valjda pošto su ovdašnji ljubitelji dela Severnoatlantske alijanse proslavili desetogodišnjicu od „početka oslobađanja Srbije“ – da odu i korak dalje.

U emisiji EVRONET, produkcijske grupe MREŽA, emitovanoj 26. marta 2009. godine, na prvom programu RTS-a, prikazana je karta Evrope, koja ima jednu novu državu. Naravno, u pitanju je naša separatistička južna pokrajina. (Ovde moram da priznam da ne pratim redovno spomenutu emisiju, pa je moguće da se karta Evrope sa tzv. državom Kosovo i ranije pojavljivala.)

Prilog nije bio posvećen kosovsko-metohijskom pitanju. Ne, tek onako uzgred, u kontekstu priče o energetskoj bezbednosti Srbije, pojavila se spomenuta karata. Valjda, da nam se proturi na mala vrata – i to dok kukamo nad teškom energetsko-ekonomskom perspektivom usamljene Srbije – pa kada se naviknemo, pojaviće se ona i otvorenije. A da stvar bude još gora, karta nije preuzeta sa neke strane televizije, pa da kažemo da se autorima možda potkrala greška, već se radi o našoj mapi. Svi natpisi su na srpskom!

U normalnoj zemlji, čak i da se ne radi o emisiji emitovanoj na javnom servisu, tako nešto bi izazvalo veliki skandal. Kod nas će, verovano, proći gotovo nezapaženo. Nacionalna televizija će nastaviti da emituje sadržaje koji su u koliziji sa zvaničnom politikom, ako neka dobro umrežana produkcijska kuća ili druga „ugledna“ organizacija, ponudi takav program. Kod nas je u modi nezameranje onima koji imaju jaka evroatlantska leđa. Valjda, ako mi nemamo državu koja ozbiljno radi u našem interesu, shvataju ljudi da nije pametno kontrirati onima koji sa takvim državama sarađuju.

Žalosno je što naša država nije ozbiljna i dopušta da se i preko njenog javnog servisa potkopava teritorijalni integritet Srbije. Većina država ne samo „prvog“ već i „trećeg sveta“ na postupa tako. Kada se pre godinu dana u zemljama Latinske Amerike pojavila reklama za jedno pivo, u kojoj je prikazana mapa Meksika sa početka 19. veka, zvanični Vašington je žestoko reagovao i insistirao da se ona više ne emituje. Bez obzira što niko nije ni tvrdio da Teksas, Kalifornija ili Novi Meksiko nisu deo SAD, već su autori samo podsetili da su te oblasti nekada pripadale Meksiku (dok ih Vašington nije oteo), američki establišment je tvrdio da se radi o ugrožavnju integriteta njihove zemlje.

Hrvatske vlasti su u prvoj polovini ’90-ih godina digle graju kada se u Australiji pojavio neki atlas u kome je Republika Srpska Krajina bila prikazana kao zaseban entitet (čak ne sasvim isto kao nezavisne države). Kraljevina Maroko preko svojih diplomatskih predstavništva budno prati kako se prikazuje pitanje Zapadne Sahare, i kad god proceni da je ono predstavljeno protivno njenom oficijelnom stavu, obavezno reaguje. Ne znači da će time postići uspeh, ali znači da pokazuje da je država vredna poštovanja; da je država koja drži do sebe i svojih interesa!

Neko će reći: „Interes Srbije je da što pre postane deo EU, pa makar morala da prizna nezavisnost Kosova“! Isti će tvrditi: „Oni koji nam sada, malo po malo, u svest i podsvest ubacuju kartu Evrope sa nezavisnim Kosovom, znaju da će nam kapije EU biti zatvorene dok se ne pomirimo sa voljom Vašingtona. Na lukav način pokušavaju da tvrdoglavog magarca privole da pređe preko mosta. Jer uviđaju da je to za njega dobro“.

Mislim da nisu u pravu! I kad se radi o trampi srpske zemlje za evropske ili bilo kakve druge integracije, ili o tome da u EU postoji većinsko opredeljenje da nam se onemogući pristupanje toj zajednici država, dok ne legalizujemo pokušaj našeg sakaćenja. No, možda sam naivan i neobavešten, kao i većina građana ove zemlje.

Zato, oni koji su sada na vlasti, treba otvoreno da nam kažu ako imaju nekakva saznanja da moramo da trampimo Kosovo za EU, pa da mi o tome odlučimo, a ne da sa nama manipulišu. Ili, ako su iskreni u stavu koji ponavljaju, i Kosovo i Evropa – a želim da verujem da se ne radi o marketinškom triku – onda moraju hitno da preduzmu mere da se na svim nivoima implementira državna politika u vezi sa odbranom teritorijalnog integriteta Srbije.

Ako se, tek primera radi, na RTS jednom pojavi mapa sa tzv. državom Kosovo, to je skandalozno ali verovatno je previd, ali ako se to još koji put desi u EVRONET-u ili nekoj drugoj emisiji, onda će nam teško biti da poverujemo da se ne radi o politici vlasti!