Bio Vučić bolestan ili ne, njegova vladavina se bliži kraju. U laži su kratke noge

Možda je Aleksandru Vučiću zbilja jako pozlilo tokom boravka u SAD. Možda tamo, u Novom Svetu, nema dovoljno dobrih lekara koji bi mu mogli pomoći, pa mora da se ukrca u avion i zaputi se natrag ka Srbiji. Možda je bolest koja ga je spopala toliko opasna da mu u Americi nije bilo leka, ali je istovremeno on toliko jak i otporan da može krenuti na put dug najmanje 10 sati, preko okeana i bez mogućnosti odlaska u zdravstvenu ustanovu u slučaju kakve nužde.

Možda.

A možda se, ipak, iza iznenadnog prekida Vučićevog „majanja“ po SAD krije nešto drugo.

Možda je „vrhovni komandant“, tako bolan, pride shvatio da bi bolest mogla potrajati taman toliko da ne može da ode u Moskvu na Paradu pobede 9. maja, iako je poručivao da će tamo ići čak i ako mu se nebo sruči na glavu

Možda „širom sveta uvažavani“ predsednik Srbije naprosto nije uspeo da izdejstvuje sastanak sa Donaldom Trampom, iako je najavljivao da će se sa njim susresti čak dva puta u naredna tri-četiri dana. Možda mu je pozlilo kad je shvatio da nema tog novca poreskih obveznika Srbije kojim bi mogao da plati svoj susret sa čovekom za koga je on toliko nebitan da ni svi naši novci, ni Rudi Đulijani, ni hotelske kule na mestu Generalštaba, ne mogu to da mu nadomeste.

Možda je „vrhovni komandant“, tako bolan, pride shvatio da bi bolest mogla potrajati taman toliko da ne može da ode u Moskvu na Paradu pobede 9. maja, iako je poručivao da će tamo ići čak i ako mu se nebo sruči na glavu.

Možda će, dok traži leka svojoj boljci, popularni Oskar imati vremena da razmisli o poruci Marte Kos da je njegova vlada zimus u „non-pejperu“ obećala sve i svašta i da je sad došlo vreme da se ispita dokle se stiglo sa ispunjavanjem tih obećanja.

Možda Aleksandar Vučić zaista misli da ni Amerikanci, ni Rusi, ni Evropljani, pa ni Srbi, ne uviđaju da je jedini cilj njegovih obećanja, prenemaganja i predstava za domaću i svetsku javnost — opstanak na vlasti napredne družine po cenu nacionalne izdaje, rastakanja države i rasprodaje prirodnih i privrednih blaga.

Bio Aleksandar Vučić bolestan ili ne, kraj njegove vladavine se bliži kraju

Možda.

 Ali jedno je izvesno. Pouke koje naš narod pronosi sa kolena na koleno uvek se neumitno potvrđuju kroz istoriju: „U laži su kratke noge. Ne može se sedeti na dve stolice. Ničija nije gorela do zore“.

Bio Aleksandar Vučić bolestan ili ne, kraj njegove vladavine se bliži kraju. To se vidi u svakom gradu i u svakom selu Srbije. Plamen slobode koji su studenti upalili neće se ugasiti.

Srbija se umirit’ ne može!