Početna strana > Rubrike > Komentar dana > Biće stiropor demokratije
Komentar dana

Biće stiropor demokratije

PDF Štampa El. pošta
Dragan Mitrović   
sreda, 09. februar 2011.

U komediji del arte (komedija umeća) doktori su imali samo dve dijagnoze, trudnoću i smrt. Trudni su mogli biti i muškarci, a mrtvi i oni koji su živi. Savremeni ekonomisti nas uveravaju da oni koji žele da budu bremeniti bogatstvom najpre moraju izumreti. Najbolji doktori današnjice ne bave se lečenjem, jer se broj dijagnoza toliko povećao da je devalvirana njihova magijska moć. Svoju terapijsku slavu oni crpe iz ekonomije u zdravstvu.

Demokratija kao zamena za zbilju

Komedija del arte bila je, nažalost, samo opijum za narod koji je trebalo ba preživi preobražaj plemića u bogataša, vlasnika zemljišta i ljudi u vlasnika kapitala. Pratila je nastanak i razvoj trgovačkog kapitalizma i u epohi industrijskog kapitalizma zamenjena je drugim lekom. Panacea je ovog puta imala ideološki predznak i govorila je da je religija opijum za osiromašeni narod (Karl Marks) ili da je izrodila bogataše (Maks Veber).

Ćorsokak primenjene ideološke terapije razrešen je sredinom prošlog veka, novim svemoćnim sredstvom – savremenom demokratijom. Društvo izobilja sa zapadne hemisfere stvorilo je snažni medijski opijat za smanjenje socijalnih tenzija u uslovima nastajućeg finansijskog kapitalizma. Trebalo je ovog puta preživeti preobražaj debelog industrijalca u debelog bankara. Lek je kao lažni mamac, u vidu sira od stiropora, ponuđen i izgladneloj braći sa istočne polovine sveta.

U dramatičnom raspletu svetske komedije kapitalizma, ispostavlja se ne samo da nema dovoljno stiropora, već je ponestalo i sira. Gladne mase arapskog sveta dižu ovih dana svoj glas i svoja tela protiv domaćih debelih mačaka i traže svoju naftu, da bi mogle da kupe svoj sir. Odgovor debelih mačaka sveta je da im nafta ne treba, jer zagađuje atmosferu zbog čega ponestaje sira - dovoljna im je samo demokratija, jer ona svakako nije uzrok globalnog otopljavanja!

Koruptivna tranzicija

Šta se dešava kada se poveruje u demokratiju od stiropora možemo čitati u ekonomskom trileru, u formi televizijske kritike, izdatom u vidu oglasa u Politici od 7. februara 2011. na jedanaestoj strani.[1]

Siže u duhu komedije del arte izgledao bi ovako. Debeli aristokrata vlasnik osiromašenog feuda (lik diktatora), iznajmljuje usluge veštog trgovca prevaranta (lik tajkuna) da tajno iznese sav novac naroda iz zemlje, da bi potom tim istim novcem pokupovao i njihovu nepokretnu imovinu. Izgladneli narod u međuvremenu svrgne diktatora, a tajkun pokupuje svu imovinu naroda. Uz pomoć domišljatog sluge (lik medijskog izveštača) kao zamenu za izgubljenu imovinu, osim nešto novca, ponudi im i demokratiju, a sam postane anonimni „sultan umesto sultana“.

Umeće improvizacije (laci) glavna je veština i tajkuna i njegovog sluge. Prvi kupuje sve odreda, tuđim novcem i pod lažnim imenima (laci transformacije), usput potkupljujući sve nepoverljive a korisne, dok drugi, kao medijski arlekino, čas obmanjuje i zabavlja, a čas govori istinu (laci nelogičnosti), što čini zabunu potpunom.

Naličje socijalne obmane

Stara izreka glasi: „Ako ne znaš šta se dešava prati tokove novca“.[2] Zbog toga su tokovi novca u finansijskom kapitalizmu toliko skriveni brojnim, razgranatim i izukrštanim planetarnim putanjama. Ali ako su putanje skrivene, efekti nisu!

Koruptivna moć novca je jedno od njegovih osnovnih svojstava – to je sposobnost da se promeni ponašanje subjekta na njegovu sopstvenu štetu. Subjekat može biti svaki pojedinac i preko njega svaka institucija, uključujući i civilni sektor, sve do države. Iako nepriznata, u tranzicionim društvima korupcija je vodeća privredna grana. Kada se govori o korupciji polazi se od iskvarenosti malog čoveka, umesto da se ukaže na njeno poreklo u najvišim društvenim stratusima i njenu ekstremnu profitabilnost koja je socijalno izrazito destruktivna.

U našem primeru, koruptivna piramida imala bi sledeće slojeve: tajkuni, partokratske strukture, mediji, zakonodavne institucije, državne agencije, izvršni državni organi, sudski organi, civilni sektor, intelektualna elita, narod. Idući odozgo naniže novca je sve manje, a štete sve više.

Pošto su potencijali ekonomije korupcije kod nas, završetkom tranzicije, ipak iscrpljeni, našim vladaocima iz senke preostaje jedino proizvodnja hrane koja će, sudeći po paničnim najavama, biti sve skuplja i skuplja. Time se igra nastavlja novim, još boljim, zapletima. Biće i debelih mačaka i sira, i stiropora i igara!


[1] http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/view.jsp?articleId=703

[2] „Sve do tada Srbija će ostati zemlja zarobljena korupcijom, sa svim posledicama koje iz toga proizilaze – da svi građani, osim političkih elita i tajkuna, žive ili na ivici siromaštva, ili u potpunom siromaštvu, i da više od pola miliona ljudi gladuje.“ isto.

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, do kraja 2019. biti postignut sporazum Beograda i Prištine?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner