Početna strana > Rubrike > Kolumne Slobodana Antonića > „Zavera protiv Vučića“, ili vihor od smeća
Kolumne Slobodana Antonića

„Zavera protiv Vučića“, ili vihor od smeća

PDF Štampa El. pošta
Slobodan Antonić   
ponedeljak, 09. jun 2014.

Ludilo i bezobrazluk očigledno su zarazni! Pošto je režim uhvaćen u prestupu – jer je troje građana uhapšeno zbog fejsbuk postova, a za ministra policije se ispostavilio da je lažni doktor – odjednom smo zasuti režimskom propagandom da je „u Srbiji na delu pažljivo koordinisana, ozbiljno isplanirana i obilato finansirana operacija rušenja ugleda i rejtinga Vučića i njegovog SNS“ (Dragan Vučićević, Informer, 7. jun 2014, str. 5).

Uobičajeni paranoidni kanon Vučićeve propagande – da su svaku kritiku Protestanskog Sveca zapravo platili tajkuni i mafija, ili pak „naručili žuti“ – sada je dopunjen uključivanjem u spisak arhi-neprijatelja i „korumpirane policije“, kao i – Zapada! „Ljude koji su se okupili baš briga za doktorat“, objašnjava nam čuveni Dragomir Anđelković, „oni pokušavaju da udare na državu“ (!!!). „Očigledan cilj je celovit udarac na Vladu iz dva razloga. Jedan je najava čistki u MUP, pa policijska mafija preventivno želi to da spreči otvaranjem jedne velike afere. Drugi su spoljni faktori koji nameravaju da intenziviraju pokušaj ulaska Srbije u NATO i udalje nas od Rusije“, filozofira sagovornik  Informera (7. jun 2014, str. 5).

„Verujem da iza čitave priče ne stoje samo ljudi iz DS“, mudruje, uz svog kolegu, i Branko Radun, „već i stranci kojima smeta Vučićeva snaga. Ovo je pokušaj da mu se sruši rejting“ (isto). „Moćnici sa Zapada (žele da) po svaku cenu usitne vrhovnu političku moć u Beogradu“, daje ovim „analizama“ konačni medijski imprimatur Prvi Novinar režima, Dragan Vučićević. A cilj je da „svaki srpski interes bespogovorno podrede njihovom evrounijatsko-amerikanskom interesu“ (Informer, 7. jun 2014, str. 5).

E šta nam sve napričaste. Stefanovićev „doktorat“ je najobičniji treš – ta u njemu se upućivanje na literaturu po prvi put javlja tek na 22. strani, što je ispod nivoa čak i seminarskog rada na normalnom fakultetu. Na Odeljenju za sociologiju, gde radim, svaki prosečni diplomski rad je bolji od ove „disertacije“ – kako po korišćenju literature, tako i po istraživačkoj metodologiji ili jeziku kojim je napisan. I svaki onaj ko ima makar površan pojam o društvenim naukama, već na prvi pogled će vam reći da je to za šta je Stefanović dobio doktorat, u naučnom smislu, jedno veliko ništa – malo pseudonaučne „šmire“, malo „resavsko-prepisivačke škole“ i 191 stranica ničega je tu!

I sada, za ovu bruku oko disertacije nije kriv ni Stefanović, ni njegov mentor Mića, ni članovi komisije, ni Ministarstvo prosvete koje je Megatrendu dalo licencu, ni Ministar prosvete koji pilatovski pere ruke, pa ni Premijer koji je kritiku laži-doktorata nazvao „najglupljim obrazloženjem koje je ikad čuo“... Niko od njih nije kriv, nego je kriv „udruženi zločinački poduhvat“, koji čine: tajkuni, „žutaći“, policijski generali, mafija i „evrounijatsko-amerikanski centri moći“. Ma hajde, molim vas!

Ovo primitivno zapušavanje usta vikom „Zavera! Zavera!“ najbolje izražava psihologiju režima. Taman su se naprednjački ešaloni razbaškarili po novo-osvojenim sinekurama. Taman su zastrašili, potkupili ili prosto ugušili gotovo svaki kritički glas u javnosti. Taman su odigrali predstavu sa „odlučnim vođom, koji spasava Srbiju od poplave“. Taman su im se otvorile perspektive da do 2018. mogu da vladaju bez opozicije, bez kritičke javnosti i bez ikakve odgovornosti...

I baš kad im se učinilo da je „samo nebo granica“ pojavio se neko za kog su mislili da su ga uspešno likvidirali – javnost. I to ne samo ona sa društvenih mreža i internet portala. Čak i novine koje kontroliše režim, ali koje se ipak trude da, koliko-toliko, zadrže reputaciju ozbiljnih i odgovornih (Politika) počele su da pišu o „doktoratu“ Ministra policije i jednog od najpoverljivijih ljudi Premijera. Pa i neke novinarke RTS su se osmelile da goste, koje im njihovi urednici po strogo kontrolisanom spisku dovode, počnu da propituju malo profesionalnije i sa manje zazora...

I kada su videli da im ućutkivanje sa najglupljim obrazloženjem koje je Premijer čuo nije upalilo, kod naprednjaka su proradili stari bezobrazluk i panika. Jer, većina njih zna da po svojim kvalifikacijama i sposobnostima ne zaslužuju da budu tu gde jesu. Većina njih zna da oni samo glume ministre, poslanike, sekretare ili direktore, da su oni samo kulise jedne tuđe volje i nečije tuđe moći. Većina njih zna da su do položaja došli kolektivnom prevarom ili podlaštvom – prevarom naroda koga su svašta nalagali kako bi mu izmamili glasove, kao i podlačkim ugurivanjem 60.000 svojih sunarodnika u svakodnevni pakao narko-rasističke „države“.

Većina njih su, dakle, suštinski nesigurni u svoj položaj, u svoje lepe nove sinekure, pa odalte ta nervozna i bezobrazna vika, odatle to samo-ohrabrivanje – „Zavera! Zavera“!, odatle ta paranoidna panika kako su se „svi ujedinili protiv nas“ i kako je „u Srbiji na delu pažljivo koordinisana, ozbiljno isplanirana i obilato finansirana operacija“.

Mahnit baje, a glup pristaje – kaže naš narod. Uopšte ne treba imati sumnje da će režim nahvatati na ovu viku neki neobavešten i za Srbiju iskreno zabrinut svet. Sem toga, uplašiće, opet, režim naše brojne intelektualne konformiste, zabrinute za svoje male privilegije i ćepenke. Zaplašiće opet novinare, državne službenike, profesore ili direktore mogućnošću da im sutra Informer ili Kurir posveti pažnju (to jest, da ih „otvori“ – nekog člankom, a nekog, bogami, i naslovnom stranom). Zbuniće režim ponovo deo javnosti, povući će se neki ljudi, zaćutaće neki mediji...

Ali, svako ko ima naviku da slobodno misli ne može biti ni zbunjen, niti uplašen. Stvar je jasna – ne zavisi istinitost nekog iskaza od motiva sa kojim je iznet, već od slaganja ili ne slaganja sa činjenicama.

Baš me briga što je kritika Stefanovićevog „doktorata“ prvi put objavljena na Peščaniku. Baš me briga što su tu „disertaciju“ negativno ocenili ili ismejali brojni Peščanikovi autori sa kojima se, ideološki ili politički, gotovo ni u čemu ne slažem. Prosto sam otvorio priloženi PDF Stefanovićevog rada i svojim sopstvenim očima i sopstvenim razumom se uverio da je reč o akademskoj svinjariji prvog reda.

I u ovom trenutku me, takođe, uopšte ne zanima da li je ono što se pojavilo na Peščaniku zbilja deo „pažljivo koordinisane, ozbiljno isplanirane i obilato finansirane operacije“. Pošto sam se lično uverio o čemu je reč, ono što me u ovom trenutku zanima jeste da se konačno preseče podlačko urušavanje srpskog univerziteta, i uopšte, celokupne naše prosvete.

Želim da se najzad počne sa „razdvajanjem žita od kukolja“ – najpre na Megatrendu, jer tamo ipak ima dosta poštenog akademskog sveta. Ali, ako je to nemoguće – a i sam sam već pisao o Mići Jovanoviću kao simbolu „akademskog pljačkaškog kapitalizma“ – onda se moraju razdvojiti pravi univerziteti od lažnih (Megatrend treba izbaciti iz KONUS-a dok se ne izvrši radikalna provera svih njegovih licenci). A ako je to nemoguće – jer su prosvetne vlasti možda toliko duboko integrisane u korupciju, da više nisu u stanju da zaustave čak ni očiglednu „akademsku bandu“ – e onda je to već politički problem. Onda to sve govori o ovoj Vladi, o ovoj vlasti, o ovom režimu i o ovom sistemu. I ja sam njihov ogorčeni protivnik.

Dakle, pustite više te bajalice – „tajkuni, žuti, evrounijatsko-amerikanski centri moći“... Svako ko vara, laže i pljačka – sve dotle dok to radi – naš je protivnik. Svako ko govori istinu, brani javni interes i unapređuje zajedničko dobro (državu, javnost i demokratiju) – i sve dotle dok to radi – naš je saveznik.

U turbulentnim vremenima, svakakva čuda od preumljenja i umreženja se dešavaju – eno vam Pera Luković i E-novine, koji postadoše (i ostadoše) najveći branitelji lika i dela Aleksandra Vučića. (Ne znam samo, inače, kako se ta činjenica uklapa u bajalicu o „evrounijatsko-amerikanskoj zaveri“ protiv sirotog Vučića. Ali, to je već problem koherentnosti plaćene režimske propagande).

No svako ko dođe u naše dvorište, sa namerom da pomogne, dobrodošao je. A svako ko krene da ruši ono oko čega se mi trudimo, uvek će naići na otpor. I ne mari što oni dolaze i odlaze. Mi treba mirno i samopouzadno da radimo šta treba, i da strpljivo negujemo svoje demokratske i nacionalne zasade.

Ne upuštajmo se u njihov svet spletkarenja i laži, u njihov svet kriptoanaliza, masnokopitarskih razglabanja i „zavođenja za goleš-planinu“. Možda neko u Briselu i Vašingtonu zbilja hoće da oslabi Vučića, ili možda da mu pošalje neku poruku i opomenu. Možda je to u interesu i nekog tajkuna. Možda to hoće i „žuti“, ili ono što je od njih ostalo. Možda. Ali – šta s tim?

Čak i da je to stopostotno tako, za nas je sve to „rat dvaju vihora od smeća“ (Jevtušenko). Posvađali se, pa će se pomiriti. Sutra, kada Vučić izda Ruse, kao što je izdao Srbe na Kosovu i kao što je izdao Šešelja, opet će za Brisel i Vašington postati „reformski lider regiona“. Ali, „doktorat“ Nebojše Stefanovića, ili karakter nekih privatnih univerziteta, ili pak karakter cele ove vlasti, neće time postati bolji.

Zato, ne dajmo se smesti i radimo, svako u svom domenu, ono što je do nas i što je u našoj moći. A vreme će, kao i do sada, pokazati šta je istina i ko je stvarno „vjera, a ko nevjera“. I ko je iskreni demokrata i dosledni patriota, a ko su demagozi i lovci na sitne privilegije u političkom mutljagu.

 

Ostali članci u rubrici

Od istog autora

Anketa

Da li podržavate izbor Ane Brnabić za premijera Srbije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner