Početna strana > Rubrike > Kolumne Slobodana Antonića > Tačna mera i bezdan mržnje
Kolumne Slobodana Antonića

Tačna mera i bezdan mržnje

PDF Štampa El. pošta
Slobodan Antonić   
petak, 12. avgust 2011.

Nedavna analiza Đorđa Vukadinovića Oluja sa Kosova[1] po ko zna koji put objedinila je „drugosrbijanski bašibozuk“ i „tribalne nacionaliste“  (kako sam ih svojevremeno krstio[2]). Kod obeju strana je ovaj tekst – koji su razumni čitaoci ocenili kao „sažet udžbenik o vođenju (srpske) spoljne politike u delikatnim vremenima“[3] izazvao besni napad lučenja pljuvačkih žlezdi.  

„Tribalisti“ su pohitali da, i na sajtu NSPM i na sajtu „Politike“, ostave komentare u kojima su po ko zna koji put optužili Vukadinovića i NSPM za „kalkulantstvo“ i „povlađivanje Tadiću“. „Mlako, mlako...“, napisao je izvesni „Đorđije“. „Vukadinović nije više onako oštar i britak kao žilet“, „ne znam samo zašto je otupio u svojim izjavama“, dodao je „Patriota“.  „Ovakvoj vlasti i ovakvoj žutoj katastrofi ne trebaju nikakvi komentari, zbilja gubljenje vremena“, prokomentarisala je Vukadinovićev tekst „Sajber Mileva“. Javio se i znameniti Božo Bjelak, jedan od kriptoanalitičarskih korifeja koji je svojevremeno „raskrinkao“ Asanža i „Vikiliks“ kao najobičniju zaveru CIA-e [4], i saopštio kako Vukadinović ima „naknadnu pamet“, kako je „tekst s brda, s dola“ i kako je on, Bjelak, već odavno sve to znao. U nipodaštavanju Vukadinovićeve konstruktivne, tačne i stilski sjajno napisane analize, Bjelaku se pridružio i izvesni „Janko Janković“, koji je zabeležio: „Puno filozofije bez ikakvih konkretnih rešenja ili ideja...... ja do sutra mogu ovakve članke da pišem, i opet ništa.... nemaju nikakve koristi! Šta ste nam rekli što već ne znamo?!“. Uopšte, naši tribalisti su složno zaključili da je sve to što Vukadinović piše, manje-više, najobičniji „luk i voda“, i da će Vukadinoviću – valjda – priznati da je dobar analitičar i pravi patriota tek kad se naoruža kao Brejvik, upadne na zasedanje Evropske komisije u Briselu i pobije sve što se kreće, diše, ili gamiže... (dok će oni, razume se, iz bezbedne anonimnosti nastavljati da pišu komentare pod pseudonimima, junače se po naci-forumima i hvališu  svojim genijalnim, nikad iznetim, „idejama“ i fantastičnim, nikad napisanim, „analizama“).

Međutim, potpuno suprotno od dežurnih „sajber-patriota“, kojima se, makar delimično, zbog višegodišnje nacionalne frustracije može donekle oprostiti njihov jalovi radikalizam, dežurni NATO komesari iz E-novina zagrcnuli su se od užasa zbog Vukadinovićevog „fanatizma“, „radikalizma“ i „ratnohuškačkog pisanja“. E-novine su prenele Vukadinovićev tekst pod naslovom „Da se mobilišemo, pa šta bude!“[5], dodajući svoje uvredljive „podnaslove“ tipa: „Ja nisam normalan“, „Da su me poslušali na vreme, sad bismo već tri godine bili u ratu“, „Kapitulacija je smrt, rat je život“, „Zbogom, Evropo, odosmo mi u pičku lepu materinu“, „Rizikujmo rat zbog nečeg što bi se možda moglo desiti, to je najracionalnija strategija koju imam“, „Nisam za rat, ali ako do njega slučajno dođe, slobodno obucite uniformu i krenite na jug, pisaću vam redovno preko NSFM“ (ova skraćenica je u završnom komentaru E-novina po ko zna koji put dešifrovana kao „Nova srpska fašistička misao“).... Redakcija E-novina je svojim čitaocima objasnila da je Vukadinović ovaj tekst napisao „prenut iz dosadne svakodnevice“ i razočaran što je,ovaj put, „potpuno izostala njegova omiljena narodna fešta u obliku spaljivanja ambasada, mekdonaldsa i obijanja prodavnica sportske obuće“. Razume sa da je ovako „opremljen“ članak izazvao provalu besa, uvreda, pa i otvorenih pretnji Vukadinoviću u komentarima drugosrbijanskih „pacijenata“ koji redovno ostavljaju svoje komentare na E-novinama. Vukadinović je nazvan „klipanom“ (srdjababic), „majmunom koji živi od nacionalizma“ (Kajper), nekim kome je „urađena lobotomija 1991, pa potom bio u komi do danas“ (Banksy), delom „smrdljive ekipe“ koja priželjkuje „još jedne sankcije“ (srdjababic) i koji bi „da neko drugi gine, a on da sedi u Beogradu i kenja“ (Tokyo). „Znaš Đorđe šta bih ti ja uradio?“, napisao je ljubazno izvesni „zlaya“, „ugurao bih te celog Koštunici u dupe i zašvajsovao ga“, „Intenzivno mi se povraća kada vidim sliku Vukadinovića“, dodao je na to „floyd“, „šteta što nije tursko vreme, da omasti jedan dobar kolac“, „Đokice, treba da tražiš od Tadića da ti da 24h policijsku zaštitu“, bio je ljubazan i „PatanSanonski“, „ako te vidim ima u dupe da te šutnem“...

Ovako različite reakcije i različite ocene istog teksta jasno pokazuju sa kime sve imamo posla u našoj javnosti i koliko je teško zadržati zdravu pamet u susretu sa nabujalom glupošću, zlobom i ostrašćenošću. Vukadinović i NSPM pokušavaju da tu zdravu pamet očuvaju. I baš zato su neprestana meta ekstremista, lunatika i sajber-treša svake fele. Autori NSPM pokušavaju da nekako hodaju onom tankom linijom elementarnog patriotizma, ljudske i nacionalne odgovornosti, te zdravog razuma, koja razdvaja provaliju na čijem dnu, na jednoj strani, prebiva kvislinški i petokolonaški bašibozuk, a na drugoj „kokošarski nacionalisti“ (izraz Dragoša Kalajića) – tako različiti po političkom opredeljenju, a tako isti po mržnji, žudnji za obračunom, krvlju, novcem i vlašću... I verujemo da dokle god postoje ta odgovornost i ta zdrava pamet koju, između ostalih, demonstrira urednički i autorski tim NSPM, stvar Srbije nije baš sasvim izgubljena. Nije li to upravo ono što stvarne neprijatelje ovog naroda, bili oni otvoreni ili nesvesni i prikriveni, najstrašnije i najbešnje razdražuje i ujedinjuje?


[3] Komentar čitraoca potpisan kao „Boško Lomović“, na sajtu „Politike“.

[4] „Vikiliki – kikiriki i poslednji dani Imperije“, Vidovdan, 19. decembar 2010, http://www.vidovdan.org/2010-04-04-22-59-05/5516-2010-12-19-14-18-16

 

Od istog autora

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, „Zajednica srpskih opština“ na KiM biti formirana do kraja 2023. godine?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner