Kolumne Slobodana Antonića

Miriše na nasilje

PDF Štampa El. pošta
Slobodan Antonić   
sreda, 08. oktobar 2008.
Beograd u subotu može biti baš uzbudljivo mesto za novinare. Sve je počelo tako što je, 24. septembra, u 16.37, na sajtu „Krv i čast”, koji je smešten negde u SAD, objavljen poziv za okupljanje 11. oktobra u Beogradu. Taj sajt je, inače, toliko nacistički da je to začudno. Meni se, recimo, slošilo kada sam na njemu ugledao srpsku trobojku na čijoj sredini se baškario veliki crni kukasti krst.

Veoma mali broj ljudi posećuje ovakve sajtove. Za poziv na „Srpski marš” retko ko bi saznao. Ali, 24. septembra, u 23.31, dakle svega nekoliko časova docnije, na veoma posećenom sajtu B92 sa zgražanjem je prenesen ovaj poziv. Istovremeno je objavljen i apel da se smesta krene u odlučnu akciju protiv „srpskog nacizma”. Odmah nakon toga, LDP je zatržio zabranu ovog skupa. I nekoliko najpoznatijih NVO iz građanističkog sektora uputilo je poziv nadležnim organima, a naročito Borisu Tadiću, da se hitno zabrani miting neonacista, kao i sve njihove organizacije.

Ovi i drugi apeli za zabrane nisu bili baš najprimereniji. Reč je o neregistrovanim grupama i o neprijavljenom skupu. Ni policija, ni predsednik republike ne mogu da zabrane nešto što postoji samo virtuelno, na bizarnom sajtu i van domašaja srpskih vlasti. Međutim, problem je bio u tome što se apel za zabranu nije odnosio samo na neregistrovane nacističke grupe. On se direktno odnosio i na neke registrovane i veoma aktivne organizacije. Naime, za isti dan, u Domu sindikata, bio je zakazan i skup nekoliko NVO iz patriotskog sektora („Dveri srpske”, „1389”, „Nomokanon”, „Svetozar Miletić”). Na trećem mestu u Beogradu, za isto vreme, bila je zakazana i 81. „antirežimska protestna šetnja” u organizaciji „Protesta 2008”. „Peščanik” je, u svom alarmiranju javnosti, sve ove organizacije jednostavno izjednačio sa „Nacionalnim strojem”. Na pitanje novinara na koga je tačno Čedomir Jovanović mislio kada je tražio zabranu skupa 11. oktobra, predstavnik LDP-a Zoran Ostojić je rekao: „Jovanović je mislio na sve – i na skup u Domu sindikata, i na one naTrgu Republike, kao i na ’Nacionalni stroj’”.

Kako bi se jasno distancirale od neonacista, patriotske NVO su otkazale svoj skup. Njihovi predstavnici su odlučno odbacili svaki fašizam kao „antislovenski” i „antihrišćanski”. Ali, onda je otkriveno da je 11. oktobar dan rođenja Vojislava Šešelja. Tako su i radikali dovedeni u vezu sa neonacistima. Istovremeno, „Antifašistička kampanja”, novoosnovani savez „pokreta, sindikata, udruženja građana i antifašističkih organizacija”, zakazao je na istom mestu, samo sat ranije, „nestranački i opštenarodni protest”. „Antifašisti” su najavili svoju šetnju do Terazija, gde su nacisti 1941. obesili petoro građana. Da bi došli do Terazija, „antifašisti” će morati da prođu Trg Republike. A tamo će se upravo u to vreme okupiti demonstranti „Protesta 2008”. Oglasio se i neizbežni „Obraz”. On je optužio „Antifašističku kampanju” da iza nje stoji „najgori srbski ološ: soroševske NVO, anarhisti, čedisti, pederski aktivisti i ostali bezbožnici”. „Obrazovci” su najavili i da će „patrolirati centralnim beogradskim ulicama kako bi sprečili paradiranje bezbožnika kojima je jedini cilj borba protiv svega što je Sveto i Čestito”.

Sve ovo odveć miriše na još jedno nasilje na ulicama Beograda. Čovek ne može a da se ne zapita – nije li to nasilje zapravo i planirano? Ne treba li iz Srbije još jednom da u svet odu slike kratko ošišanih mladića koji pozdravljaju uzdignutom rukom, a onda se tuku sa građanima i policijom? Nije li osnovna ideja svega da se napravi što veća gužva, posle koje bi svi neprijatelji „zdravih evroatlantskih snaga” u Srbiji bili izjednačeni sa nacistima: i suverenisti, i konzervativci, i nacionalni liberali, i antiglobalisti...?

Oni koji stavljaju kukasti krst na srpsku trobojku ili su bez pameti, ili su provokatori. Takođe, oni koji na istom mestu zakazuju kontramiting i još pri tome hoće da idu na trg gde se održava treći miting, ni sami nemaju previše pameti, ili su i oni provokatori. Ozbiljni i pristojni ljudi mogu samo da se nadaju da će 11. oktobra policija bolje odraditi svoj posao nego 29. jula. Policija treba da spreči održavanje svih neprijavljenih protesta. Ona treba da spreči kretanje učesnika jednog mitinga u pravcu drugog mitinga. Ona, takođe, treba da onemogući sve samozvane „patrole”. Pri tome, ne sme biti povređeno ničije pravo na mirno okupljanje i protestovanje, niti se zbog šačice provokatora i nasilnika smeju zabranjivati legalni zborovi i legalne organizacije.

Naći meru u svemu tome neće biti lako. Ali, očigledno, u vremenu koje nam dolazi, ništa više neće biti lako. Velika ekonomska kriza valja se iz Amerika ka Evropi. Svi znamo kakva sve totalitarna zla takve krize mogu da iznedre. Srbija je u mnogo čemu podeljena zemlja. Ali, ono u čemu pristojni ljudi iz „obe” Srbije ne smeju biti podeljeni jeste privrženost građanskom miru, političkim slobodama i ustavnom poretku. Ko god u subotu bude potkopavao ove vrednosti, mora snositi posledice. Ali, nije li problem baš u tome što to ne čine samo „srpski nacisti”?



[objavljeno: 09/10/2008]
 

Od istog autora

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, „Zajednica srpskih opština“ na KiM biti formirana do kraja 2023. godine?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner