Sutra, kada Vučić izda Ruse, kao što je izdao Srbe na Kosovu i Šešelja, opet će za Brisel i Vašington postati „reformski lider regiona“, ali, „doktorat“ Stefanovića, ili karakter nekih privatnih univerziteta, ili pak karakter cele ove vlasti, neće time postati bolji.

Dosadašnje isksustvo sa lokalnim izborima, na kojima su aktivisti SNS umeli da vrše bezobziran pritisak na birače i biračke odbore, ne daje nam, nažalost, preteranih razloga za optimizam.

Većini posmatrača u Srbiji je jasno da se iza spornih zahteva za kolektivnim (ili specijalnim) pravima pripadnika „pseudoetničke“ LGBT zajednice krije, zapravo, uspostavljanje konačnog, simboličkog i stvarnog, starateljstva transnacionalnog političkog establišmenta („Imperije“) i nad srpskim društvom.

Pa čak i on zna da ga ta reč neće ostaviti na miru – ma šta da mu kažu njegovi drugosrbijanski pajtaši, njegovi medijski čankolizi i njegova kvazi-nacionalna inteligencija. Otuda mu nervoza i napetost, otuda i dolaze njegove neobične reči u vezi Kosova – da se ne boji ako na kraju ispadne da je za sve on kriv“.

Mehanizam amortizovanja procesa debriselizacije Srba, kojim se služi naša (kompradorska) elita, najbolje se može razumeti preko tabele 4. Probriselski birači – ako uzmemo u obzir samo opredeljene – čine blagu većinu u biračkom telu: odnos evroentuzijasta i evroskeptika tu je 54:46.