Zorana Šuvaković: Puč na čelu Nobelovog komiteta za mir

Prvi put u istoriji dugoj 114 godina predsednik Nobelovog komiteta za mir praktično je smenjen, što se u Norveškoj javno ne komentariše, ali se u kuloarima naziva pučem bez presedana. Kontroverznog Torbjorna Jaglanda, nekadašnjeg čelnika Radničke partije, zameniće na čelu komiteta dosadašnja potpredsednica Kasi Kulman Five, članica vladajuće Konzervativne partije. Ona je međutim odbila da komentariše razloge zbog kojih Jagland nije reizabran, naglašavajući da poštuje tradiciju i da se o kadrovskim rešenjima u ovom telu ne raspravlja.

Petočlani komitet svake godine bira ko će biti na njegovom čelu, a do sada se nikad nije desilo da njegov predsednik ne bude reizabran ako želi da ostane na toj funkciji, što je bio slučaj sa Torbjornom Jaglandom.

„Jagland je bio dobar predsednik šest godina”, ništa više od toga nije htela da kaže nova liderka komiteta koji dodeljuje jedno od svetskih priznanja o kome se najviše priča i čiji su dobitnici uvek u nekom kraju sveta najoštrije osporavani.

U svetu su Jaglandu najviše zamerali što je prva Nobelova medalja za njegovog predsednikovanja pripala Baraku Obami (2009), samo nekoliko meseci pošto je stupio na čelo najveće svetske sile. Jagland je tada obrazložio da je Barak Obama probudio nadu celog sveta. Verovalo se da će pod vođstvom novog predsednika, koji je kao senator države Ilinois glasao protiv vojne intervencije u Iraku, Amerika odustati od oružanih intervencija i privoleti se mekšim metodama.

Odnosi Kine i Norveške još se ni danas nisu potpuno oporavili od šoka koji je u njihovu vezu uneo Nobelov komitet za mir dodeljujući medalju kineskom disidentu Lju Sjaobou (2010). Bilateralni trgovinski razgovori tada su do daljeg zamrznuti. I još se taj led nije otopio.

Za Norvežane je najveće razočaranje nastupilo pre dve godine kada je usred Osla Nobelova nagrada za mir dodeljena Evropskoj uniji. Sve njihove stranke, bilo da su u opoziciji bilo na vlasti, protive se ulasku njihove zemlje u EU, a da isto tako misle i građani pokazali su svojevremeno rezultati referenduma. Jagland je generalni sekretar Saveta Evrope, ali je takođe vatreni pobornik Evropske unije i zalaže se, za razliku od većine svojih zemljaka, za to da Norveška i formalno postane punopravni član EU.

To njegovo lično mišljenje se u tolerantnoj Norveškoj uvažava. Ali da se jedno od najprestižnijih svetskih priznanja dodeli organizaciji kojoj Norvežani ne žele da pripadaju, to je čak i za ovu fleksibilnu naciju previše.

Iako Oslo uvek tvrdi da Nobelov komitet ima apsolutnu samostalnost da odlučuje o laureatima, članove tog komiteta ipak bira norveški parlament u skladu sa trenutnom snagom parlamentarnih stranaka. Prirodno je što su u komitetu prevladali konzervativci nad Radničkom partijom, koja je levičarska. I što je sa tri glasa „za” na čelo komiteta došla Kasi Kulman Fajv, dok su „jaglandovci” ostali u manjini.

U ovim ratnim vremenima kada su se žarišta razbuktala na sve strane, nije lako doneti odluku kome da pripadne mirotvoračka medalja. Norvežani se nadaju da će puč u centru Nobelovog komiteta doprineti da ove godine ta nagrada dođe u manje ratoborne ruke.

(Politika)