Здравко Понош: С обзиром на то да више не сме да турира тенкове на ободу „Косова“, Вучић одлучио да то уради у Београду

Мала је шанса да ће мирис из ауспуха тенкова да прикрије задах умирућег режима. Вучић је политички мртвац који чека да буде сахрањен на следећим изборима. Овим речима лидер странке Србија центар Здравко Понош коментарише то што београдске улице данима роваре тенкови и војни камиони, а небо изнад града пресецају хеликоптери и војни авиони. У интервјуу за Нову, Понош говори и о очекивањима након недавних састанака са представницима Европског парламента, као и о судбини захтева да против одговорних за насиље које се према демонстрантима спроводи широм Србије, уведу санкције.

Како сте задовољни дебатом коју сте имали са европарламентарцима о стању у Србији?

Посета Европском парламенту пружила је могућност за наступ на панел дебати о стању у Србији, али и за низ билатералних састанака, како са посланицима Европског парламента, тако и са ЕУ администрацијом. ЕУ са повећаном пажњом прати дешавања у Србији. Током дебате, а и билатералних сусрета, указали смо да посматрање више није довољно, да се ситуација убрзано компликује и да је време за поступање, за конкретне мере. Неки саговорници су још увек звучали уверено да се режим у Београду може охрабрити да одустане од насиља и да крене европским путем, тако што му се кочи или убрзава отварање кластера. Објашњено им је да то Вучића уопште не интересује. Он у ствари и не води Србију ка Европи. ЕУ је за њега ништа више него банкомат. Друго, време је да ЕУ схвати да са Вучићем ништа више не може да заврши ни у Србији ни у региону. Он више није гарант стабилности у региону, а ни стабилократије у Србији. Пројекат стабилократије у Србији је поломљен. Исто тако, време је да схвате да је са пројектом експлоатације литијума у Србији готово. Нема и неће бити ништа од тога. Бесмислено је да због тога подржавају Вучића.

Један од ваших ранијих предлога Бриселу био је и да се појединцима у Србији уведу санкције. На које политичаре сте мислили?

Ја сам почетком недеље на панел дискусији у Бриселу затражио да се уведу персонализоване санкције, најпре полицијским официрима који су одговорни за насиље и прекомерну употребу силе против студената и грађана на протестима, у виду забране уласка у земље ЕУ. То би требало да буде први корак, после кога би следиле и истоветне мере према политичким носиоцима власти и представницима режима. Коначно, непримерено је да њихова деца студирају у Бриселу, Берлину, Паризу, а да нашу децу пребијају на улицама. Вучићев режим све у Србији третира као да је њихово лично, али их боли само када им се дотакне оно што је стварно њихово, без обзира да ли су то стекли, наследили или украли. Зато су персонализоване санкције права мера. То потврђује и њихова врло нервозна реакција и то од самог Вучића, а и његових најближих сарадника и његових медија. Тај предлог који сам изнео у Бриселу, већ у року од два дана изазвао је пажњу и о њему се озбиљно разговарало и у Стразбуру, а ушао је и у закључке панел дискусије.

Каква је даља процедура након закључака које сте донели на дебати са европарламентарцима, и када мислите да се могу очекивати први видљиви резултати?

Словеначки посланик у ЕП Владимир Пребилич је јако добро водио панел дискусију и резимирао је у шест закључака који указују шта би требало да уради Европски парламент, а шта Европска комисија. Један од закључака односи се и на подршку слободним медијима у Србији, што је значајно као реакција на притиске којима су изложени медији из Јунајтед Медије, пре свега Н1 и Нова. Ти закључци требало би да добију званичну форму ових дана, па ћемо видети конкретно како ће се материјализовати и када. У сваком случају, ови закључци указују на промену става у ЕП, где је и до сад постојало то расположење, али ово је сад већ много конкретније и повећава притисак према Европској комисији да се мења однос према режиму у Србији. Ја сам имао низ састанака и у Стразбуру и у Бриселу са људима из ЕПП чији придружени члан је СНС. Те састанке није их било могуће организовати раније. Сада постоји и те како таква спремност да се чује критички, аргументован тон према СНС, а уочава се и дистанцирање народњака према њима. На крају, то се видело из изјаве Манфреда Вебера, који је рекао да је време да се преиспита статус СНС у породици ЕПП.

Да ли мислите да ће СНС бити избачена из групације Европске народне партије?

ЕПП је врло болећив према својим чланицама, па и према придруженим партијама. Ипак, нешто се креће. Изјава Вебера је јако значајна.и указује на промену курса. Ја сам и данас на једном скупу који организује ЕПП, а на тај скуп нико из СНС није позван.

Како коментаришете тенкове које је власт извела на улице Београда, и који ће ту бити наредних девет дана због војне параде која це се одржати двадесетог септембра?

Вучић поново покушава да се као бршљен придигне, да придигне свој омлитавео имиџ, придржавајући се за војску као за неки зид. С обзиром да више не сме да турира тенкове на ободу Косова, одлучио је да то уради у Београду. Реално, он је одустао од тога да војском соколи Србе на Косову или да евентуално уплаши било кога у Приштини. Одлучио је да охрабри своје посустале присталице, показујући војну силу у Београду, а да заплаши све оне који против њега протестују. Мала је шанса да ће мирис из ауспуха тенкова да прикрије задах умирућег режима. Вучић је политички мртвац који чека да буде сахрањен на следећим изборима. Проблем је што се сад шири задах распада овог режима и то носи опасност од заразе и компликација. Зато је важно да се та сахрана обави што пре, односно да се десе избори.

Како бисте у овом тренутку и у овим околностима оценили сарадњу српске опозиције?

Никада нисам био срећан нивоом сарадње унутар опозиције. Мора и може боље, ситуација то налаже. Не спремамо се ми за изборе на којима треба да се међусобно одмеримо. За то ће бити прилике кад у земљи буде нормална политичка ситуација. Сада треба да се постројимо на начин који гарантује да се материјализује расположење у јавности, међу грађанима, да је време да се поздравимо са овим режимом на изборима. А то значи да будемо толико супериорни да ни уз извесну крадју Вучић не може да се нада победи. Наступ у Европском парламенту је иначе био заједнички, без потребе да се посебно ради на усаглашавању. На тему европских интеграција имамо сагласје и спремност за сарадњу, и то не само унутар опозиције, него и са цивилним сектором који се залаже за европске интеграције. Знате, треба уочити да у Србији од 2000. године до данас, ни једна политичка опција није победила, а да се противила чланству Србије у ЕУ. Неки су се за улазак у ЕУ залагали искрено, неки лажно. СНС никад не би дошао на власт да се јавно није залагао за чланство Србије у ЕУ. Сад је јасно да су се претварали.

(Нова.рс)