Žarko Rakić: Trgovinski rat Zapada i Rusije

BANANE IZ BELORUSIJE: Politički analitičari još se nisu složili u odgovoru na pitanje da li je izbio Drugi hladni rat između Zapada i Rusije a „nesporazumi” između Moskve i zapadnih prestonica ušli su u novu fazu. Otvoren je širok front sukoba u ekonomiji – trgovinski rat između Rusije i Zapada.

Možda je ovakva ocena preterana ali sukob Rusije i Zapada se širi, dobija nove dimenzije i zaista ide putem koji bi mogao da dovede do rata. Pa makar on bio i trgovinski.

Analitičari se, naravno, već spore oko pitanja ko je prvi počeo: da li su sankcije Zapada Moskvi izazvale ruski odgovor ili je za sve kriv neposlušni Putin koji nije želeo da skrštenih ruku gleda šta se događa preko plota – u ukrajinskom dvorištu. I odgovori biće uvek različiti: u zavisnosti od simpatija, strateških i političkih interesa.

Ono što se dosad svakako iskristalisalo je činjenica da se Zapad  preračunao u ukrajinskoj priči. Na početku sve je teklo gotovo idealno: isforsirana je kriza u Ukrajini, narod je „spontano” izašao na ulice, uklonjen je legalno izabran predsednik naklonjen Moskvi, Zapad – čitaj NATO – ušao je „trbuh” Rusiji ... I dok se u zapadnim kabinetima već hladio šampanjac da se proslavi još jedna pobeda nad Rusijom usledio je neočekivan odgovor. Istok Ukrajine se pobunio, Krim se okrenuo Rusiji, emisari Moskve rastrčali su se po svetu da traže saveznike. Rusija, jednostavno, nije želela da se povuče.

Zapad je, posle prvog iznenađenja, odlučio da „disciplinuje” Moskvu. I krenuo je da bira kazne – oni to zovu sankcije – za neposlušnog Putina. U tome zapadni svet, a to i sami znamo, predvođen SAD ima bogato iskustvo. Iz nedelje u nedelju bili smo svedoci kako se „priteže” šraf sankcija: letele su zabrane za ruske političare, tajkune, kompanije, banke ...

Opet je izgledalo kako sve ide po planu, „analitičari” su se utrkivali da izračunaju koliko je nove sankcije nanose štete Rusiji. Uvek uz objašnjenje „kako ruski narod nije kriv, ali eto ... mora se”.

A onda iznenađenje, Moskva je pokazala da batina ima dva kraja – odgovorila je Zapadu. U formi jednogodišnje zabrane uvoza hrane iz država koje su uvele sankcije Rusije.

Odjednom nastala je pometnja, SAD nisu ozbiljnije pogođene ovim merama ali kada govorimo o EU – to je već druga pesma. Statistika kaže da EU godišnje izveze u Rusiju voće, povrće, meso i ribu za 9,5 milijardi evra. I to je suma koja će svakog da zaboli. A spisak gubitnika je poduži: Poljska, Belgija, Nemačka, Danska, Mađarska, Austrija, Holandija, Španija, Litvanija, Irska, Grčka, Estonija, Hrvatska ...

Brisel je još više zabolela istina da su neke države, ozbiljni proizvođači hrane, odmah ponudile Rusiji svoju robu umesto evropske.

„To nije pošteno”, „vi ste ratni profiteri” – zagrmeli su iz Brisela. Odgovor na ove kritike stigao je Ekvadora čiji predsednik Rafael Korea je Evropljanima poručio: „ Nećemo tražiti dozvolu da prijateljima prodajemo hranu. A koliko znam Latinska Amerika nije deo EU”.

Stara mudrost kaže da dok se dvoje svađaju treći to koristi. Ruski list „Vedomosti” to je ovako opisao. U prvih pet meseci ove godine Belorusija je izvezla u Rusiju: limun, banane, ananas, školjke i ribu za više od 3,5 miliona dolara. Nešto se ne sećamo da Belorusija ima izlaz na more a o nekoj mediteranskoj klimi, pogodnoj za južno voće, možemo da govorimo samo u šali.

KALIFAT PRETI: Ekstremistička milicija Islamskog kalifata nastavlja svoj krvavi pohod na Bliskom istoku. Trenutno su džihadisti glavne udare prebacili u Siriju gde su ostvarili važne pobede u severnoj provinciji Alepo. Tako su stigli na samu granicu sa Turskom što sigurno veoma brine i vlast i generale u Ankari.

U Iraku se trenutno ne događa ništa značajnije, Kurdi i vlada u Bagdadu prikupljaju međunarodnu pomoć za nastavak ratovanja, američki avioni bombarduju položaje ekstremista ali nema izveštaja o ozbiljnijim vojnim uspesima neke od sukobljenih strana.

Munjevita pojava fanatika u službi Islamskog kalifata i njihove pobede izazvali su veliku zabrinutost u Saudijskoj Arabiji. Mediji izveštavaju da je Rijad požurio da pošalje 30 hiljada najboljih boraca na granicu sa Irakom kako bi sprečili mogući upad džihadista u pustinjsku kraljevinu. Vesti govore i da su Rijadu, za zaštitu 814 kilometara duge granice sa Irakom, stigle u pomoć elitne jedinice iz Egipta i Pakistana.

A razloga za zabrinutost ima. DŽihadisti otvoreno prete da će se, posle Sirije i Iraka, obračunati sa Saudijskom Artabijom.

„Ukoliko Alah to želi ubićemo sve koji se mole kamenu, uništićemo Kabu u Meki”, stoji u poruci jednog od predvodnika Islamskog kalifata koji prenosi turska štampa.

Koliko je ova pretnja zaista realna pokazaće vreme. Ono što je nesporno je činjenica da je Saudijska Arabija, decenijama i na razne načine, pomagala rađanje i razvoj islamskog ekstremizma. Pa je sada, izgleda, došlo vreme da se plate neki stari računi.

(Politika)