Žarko Rakić: ''Crtaju'' se nove karte sveta

Ljudi, pa ovo je ludnica – nezaboravna rečenica jednog sportskog reportera - danas bi najbolje mogla da opiše šta se to događa širom planete. U svetu se, od okončanja sukoba na Korejskom poluostrvu i u Vijetnamu, nikada nije toliko ratovalo.

A ratuje se u Ukrajini, na Bliskom i Srednjem istoku, u Avganistanu, Libiji ...Obračuni su nemilosrdni i, što je najgore, nekima se ne nazire kraj. Ili preciznije rečeno, i kada se ratnici budu povukli sa bojišta ništa neće biti kao što je bilo. Jer, utisak je, biće ozbiljnog posla za kartografe – spremaju se nove karte sveta.

Primer prvi: Bez obzira šta se govori u Vašingtonu, prestonicama EU, Bagdadu, Teheranu, Rijadu činjenica je da Irak kao država zapravo više i ne postoji. I možda će ostati u svetskim atlasima samo kao deo nekadašnje velike države na Tigrnu i Eufratu koja je imala isto ime. Islamski kalifat ozbiljno se „uselio” u Irak, zauzeo dobar deo teritorije, i niko ne naslućuje ko i kako bi mogao da pobedi islamske fanatike i vrati u život „stari” Irak.

Možda Kurdi? Najveći narod u svetu bez države mogao bi da zaustavi vojno napredovanje Kalifata ali svako razuman vidi da je to istorijska šansa Kurda da dobiju neku svoju država. Pa makar ona na početku bila i deo bivšeg Iraka.

A Amerikanci koji su sve to zakuvali u Iraku? Oni su se opredelili da se vrate ali samo iz vazduha. Njihova intervencija ograničila se sada na izviđanja i udare iz vazduha na borce Kalifata.Nekih sitnih uspeha ima ali se postavlja pitanje koliko će to da traje. Posebno kada se iz Pentagona pojavila informacija da svaki dan najnovije vazdušne operacije u Iraku košta SAD sedam i po miliona dolara.

Primer drugi: Slično „komadanje” može da zadesi i susednu Siriju. Slabašni režim u Damasku osakaćen višegodišnjim sukobima sa pobunjenicima – štićenicima Zapada – nema nikakve šanse u obračunu sa džihadistima. To potvrđuju i najnoviji ratni izveštaji iz Sirije. Fanatični ratnici Kalifata su u nezadrživom pohodu, i već su izbili na granicu sa Turskom.

Američki predsednik Obama izgleda priprema i za Siriju irački scenario – udare iz vazduha na položaje džihadista. Ishod takvih akcija biće veoma problematičan, posebno zbog odbijanja SAD da sarađuju sa režimom u Damasku. A, proširenje vazdušnih akcija i na Siriju osetno će povećati onaj američki dnevni trošak od 7,5 miliona dolara.

Primer treći: Čak ni tvorci haosa u Libiji – SAD - više ne znaju šta se događa u ovoj državi. Ko protiv koga ratuje, gde je ko na vlasti, odakle su stigli avioni koji su bombardovali Tripoli .... Država nema vladu, parlament je „pobegao” iz glavnog grada, plemenske poglavice i razne milicije rasparčale su „carstvo”.

Na dobitku su jedino svetske petrolejske kompanije jer i u takvom haosu libijska nafta, bez problema, stiže na svetsko tržište.

Kakva je budućnost Libije, pitanje na koje odgovor ne može da se vidi ni u najboljoj staklenoj kugli za proricanje sudbine. Libija je jednostavno „zrela” za crtanje nekih novih granica.

Primer četvrti: Slučaj Avganistan dobija nove dimenzije. Sjedinjene Američke Države objavile su da njihovi vojnici početkom 2015. godine odlaze kući ali već sada u Pentagonu moraju da kuju drugačije planove. Situacija u Avganistanu je tako loša da bi planirano povlačenje američkih trupa ovu državu gurnulo u ponor.

Nedavno su u Avganistanu održani predsednički izbori ali oni nisu završeni. Tačnije: još se ne zna pobednik. Birački listići su brojani, brojani ... i nisu prebrojani. Oba kandidata su nezadovoljni kako se to radi i faktički su se povukli iz ove priče. A država ostaje bez predsednika.

Formiranje i obuka nove avganistanske armije koštali su ko zna koliko novca ali ove snage nemaju nikakve šanse u sudaru sa talibanima koji strpljivo čekaju svoju šansu. Neke pokrajine su već pod njihovom vlašću a poslednji primer sa Kunduzom našao se na naslovnim stranama nemačke štampe.

Tokom vojnog prisustva NATO u Avganistanu trupe Bundesvera bile su stacionirane u Kunduzu koji su kako-tako držale pod kontrolom. Sada se pojavila fotografija talibana koji je istakao njihovu zastavu na bivšoj bazi Bundesvera. S gorkim ukusom u ustima Nemci sada se pitaju: da li su zbog toga nemački vojnici ginuli u Avganistanu?

Primer peti: Šta će biti sa Ukrajinom? Da li će preživeti dramatičnu krizu, sačuvati sadašnje granice?

Rat na istoku zemlje ulazi u novu fazu u kojoj proruske snage imaju više uspeha i sada pokušavaju da otvore kopneni koridor – vezu između Rusije i Krima. Ukoliko se to dogodi zaista se postavlja pitanje kako bi vlada u Kijevu mogla da povrati vlast u ovom regionu. Vojnom silom? Pregovorima? Sakcijama Zapada? Gotovo nemoguća misija. A Krim je već izgubljen i pripojen Rusiji. 

(Politika)