Vuk Jeremić: Nećemo dozvoliti da se istraga trgovine organima gurne pod tepih

Ministar spoljnih poslova o istrazi zločina na KiM, daljoj strategiji diplomatije, političkom angažmanu: Očekivali su da dignemo ruke od Kosova što se neće desiti. Nećemo dozvoliti da se istraga trgovine organima gurne pod tepih

Srbija traži od Saveta bezbednosti da osnuje nezavisnu instituciju koja bi ispitala navode o trgovini ljudskim organima na Kosovu. Otvoreno su na njenu stranu stale Rusija i Kina, a svi koji žele da se ova stvar istera na čistac izneli su sumnju u misiju Euleks. Ipak, iz Njujorka nije stigao signal da će odluka da bude na našoj strani. Vuk Jeremić, srpski šef diplomatije, smatra da šanse postoje jer je većina zemalja UN za hitnu istragu navoda Dika Martija. U intervjuu za ”Novosti”, on kaže da je raspoloženje u međunarodnoj zajednici da se ta stvar podigne na viši nivo od onog koji je zamišljen pod okriljem Euleksa.

- Većina članica Saveta bezbednosti je na prošlonedeljnoj sednici podržala zahtev Srbije. Najotvorenije su to učinile Rusija i Kina, uz Brazil, Indiju, Južnu Afriku, Gabon i još neke države. Pojedine zemlje, nažalost, i dalje gaje izvesne rezerve. Svi se, međutim, slažu da je istraga neophodna, i proces konsultacija je u toku. U svakom slučaju, nećemo dozvoliti da se ova stvar gurne pod tepih i nestane.

* Sam Dik Marti dovodi u pitanje kompetentnost Euleksa, zato što ne pokriva sav prostor na kojem bi trebalo izvršiti istragu, ali i zbog sumnje u objektivnost institucije pod patronatom EU, jer veruje da su mnoge zemlje znale za zločine, a ćutale. Plaši li vas da će, ako Euleks jedini bude nadležan, izveštaj ostati mrtvo slovo na papiru?

- U izveštaju Dika Martija navodi se da su mnogi iz međunarodne zajednice znali za slučaj trgovine ljudskim organima, ali da po tom pitanju nisu ništa učinili. To je izuzetno uznemirujuća optužba koju, takođe, treba ispitati. Teško je zamisliti da bi to bilo moguće bez snažnog mandata UN. Očigledno je da Euleks nema jurisdikciju van teritorije Kosova, što je u ovom slučaju neophodno. Takođe, Dik Marti eksplicitno dovodi u pitanje i trenutni kapacitet Euleksa da zaštiti svedoke. Ako su svi zločini počinjeni na teritoriji SFRJ do sada bili istraživani pod mandatom SB UN, ne možemo da prihvatimo da u slučaju optužbi za trgovinu organima, gde su žrtve većinom bili Srbi, bude drugačije. U suprotnom, bilo bi teško odupreti se utisku da postoje dvostruki standardi u sprovođenju mađunarodne pravde, kao i da ima onih kojima je u interesu da se ne utvrdi puna istina. Ne želim da verujem da je tako.

* U Prištini je formirana vlast, a teške optužbe nisu sprečile izbor Hašima Tačija za premijera. Koliko će to otežati sve što predstoji Srbiji u odnosima sa Prištinom

- od pomenute istrage do pregovora?

- Za nas je ovo pitanje poštovanja ljudskih prava, zadovoljenja elementarene pravde i sticanja preduslova za pomirenje srpskog i albanskog naroda. Treba ga posmatrati odvojeno od političkih procesa.

* Može li Srbija da sedne za sto sa pregovaračima koje postavlja Tači, čak i ako uzmemo u obzir da to neće biti lično on?

- Nije ni prvi, a nažalost, verovatno ni poslednji put da se u Prištini na rukovodeća mesta biraju i postavljaju ljudi sa izuzetno lošom reputacijom. Ali, to je kosovska realnost i na nju teško može da se utiče. Ukoliko želimo da postignemo bilo kakav dogovor, moraćemo to da pokušamo sa njima.

* Imate li vi problem s tim što je čovek iz vašeg ministarstva, Borko Stefanović, na čelu pregovaračkog tima?

- Ne. Gospodin Borislav Stefanović je direktno imenovan od Vlade Republike Srbije kao pregovarač, odvojeno od radnog odnosa koji je zadržao u MSP.

* Pominje li se u međunarodnim krugovima podela Kosova kao jedan od

izlaza za ”istorijski kompromis” o kojem se toliko priča?

- Sve je više ljudi u međunarodnim krugovima koji uviđaju da je projekat nametanja nezavisnosti KiM zapao u teškoće i da je neophodno pronaći neko kompromisno rešenje. Mnogi od njih smatraju da bi podela mogla biti jedna od opcija.

* Posle odluke suda u Hagu i usvajanja zajedničke rezolucije sa EU očekivalo se više priznavanja nezavisnosti. To se nije dogodilo. Šta je razlog?

- Posle Haga i Njujorka, uložili smo ogroman diplomatski napor da u ispravnost našeg gledišta uverimo što veći broj zemalja. To je bio, možda, i najteži period naše diplomatske borbe od dana proglašenja nezavisnosti. Uprkos raširenim očekivanjima da ćemo dići ruke i da će kao posledica našeg odustajanja doći do desetine novih priznanja, nismo se predali i to je dalo rezultate. Mali broj priznanja u tom periodu, kao i sprečavanje pokušaja učlanjenja KiM u međunarodne organizacije je ključni pokazatelj našeg uspeha pod izuzetno teškim okolnostima. Jedino se na taj način može doći do situacije u kojoj će svima postati očigledno da se problem Kosova ne može rešiti nametanjem, bez kompromisa prihvatljivog za obe strane.

* Koliko su prioriteti spoljne politike od letos promenjeni. Sada se čini da je evropski put prvi cilj, a ne Kosovo?

- Spoljna politika je zadržala pun kontinuitet, što je i zvanično potvrđeno početkom godine na Ambasadorskoj konferenciji MSP. Nismo odustali ni od jednog ranije zacrtanog prioriteta.

* Šta je cilj iznenadne posete Putina Srbiji? Na čiju inicijativu je do nje došlo?

- Ova poseta za nas ima izuzetno veliki značaj i predstavlja kulminaciju višemesečnog rada više državnih organa, na različitim nivoima. Očekujem da će, pored potvrde visokog stepena političke saglasnosti između naših dveju zemalja, to biti i prilika da se pokrenu novi zajednički ekonomski projekti, pre svega, u domenu energetike i infrastrukture.

* Kakvi su trenutni odnosi sa Kinom posle ”incidenta” sa Nobelovom nagradom?

- Kina je dokazani prijatelj Srbije, koji nam pruža nedvosmislenu podršku u međunarodnoj areni. To se vrlo jasno videlo i na poslednjoj sednici SB UN.

* Mislite li da ćemo ispoštovati planirani tempo da bi EK mogla da izađe sa mišljenjem o kandidaturi 12. oktobra?

- Verujem da je to moguće. Nastavak reformi u cilju dostizanja evropskih standarda našeg društva ne bi smelo da bude predmet unutrašnjih političkih razmirica.

* Dok obilazite planetu, koordinišete i evakuacijom građana iz Libije...

- Mislim da je MSP u slučaju krize u Tunisu, Egiptu i Libiji pokazalo da je u stanju da na vrlo profesionalan način odradi posao zaštite svojih građana u inostranstvu. Svakako da je bilo i izvesnih propusta, ali mislim da bi nam na dosadašnjem učinku mogle da pozavide i mnogo uticajnije države nego što je naša.

Niko u vladi nije nezamenjiv

* Da li ste vi lično za smanjenje broja resora ili za personalne promene?

- Zaista se ne bih mešao u posao premijera i lidera koalicije. Na njima je da to odluče.
* Posle izbora u DS, a pogotovo posle Osla, vaša pozicija je izgledala pomalo poljuljana.

Kakvi su sada vaši odnosi sa predsednikom i premijerom, može li se dogoditi da i vi budete ”žrtva” rekonstrukcije?

- Nije na meni da svoj rad ocenjujem. Moj odnos sa predsednikom i premijerom je isti kao i ranije, a što se tiče rekonstrukcije, mislim da nema onih koji su nezamenjivi

Autor: Dubravka Vujanović

(Novosti)