Vuk Jeremić: Građani Srbije moraju imati sva prava kao i ostali Evropljani

Kada se u jednoj nedelji dogode tri za Srbiju važna spoljno politička događaja, onda ni šef srpske diplomatije Vuk Jeremić ne krije zadovoljstvo tom “demonstracijom uspeha”, pa za "Dnevnik" kaže i da je sada prostor za kritiku Vladine spoljne politike manji. Naime, protekle sedmice Savet ministara Evropske unije doneo je odluku o početku vizne liberalizacije, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija održana je za Srbiju “prilično povoljna” diskusija o Kosovu, a u Novom Sadu je održan veliki samit državnika Centralne Evrope.

Čule su se ocene da je samit u Novom Sadu potvrdio liderstvo Srbije u regionu. Kako se to vama čini?

- Činjenica da se skup na temu evropskih integracija na ovako visokom nivou održao u Novom Sadu predstavlja potvrdu teze da je Srbija ključna zemlja Zapadnog Balkana. Za Novi Sad, za Vojvodinu, za Srbiju je to bio izuzetno važan dan.

Ovo je bila vrlo indikativna nedelja – sublimirala je rad državnih organa na sva tri spoljnopolitička prioriteta Srbije: dakle, evropskim integracijama, diplomatskoj borbi za očuvanje ustavnog poretka, tj. teritorijalne celovitosti, i regionalnoj saradnji. Nedelja je počela sa odlukom Saveta ministara EU o viznoj liberalizaciji, zatim je sredinu nedelje obeležio SB i diskusija o Kosovu koja je bila prilično povoljna za nas, a završava se sa velikim skupom u Novom Sadu, koji demonstrira da je Srbija uspela i u trećem prioritetu, dobroj regionalnoj saradnji. Dakle, tri spoljnopolitička prioriteta u jednoj nedelji – i na sva tri smo demonstrirali uspeh. Mislim da je prostor za kritiku načina na koji Vlada i predsednik vodi spoljnu politiku nakon ove nedelje daleko manji nego pre.

Istraživanja pokazuju da je 61 odsto građana Srbije za EU. Građane, dakle, niko ne mora da ubeđuje, ali očekivalo se da će vize biti ukinute i odmrznut Prelazni sporazum o slobodnoj trgovini?

- Pitanje vizne liberalizacije je od ključne važnosti za građane Srbije. To je i vrednosna stvar – da li u Evropi 21. veka smeju postojati različite klase Evropljana. Ukidanjem viznog režima otklanja se se jedno od poslednjih ostataka, de fakto, režima sankcija uvedenih devedesetih godina i to po meni ima izuzetno veliku simboličku vrednost. Građani Srbije su građani Evrope koji moraju imati sva prava kao i ostali. Fundamentalno pravo na punu slobodu kretanja ovim, konačno, počinje da se ostvaruje.

Kada je reč o odmrzavanju prelaznog sporazuma, mislim da je diplomatija učinila, bar do sada, onoliko koliko je mogla. Saradnja sa Haškim tribunalom predstavljena je na takav način da ovog trenutka ne postoji nijedna zemlja na svetu, osim jedne, koja ima bilo kakve sumnje u naš rad. Međutim, sistem u EU je ustrojen na takav način da ta jedna zemlja ima pravo veta i da odlučuje da taj veto koristi u našem slučaju. Naravno, onog trenutka kada više ne bude optuženika na slobodi, neće ni postojati bilo kakav prostor za sumnju. Iskreno, mislim da ne bi smeo da postoji ni sada. Na žalost, u toj zemlji ovo pitanje ima ozbiljnu unutrašnjepolitičku dimenziju koja stvar prilično komplikuje. Mi ćemo nastaviti da činimo sve što je u našoj moći da ovu prepreku savladamo. Nadam se da ćemo u skoroj budućnosti ipak odmrznuti Prelazni sporazum sa EU i da će se pristupiti pročesu ratifikacije. Članstvo u EU je naš centralni strateški prioritet.

I na samitu u Novom Sadu bilo je rezervi da li zemlje regiona mogu računati na evropske integracije zbog unutrašnjih problema u EU, ekonomske krize i problema s usvajanjem Lisabonskog ugovora.

- U okviru same EU vodi se ovog trenutka oštra institucionalna debata. Ona će kulminirati odlukom irskih glasača da li prihvataju Lisabonski sporazum ili ne. Pitanje unutrašnjeg uređenja EU je izuzetno važno. S druge strane, svi prolaze kroz ozbiljnu ekonomsku krizu. Sve u svemu, to stvara opštu atmosferu koja je, u političkom smislu, daleko manje povoljna za proširenje, nego u prethodnim godinama. To je realnost koje moramo biti svesni i u skladu s tim nastaviti put ka ostvarenju našeg centralnog strateškog prioriteta. Neće biti lako, ali nećemo odustati.

Strahuje li se da će zbog toga evroskepticizam rasti? Sada 61 posto u Srbiji veruje u EU, ali je to manje od 70 odsto, kojih je bilo pre četiri godine.

- Nije teško razumeti takvo kretanje. Proces integracije se oteže i normalno je da ljudi polako počinju “da se hlade”. To, naravno, nije dobro. Moraćemo se sa tim uhvatiti u koštac. Ukidanje viznog režima, kada se desi, imaće, nadam se, pozitivni efekat.

Kakve su ocene sa sednice SB UN? Tamo ste vodili žestoku raspravu sa predstavnikom kosovskih vlasti Skenderom Hisenijem?

- Opšti zaključak nakon sednice SB bio je da je Skender Hiseni, koji je tamo, inače, nastupao u privatnom svojstvu prema pravilima procedure, preterao u svojim ocenama, pogotovo kad je govorio o tome da ne treba verovati zvaničnim statistikama o broju interno raseljenih lica. Ali, ono što je, po meni, od daleko veće važnosti je to da je sednica SB vrlo plastično pokazala koliko je duboka podela u okviru međunarodne zajednice, kada je reč o budućem statusu KiM. Oni koji podržavaju nezavisnost imaju “mantru” da je sve gotovo, da nema nazad, da se stvar ne može vratiti. To, naravno, nije tačno i to se videlo na sednici. Galerija posmatrača je bila prepuna – preko 100 zemalja je pratilo debatu. To pokazuje da je pitanje budućeg statusa Kosova sve samo ne rešeno. Činjenica da mi relativno uspešno pariramo drastičnim pritiscima na zemlje širom sveta da priznaju Kosovo, jeste jedan od razloga da, bar za sada, budemo zadovoljni.

Uskoro stiže novi ambasador Crne Gore, ali šta će biti kada, kako se najavljuje, budu razmenjeni ambasadori Crne Gore i Kosova?

- Prošli smo kroz izuzetno tešku fazu odnosa sa Podgoricom, prouzrokovanu odlukom crnogorskog rukovodstva da prizna nezavisnost Kosova. Iskreno, oni su poslednji na svetu od kojih smo to očekivali. Našu meru retorzije smo zadržali u diplomatskom domenu i zbog toga nije trpeo nijedan drugi aspekt naših odnosa. Crna Gora je iskazala želju za novim diplomatskim početkom i mi smo to u načelu prihvatili. Za sada još nismo primili predlog za novog ambasadora. Kada ga primimo, razmotrićemo ga u zakonom predviđenoj pročeduri.

Ono što je za nas jako važno i što vidimo kao integralni deo tog novog diplomatskog početka jeste uvećanje diplomatskog kapaciteta Srbije da sarađuje sa Crnom Gorom. Tu mislim na otvaranje tri nova konzulata Srbije u Bijelom Polju, Nikšiću i Herceg Novom. Nadam se da će vrlo brzo doći pozitivan odgovor iz Podgorice.

Vojvodina, posle donošenja Ustava Srbije, očekuje novi statut. Da li kao član Vlade možete da kažete kada će zakon o Vojvodini doći na dnevni red?

- Pitanje statuta je izuzetno važno, ali ono je unutrašnje političko, tako da se po prirodi posla ne dotiče mnogo Ministarstva spoljnih poslova. Ono što mogu da kažem je da Vlada radi na zakonu o nadležnostima. Očekujem da će se u skoroj budućnosti ceo proces okončati u skladu s Ustavom Srbije. Ne očekujem komplikacije po tom pitanju. 

Kako kao ministar spoljnih poslova gledate na to što se u statutu pominje predstavništvo Vojvodine u Briselu i sklapanje međunarodnih ugovora?

- Veliki broj evropskih regiona ima svoje predstavništva koja su na uobičajeni način registrovana pri gradskim vlastima Brisela. Ne vidim nikakav problem ukoliko Vojvodina ima sredstava i potrebe za tim da se to i desi, pošto se usvoje sva potrebna zakonska akta.

Postoji razlika između međunarodne, tj. međudržavne saradnje i međuregionalne saradnje. Kada je reč o međuregionalnoj saradnji, to je, naravno, potpuno autonomno pitanje pokrajina i regiona. Što se tiče međunarodne, međudržavne saradnje – to je privilegija suverenih država. 

(Dnevnik)