Vuk Drašković: Vučić zna da je Kosovo izgubljeno, ali mora oprezno da govori narodu jer mu se suprotstavlja nacionalna elita, opozicija i SPC

 Iako na samitu EU-Zapadni Balkan nije bilo produbljenijih debata o Kosovu, evropska i svetska diplomatija ubrzala je dinamiku i očekuje od Beograda finale dijaloga i potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma sa Prištinom.

Dan nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na sofijskom samitu EU – Zapadni Balkan rekao da želi da veruje da će Srbija u narednom periodu imati dovoljno snage da dođe do rešenja za Kosovo, Vuk Drašković, nekadašnji ministar inostranih poslova i čelnik Srpskog pokreta obnove (SPO), koji je na listi vladajuće Srpske napredne stranke, za RSE kaže da Vučićevi stavovi o tome šta je stvarnost Kosova nailaze na otpor nacionalne elite u Srbiji, opozicije i Crkve.

„Vučić govori, podseća, sa oprezom, s obzirom da zna kakvo je većinsko raspoloženje u narodu, da je Kosovo izgubljeno, da je bio rat, da smo potpisali kapitulaciju, da nema države Srbije na Kosovu, nikakvih njenih institucija vlasti, da je proglašena nezavisnost i da je Međunarodni sud pravde presudio da ta deklaracija nezavisnosti nije protivna ni Povelji Ujedinjenih nacija, ni međunarodnom pravu, ni Rezoluciji 1244. On govori i da je Srba danas na Kosovu jedva nešto iznad pet procenata, da se osipaju, da odlaze, upozorava da nam se prazni i Srbija, da ljudi u kolonama odlaze u zapadne zemlje. I sve je to tačno. Kaže i da je protiv zamrznutog konflikta“, podseća Drašković i kaže da se plaši odluke da se ide pred narod, odnosno, na referendum o Kosovu.

„Mislim da se to mora izbeći zato što narod uopšte ne zna – ne da ne priznaje, nego ne zna – ove činjenice. Dakle, ljudi misle da je Kosovo sastavni deo Srbije“, kaže Drašković.

Nakon skorašnjih poseta Vašingtonu, Berlinu i drugim međunarodnim adresama Vučić od javnosti ne krije da je za Zapad pitanje statusa Kosova rešeno.

I dalje, međutim, insistira na kompromisu Prištine i Beograda, a da i ne nagoveštava šta podrazumeva pod tim. Da od podele Kosova ili razmene teritorija nema ništa – zapadna međunarodna zajednica sve vreme ponavlja. Šta je to, onda, Vučićev kompromis, odnosno, šta su to „legitimni interesi Srbije na Kosovu“, koje u poslednje vreme pominje – on ne otkriva.

Koji je to maksimum do kojeg je spreman da „popušta“ po pitanju Kosova? Da li bi prihvatio da Beograd prestane da sprečava Kosovo da postane članica UN i drugih međunarodnih organizacija, za Zajednicu srpskih opština koja ne bi bila puka institucionalna dekoracija bez ikakvog značaja?

Drašković podseća da su stvorene nove srpske opštine; zagarantovano učešće kosovskih srba u vladi i parlamentu; službena upotreba jezika i ćirilice; ekonomske i druge veze sa Srbijom; da je zagarantovana imovina Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, kao i religijsko i kulturno nasleđe; nemogućnost ujedinjenja Kosova i Albanije. Slobodan Milošević je, ističe, izgubio Kosovo, ali je velika satisfakcija data srpskoj manjini dokumentom Martija Ahtisarija iz 2007. godine. To su političke elite Srbije od naroda krile zato što su odbacile Ahtisarijev plan.

Pre samo četiri meseca Aleksandar Vučić je na televiziji „Hepi“ krajnje neuvijeno poručio naciji da će Srbija ili rešavati problem Kosova ili je osuđena na propast. Tom prilikom je istakao i da bez pravno obavezujućeg sporazuma koji podrazumeva jasno rešeno pitanje granica Srbija neće moći u Evropsku uniju.

(Slobodna Evropa)