Vuk Drašković: Kosovo je na osnovu Rezolucije 1244 proglasilo svoju nezavisnost

Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN proglašena je za novu crvenu liniju kosovske državne politike. Da li grešimo?

Rezolucija je usvojena 10. juna 1999. godine, dan nakon potpisivanja kumanovskog vojno-tehničkog sporazuma, kojim se Srbija obavezala da sa teritorije KiM i s granica KiM sa Crnom Gorom, Albanijom i Makedonijom povuče sve svoje vojne, policijske, paravojne, parapolicijske, carinske i sve druge snage, čak i vojne rezerviste i ustanove čiji odlazak iz pokrajine naredi komandant međunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR). Nakon povlačenja, predviđena je mogućnost da se nekoliko stotina naših vojnika i policajaca vrate na KiM da „čiste minska polja“, obezbeđuju „srpske istorijske lokalitete“ ili da budu na „ključnim graničnim prelazima“, ali samo uz izričitu saglasnost komandanta Kfora! Rezolucija 1244 u celini je potvrdila surovi čin ratne kapitulacije i potpuni gubitak teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta Srbije nad KiM. Sve članice Saveta bezbednosti, pa i Rusija, glasale su za tekst Rezolucije. Uzdržana je bila samo Kina, a tadašnja SR Jugoslavija saglasila se sa Rezolucijom.

Rezolucija 1244 usvojena je po Sedmom poglavlju Povelje UN, kada je dopuštena i upotreba sile protiv država koje ugrožavaju regionalni i međunarodni mir i bezbednost ili najgrublje krše temeljne principe Povelje UN. Tako je naknadno, baš Rezolucijom 1244, dat i legalitet i legitimitet NATO bombardovanju, a Srbija proglašena krivom za nasilje i represiju nad kosovskim Albancima i za humanitarnu katastrofu. Time su kosovskim Albancima, kao žrtvama državnog nasilja i represije, otvorena vrata „prava na samoopredeljenje“ (nezavisnost), koje je u takvim slučajevima zagarantovano završnim aktom iz Helsinkija, a i samom Poveljom UN.

Kumanovsku kapitulaciju i Rezoluciju 1244 Slobodan Milošević je proglasio za pobedu jer u Rezoluciji se ističe i „privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije“, a spominje se i „značajna autonomija i samouprava za Kosovo“. Tačno. Ali je „značajna autonomija i samouprava za Kosovo“ važila samo „do konačnog rešenja“, ona je bila „privremena“, a „konačno rešenje“, odnosno „budući status Kosova“ biće određen „uzimajući u obzir sporazum iz Rambujea (S/1999/648)“. Po tom sporazumu, „konačni status Kosova biće određen na osnovu volje naroda Kosova, mišljenja važnih međunarodnih činilaca i Helsinškog završnog akta“.

Kada je reč o „teritorijalnom integritetu i suverenitetu nad Kosovom“, koji nam je tobože zagarantovala Rezolucija 1244, tog integriteta i suvereniteta nije bilo nijedne minute, čak ni u onom „prelaznom periodu“, pre određivanja statusa Kosova. Na spoljne granice sa Crnom Gorom, Albanijom i Makedonijom nije dopušten povratak makar jednog našeg vojnika ili policajca, sa granica su uklonjeni svi naši državni simboli, sve što predstavlja državnu vlast Srbije proterano je sa Kosova, a naša vojska i policija morale su da se pet kilometara povuku i od unutrašnjih administrativnih granica KiM sa Srbijom. Tako je izgledao „integritet i suverenitet“ Srbije nad njenom „južnom pokrajinom“ na dan usvajanja sadašnjeg ustava.

Poslednja prilika da se Srbija, makar i simbolično, kao država vrati na KiM bili su pregovori o statusu Kosova, koje je, u ime UN, vodio Marti Ahtisari. Naš pregovarački tim, međutim, nije hteo da iskorači izvan autistične preambule Ustava, a tačku na status stavio je Međunarodni sud pravde na zahtev Srbije. „Sud je zaključio da usvajanjem deklaracije o nezavisnosti od 17. februara 2008. nije narušeno opšte međunarodno pravo, ni Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN ni ustavni okvir na Kosovu. Shodno tome, usvajanje te deklaracije nije prekršilo nijedno primenjivo pravilo međunarodnog prava.“

Gotovo sve države na svetu (njih 84) koje su do sada priznale nezavisnost Kosova pozvale su se na Rezoluciju 1244. Šta hoće Srbija kad se, tvrdo i dramatično vezuje za tu istu rezoluciju?

Posrednik EU u dijalogu između Beograda i Prištine predlaže da na regionalnim i drugim međunarodnim skupovima na tabli ispred predstavnika Kosova bude zvezdica i štampano pojašnjenje: Republika Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova. Za našu vladu to je neprihvatljivo. Hoćemo da na tabli piše: Kosovo - 1244. Priština to neće. Za Albance je 1244 prošlost. Na osnovu 1244 stekli su i proglasili svoju nezavisnost.

(Blic)