Vreme: Kolaps TENT-a - šta se tokom snežne mećave desilo u našoj najvažnijoj elektrani

U srcu Srbije je osam mašina. Kada se one zaustave na 24 sata, potrebno je potrošiti oko šest miliona evra kako bi država imala dovoljno energije za privredu, grejanje, osvetljenje i uopšte sve ono što ljudi rade, a što u naše doba bez struje uopšte nije moguće. Kada se zaustavi svih osam generatora u dve obrenovačke Termoelektrane "Nikola Tesla" (TENT), za jedan jedini dan u Srbiji nestanu sredstva dovoljna da se, na primer, izgradi i opremi oko 15.000 kvadrata najsavremenije srednje umetničke škole (sa koncertnom salom); ili pak, da se rekonstruiše nekoliko “običnih” škola, dispanzera, policijskih stanica i šalter sala u javnim ustanovama. Ako TENT ne radi sedam dana, gubici dostižu vrednost jedne od onih većih investicija o kojima izveštavaju mediji, kao što je ulaganje robne kuće IKEA u šoping park, piše Vreme.

Kada bi, prema mračnoj prognozi koju je ove nedelje nagovestila ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, TENT bio u zastoju mesec dana, kriza bi sama od sebe pojela vrednost jedne omanje elektrane, i to pod uslovom da je toliku nedostajuću struju uopšte moguće kupiti u okruženju, a nije, prenosi Vreme u svom najnovijem broju.

U stvarnosti, takav zastoj znači ne samo havarijsku kupovinu preskupih kilovata iz inostranstva, nego restrikcije, masovne gubitke u privredi, socijalni haos i spiralni pad bruto društvenog proizvoda. Ili, kako to opisuje izvor “Vremena”: “Elektroprivreda je trom sistem. Može po inerciji dugo da vozi, ali kad stane, stane”.

Možda niste obratili dovoljno pažnje, ali se uz snežnu nepogodu, razne nezgode i sveopšti gnev koji je mećava izazvala, kao i druge tekuće teme koje dođu i odu onako kako se svaki sneg otopi, od blokada do omikrona, uključujući sve one probleme sa trafostanicama, isključenjima i vodovima koje je sneg oborio, a što je u medijima uspešno zamaglilo ključni problem – u Elektroprivredi Srbije desila se havarija. I to havarija u srcu energetskog sistema o kojoj se isprva malo znalo, ili se po kuloarima društvenih mreža raspredalo uz previše sindikalnih i političkih spletki. Da bismo o njoj potom otvoreno slušali na javnoj sednici Vlade Republike Srbije, gde je predsednik Aleksandar Vučić rekao da je “ono što nam se dogodilo u energetskom sektoru, blago je reći, bio potpuni kolaps”, i pozvao direktora EPS-a Milorada Grčića na odgovornost uz opasku: “Ne znam šta bih ti rekao, Mićo”.

Srbija je, inače, prethodnih nedelja uvozila oko stotinak megavata struje, sa najavama da će proizvodnja porasti i doneti profit (i “rast BDP-a”) u trenutku opšteg skoka cena struje. Onda je, počev od snežne subotnje noći, sve to otišlo u zaborav i uvoz je najednom porastao na neverovatnih 1.600 megavata, a Narodna banka zamoljena je da obezbedi devize za ovu vanrednu kupovinu. EPS i Srbija su se našli u situaciji koja nije viđena u istoriji naše elektroprivrede. Naime, pokvario se TENT.

Obrenovački džinovi

Ova elektrana, kao najkorisniji proizvod domaće pameti, nikada ne staje. Moćne turbine obrenovačkih generatora, njih šest u elektrani A i dva u elektrani B, već četrdeset godina gotovo neprekidno se vrte brzinom od 3.000 puta u minutu gutajući prljavi kolubarski lignit koji na svakom od blokova greje kotlove i proizvodi vodenu paru za pokretanje generatora. U normalnim okolnostima, ovuda, kroz atare sela Grabovac i Stubline, gotovo neprekidno saobraća 13 železničkih garnitura sa po 27 vagona i osam vučnih lokomotiva. Ovim kolosecima se, naime, prevozi kolubarski lignit na deponije koje hrane mlinove, a potom peći elektrana. Zapravo, u svih četrnaest blokova EPS ogranka “Nikola Tesla”, čija je instalisana snaga impresivnih 3.288 megavata, što uključuje obrenovačke divove TENT A i TENT B, kao i elektrane “Kolubara A” i “Morava”, sagoreva se ugalj iz “Kolubare” i proizvodi doslovno polovinu struje koja se proizvede i potroši u Republici Srbiji. Ostatak prave sve druge termolektrane (među kojima je Kostolac), ali i Đerdap i ostale hidroelektrane, svi vetrogeneratori i gasne elektrane.

Na ovaj način se za godinu dana sagori oko 30 miliona tona lignita, koji praktično drži celu državu u životu i predstavlja jedan od njenih najdragocenijih resursa. Teško je pronaći blago kojim Srbija raspolaže, bilo da je prirodno ili nastalo ljudskim radom, koje je od tolike koristi jednom društvu koliko je to ovaj produkt srpskog inženjerskog znanja. Ma kako zvučalo preterano, nije neuobičajeno da na kakvoj slavi čujete od penzionisanog elektroinženjera kako je Srbija opstala, mada nikada nije imala kolonije, zahvaljujući snazi svoje elektroprivrede. I onda će, po običaju, kritkovati javašluk, nebrigu i nestručnost naših vremena. Mada već četiri decenije nije praktično podigla nijedan novi kapacitet, zahvaljujući TENT-u Srbija je zaista i dalje najveći proizvođač energije u regionu. Inače, dva bloka u elektrani TENT A daju toplotnu energiju koja greje grad Obrenovac, što se pokazalo kao dodatna nevolja prilikom ispadanja elektrane sa sistema, jer su hiljade Obrenovčana ostale bez grejanja.

TENT i kolubarski lignit su dugoročno sporni kao izvor velike količine CO2 i uopšte aerozagađenja, što je jedan od najvećih društvenih izazova već sada, ali pre svega u decenijama koje dolaze. Tokom NATO bombardovanja, blokovi TENT-a su bili ugroženi zbog grafitnih bombi, ali se uprkos tome ni tada nisu duže zaustavljali. Elektrani je pretio veliki zastoj u februaru 2012. kada su kompozicije sa lignitom bile zaustavljene snežnom mećavom, a najveća pretnja su bile poplave koje su u maju 2014. direktno ugrozile kopove, pa i same elektrane. No, sistem koji se od početne ideje, pa do svakodnevnog upravljanja zasnivao na znanju inženjera i posebnoj vezi ljudi koji smenski rade na ovim mašinama, prebrodio je sve ove krize.

I onda je 12. decembra, u noći između subote i nedelje, na Srbiju pao sneg.

(Nova.rs, Vreme)