Početna strana > Hronika > Volfgang Išinger: EU treba da iznese plan pred Beograd i Prištinu - Kosovo da povuče takse, a Srbija da zaustavi kampanju za povlačenje priznanja kosovske nezavisnosti
Hronika

Volfgang Išinger: EU treba da iznese plan pred Beograd i Prištinu - Kosovo da povuče takse, a Srbija da zaustavi kampanju za povlačenje priznanja kosovske nezavisnosti

PDF Štampa El. pošta
nedelja, 07. jul 2019.

 Dve decenije nakon završetka ratnih sukoba na Kosovu političko rešenje između Beograda i Prištine i dalje je nedostižno i na težak način opterećuje situaciju u regionu.

Evropa ne može sebi više da priušti da čeka i da se nada da će se problem sam rešiti. Nerešeni konflikt u srcu Evrope predstavlja neprihvatljiv geopolitički rizik, posebno u vremenu globalnih preokreta.

Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron pozabavili su se ovim problemom ranije ove godine, kada su u aprilu pozvali lidere Zapadnog Balkana u Berlin. Međutim, ti razgovori nisu doneli ono što regionu stvarno treba — realan plan za njihovu integraciju u strukture Evropske unije.

Francuska i Nemačka imaće još jednu priliku da se uhvate u koštac s problemom na propratnom sastanku, kao i 5. jula na sastanku pri Berlinskom procesu u Poljskoj. Oni moraju što pre da postignu pravi napredak.

Srbija i Kosovo ne mogu da izađu sa „autohtonim rešenjem“ problema, kao što su to učinile Grčka i sada Severna Makedonija prošle godine kako bi okončale spor oko imena.

To znači da bi Evropa trebalo iznese plan koji može da iznese pred Beograd i Prištinu. A taj plan mora da bude propraćen odlučnošću.

Pored uloge u sporazumu Kosova i Srbija do kojeg se ne dolazi, EU ima važnu ulogu u promociji ekonomskog razvoja regiona

Dejtonski mirovni sporazum iz 1995. godine, iako kao politički okvir nesavršen za funkcionalnu državu, dobar je primer vrste diplomatije koju bi trebalo primeniti na dijalog Kosova i Srbije. Da bi se taj dogovor postigao, uspostavljena je „kontakt grupa“ između vodećih aktera koji su nastojali da okončaju borbe u Bosni: EU, Francuska, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo, kao i Sjedinjene Države i Rusija.

Naravno, okolnosti su danas drugačije – ne radi se više o okončanju rata, već o integraciji regiona u EU. Međutim, sporazum iz 1995. nosi jednu veliku pouku za Evropu: Iako Unija treba da preuzme vodeću ulogu u pregovorima, takođe treba da blisko koordiniše sa drugim akterima, uključujući Vašington i Moskvu, koji imaju svoje strateške interese u regionu.

EU će takođe morati da radi sa Turskom, koja ima ključnu ulogu u svim zemljama regiona sa značajnim brojem muslimanskog stanovništva, kao i Kinom, čija inicijativa „Pojas i put“, čini od nje značajnog igrača u regionu.

Evropa bi trebalo da insistira na iznošenju niza uslova. Kosovo se mora dogovoriti o interno-koherentnoj pregovaračkoj poziciji i suspendovati jednostrane takse koje je nametnulo proizvodima iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Srbija, sa svoje strane, mora da zaustavi globalnu kampanju „otpriznavanja“‘ nezavisnosti Kosova i okonča svoje pokušaje da blokira ulazak regiona u međunarodne organizacije.

Pored uloge u nedostižnom sporazumu Kosovo-Srbija, EU ima važnu ulogu u promociji ekonomskog razvoja regiona.

Kosovo se mora dogovoriti o interno-koherentnoj pregovaračkoj poziciji i suspendovati jednostrane takse koje je nametnulo proizvodima iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Srbija, sa svoje strane, mora da zaustavi globalnu kampanju „otpriznavanja“‘ nezavisnosti Kosova

Cilj ovog projekta nije u dobrotvorne svrhe, već promovisanje evropskih interesa, na primer, putem dovršavanja infrastrukturnih projekata na Zapadnom Balkanu koji su od vitalnog značaja za strategiju povezivanja EU. Umesto da lokalnim liderima dozvoli da se okrenu lakom novcu za takve investicije iz Kine, EU treba da vladama obezbedi neophodna sredstva i da insistira da slede pravila Unije za transparentnu nabavku i trgovinu.

Zemljama regiona treba da bude jasno da je uspešna prekogranična saradnja najbolja ulaznica za približavanje EU. Usko integrisano regionalno tržište nije „čekaonica“ iz koje nikada neće izaći, već nešto što će povećati njihov prosperitet i pomoći im da lakše ispune kriterijume za pridruživanje EU.

EU bi trebalo da uloži u vladavinu prava u regionu. Države Zapadnog Balkana trebalo bi da ulože veće napore da se efikasnije bore protiv zarobljavanja država i kleptokratije, u čemu bi trebalo i EU da im pomogne.

Možda je najvažnije to što bi EU i njene članice trebalo da pojačaju podršku civilnom društvu u regionu i zahtevaju transparentnost i odgovornost lokalnih lidera. Radi postizanja dugoročne stabilnosti, regionu je neophodno snažno civilno društvo koje bi držalo pod kontrolom one koji su na vlasti.

EU ima mapu puta za to — strategija Evropske komisije o proširenju iz 2018. godine pruža dugačak spisak korisnih, realističnih preporuka o tome kako podržati ekonomsku i demokratsku konsolidaciju regiona. Nažalost, EU je u velikoj meri ignorisala vlastiti savet.

Za žaljenje je i to što je EU odlučila da ponovo odloži početak pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom o pridruživanju EU, uprkos prethodnim obećanjima nacionalnih vlada i preporukama Evropske komisije.

Da bi pokazala dobru volju, EU bi se barem morala obavezati da bez odlaganja donese viznu liberalizaciju za Kosovo.

Ukoliko EU ne može da ponudi kredibilan put pristupanja, izgubiće bilo kakav uticaj koji ima u regionu. Uslovi, naravno, moraju biti strogi. Ali oni takođe moraju biti pošteni — kada zemlje ispunjavaju kriterijume koje je postavila EU, oni ne bi trebalo da budu ometeni domaćim razlozima u prestonicama. Da bi pokazala dobru volju, EU bi se barem morala obavezati da bez odlaganja donese viznu liberalizaciju za Kosovo.

Francuska i Nemačka znaju veoma dobro da ne mogu da se nadaju da će rešiti spor između Kosova i Srbije, a da regionu ne ponude šansu da započne razgovore o pridruživanju EU. Ako oni sada ne pošalju pozitivan signal, budući sastanci će se verovatno završavati frustracijama i povećanim neprijateljstvom.

(Politiko-KosSev)