Početna strana > Hronika > Vojislav Mihailović: Titoisti i hrvatski lobisti su u procesu za rehabilitaciju Draže pokazali da ne poštuju sudstvo ni državu
Hronika

Vojislav Mihailović: Titoisti i hrvatski lobisti su u procesu za rehabilitaciju Draže pokazali da ne poštuju sudstvo ni državu

PDF Štampa El. pošta
petak, 22. maj 2015.

Pre devet godina, Vojislav Mihailović pokrenuo je zahtev za rehabilitaciju dede, četničkog vođe Dragoljuba Draže Mihailovića, koji je jula 1946. godine osuđen na smrt i streljan. Polovinom maja 2015. presuda je poništena, i “čiči” su vraćena građanska prava koja su mu bila oduzeta u političko-ideološkom procesu komunističkog režima.

– Moja porodica i ja čekali smo čitav život da se sa našeg prezimena skine sramni žig izdajnika, ratnog zločinca i okupatora – priča Vojislav Mihailović i dodaje da su na to čekali i mnogobrojni nakon rata diskriminisani potomci Dražinih saboraca i simpatizera u Srbiji i u srpskim zemljama.

Mihailović kaže da je ovu odluku čekala i Dražina bezgrobna vojska, i da je o ispravljanju velike nepravde sanjala i milionska srpska emigracija.

– Nisam se oglašavao u toku procesa iz više razloga, ni u sudnici ni van nje, kao ni u medijima nakon donošenja odluke. Lojalan sam građanin i verujem u nezavisno sudstvo naše zemlje. Potom sam bio u uverenju da mi ne priliči kao političkoj ličnosti da komentarišem odluke suda – objašnjava Mihailovićev unuk.

Ipak, Mihailović nije iznenađen pojedinim komentarima na odluku Višeg suda u Beogradu, posebno onim koji dolaze iz Hrvatske.

– U glavnom gradu Hrvatske cvećem i poljupcima dočekana        je Hitlerova soldateska. U monstruoznoj NDH tvorevini, po nemačkim izvorima stradalo je, samo u logorima, 700.000 naših nevinih sunarodnika, kao i Jevreja i Roma. Po prelasku na austrijsku teritoriju ratni zločinac Ante Pavelić prvo se susreo sa britanskim oficirima, koji su mu omogućili da preko Vatikana, nekažnjeno otputuje u Argentinu i kao slobodan građanin umre u Španiji.

Ipak, unuk Draže Mihailovića razočaran je pojedinim rekacijama nekih srpskih zvaničnika, koji su, kako kaže, ovu odluku doveli u pitanje i pokušali da joj se narugaju:

- Sledbenici titoizma, uostalom kao i hrvatski lobisti ovde, prvo su pokazali da ne poštuju ni sudstvo ove države, ni državu, kao ni simbol srpskog otpora nacizmu i fašizmu – a to je đeneral Dragoljub Draža Mihailović – ili srpski Čiča kako ga je narod prisno oslovljavao – priča Mihailović.

On smatra da se novi “NATO partizani” igraju sa srpskom oslobodilačkom tradicijom identitetom i vojničkom časti, i sa svim što ima predznak srpski.

– Umesto da rade na nacionalnom pomirenju i podižu naše samopuzdanje, oni svojim izjavama produbljuju rovove i ideloške podele u srpskom rodu. Kao pravi ignoranti i zatočenici religije titoizma njih ne interesuje ni već naučno dokazana istorijska istina. Možda oni bolje znaju na čijoj je strani bio đeneral Mihailović od američkog predsednika Harija Trumana, od vođe francuskog pokreta otpora Šarla de Gola ili od poljskog generala Sikorskog! Oni su svi odlikovali Dražu za neizmerni doprinos savezničkoj pobedi nad nacizmom i fašizmom u Ervopi – ističe Mihailović.

Takođe, Mihailović kaže da od sadašnjih “Nato partizana” ništa nisu bolji ni oni “Nato četnici” koji su svoju političku karijeru započeli pod Dražinom zastavom, a okončali je u ideološkom taboru njegovih dželata.

– Ipak sam uveren da dalekosežni značaj ove presude ne mogu da umanje ni da osenče mega zvezde našeg političkog cirkusišta, ni “Nato feminterna”, ni bulajićevsko-bajićevski performeri,koji su pohitali da se “ugrade” u presudu ili da joj presude – kaže Mihailović.

Mom dedi odavno već ništa više ne treba, ali ova presuda istovremeno oslobađa i isceljuje. Kao vožd Trećeg srpskog ustanka on je, po rečima svetog vladike Nikolaja, svoje mesto našao u “carstvu Nebeske Srbije”, uz Svetog Savu, Svetog kneza Lazara i ostale srpske velikane – priča Dražin unuk i dodaje:

– Nadam se i verujem da odluka suda o rehabilitaciji đenerala Draže otvara i osvetljava nove puteve naše istorije. I naše prošlosti koju su nažalost često tumačili zlonamerni tuđini i oni koji ne poznaju srpski narod. Kao i oni koji nisu gledali u budućnost. A istorija nas između ostalog uči da “budućnost pripada onima koji se najdalje i najduže sećaju prošlosti – zaključije Vojislav Mihailović.

(Telegraf-Novosti)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner