Voja Žanetić: Pozdrav prvacima

Kako ste mogli videti po mešavini radosti i zabrinutosti na licima vaših roditelja, došlo je vreme da pođete u školu

Deco draga, mili đaci prvaci,

Kako ste mogli videti po mešavini radosti i zabrinutosti na licima vaših roditelja, došlo je vreme da pođete u školu. E, pa neka je sa srećom. Škola je jedna važna stvar u životu i onaj ko nema škole ne može ničem dobrom da se nada, sem da se eventualno učlani u partiju ili Službu, završi par krupnih poslova, pa upiše decu na prestižne fakuletete u belom svetu, znajući da je škola važna.

A vi ćete, već tokom prve školske godine, naučiti da čitate i pišete slova. Ona nama odraslijima ovih dana najviše služe da saznamo šta ima novo kod teta starleta, manekenki, pevačica, da čitamo titlove u turskim serijama, kao i da obratimo pažnju ko je krupnim slovima na naslovnoj strani viđen da će da leti iz vlasti ili da završi kod čika policajaca u zatvoru. Jerbo je bio nevaljao. U oba slučaja.

U školi ćete učiti brojeve, te njihovo sabiranje, oduzimanje, deljenje i množenje. Mi odrasli to najčešće koristimo da bismo podelili iznos plate ili penzije sa brojem dana u mesecu, a pošto smo od toga oduzeli prethodno sabrane račune. I tu se uglavnom dobije rezultat koji se kasnije pomnoži sa hiljadu majki majčinih. Sad da vam ne objašnjavamo dalje, nije lepo da to u školi naučite. A naučićete, kad tad, sigurno.

U školi ćete saznati i puno toga o prirodi. Doduše, za koju godinu ćete sve morati da učite iz početka. Kao na primer da više nema leta, već da na početku proleća počinju monsuni koji se završavaju dan pred prvih metar i po snega, koji padne za prepodne. Što je posledica činjenice da će za par godina nestati leda na severnom i južnom polu, te da će veliki broj gradova na svetu moći da se poseti samo podmornicom. I to pod uslovom da su podmornicu napravili Kinezi, jer će se oni tada jedini baviti proizvodnjom bilo čega.

U školi ćete imati i društvo. Doduše, ne preterano brojno, jer je u godini u kojoj ste se vi rodili Srbiji malo falilo da se rodi duplo manje stanovnika no što ih je umrlo. Na šta smo se i navikli, jer je tako ili slično već dvadeset i dve godine, pa nam od tada u tom smislu manjka jedno pola miliona ljudi. Elem, i to što upoznate od drugova i drugarica, valja da ih zapamtite dobro, jer je sasvim moguće da će jedna petina njih završiti u inostranstvu. Pošto sada svake godine dvanaest hiljada mladih i obrazovanih tamo ode, a u potrazi za poslom koji odgovara njihovim diplomama. Ili u potrazi za poslom u bilo kom smislu.

Na časovima koje ćete pohađati naučićete ponešto i o geografiji... Tako ćete saznati da su se zemlje našeg kontinenta udružile u nešto što se zove Evropska unija, a što se trenutno bavi balansiranjem između Amerike i Rusije. Ako ne lažu oni koji licitiraju sa datumima, kad vi budete punoletni naša zemlja će već pet godina biti članica te zajednice naroda i država. Pod uslovom da ta zajednica bude postojala, uopšte. I pod još nekim mnogim drugim uslovima, koji nam ili nisu još iz Brisela zvanično saopšteni ili džaba da vam objašnjavamo, jer ste još mali da ih razumete. A ni mi stariji se ne snalazimo baš najbolje.

Ne znamo kako stoji stvar sa nastavnim programima stranih jezika, ali i bez njih će vam biti dostupno znanje o tome kako se pravi selfi, kako se lajkuje, šeruje i folouje, šta je in a šta je aut, šta je a šta nije za hejtovanje, šta je višak između trend, brend i frend, te kako biti kul i kako je kad je sve ful. To su veštine i znanja bez kojih se ne može napredovati u savremenom društvu, pa ako vas već u porodici o tome nisu učili, škola će pomoći. Ili Gugl, zavisi za koju se vrstu obrazovanja opredelite.

Neki od vas učiće i veronauku. Ono što je najvažnije na tom predmetu, jeste učenje kako se prekrstiti. Posle se mnogo lakše prate sredstva javnog informisanja i vesti u njima. Nama odraslima to pomaže već četvrt veka. A moglo je i duže, nego neko vreme nije bilo preporučljivo.

I to bi bilo to. Lepo da učite, budite dobri jedni prema drugima, slušajte učiteljice i učitelje, pa probajte da budete bolji od nas starijih. Nije to težak zadatak, uopšte: samo da na izborima glasate drugačije, pa je i to dovoljno.

Više nego.

(Voja Žanetić – Večernje novosti)