Voja Žanetić: Nepoznato proročanstvo

(Zapis iz davnih vremena, dosad neotkriven, pogodan za citiranje na velikim svečanostima i skupovima od međunarodnog značaja, a posebno u slučaju da se nema šta pametnije reći)

Dok mi budemo spavali otvorenih očiju, pašće u jednom velikom gradu zid koji odvaja Istok od Zapada, pa će se jedno moćno pleme ujediniti. Medved sa Istoka, koji je čuvao pola od tog plemena, razboleće se, pa će mu pobeći i druga plemena koje je čuvao. U tome će im svojski pomoći čovek sa šarenim šeširom koji živi s one strane velike vode, kao i ostala plemena sa ove strane te vode, kojima je on svima Ujak. A na početku puta od svile žuti ljudi množiće se, učiće na greškama obolelog medveda i biće žedni stalno, jer njihove velike reke nemaju dobru vodu kao što Morava ima.

Nas će sva okolna plemena napustiti, posle čega ćemo biti u velikom siromaštvu. Ono što će iz siromaštva preostati uzeće ljudi u skupim odelima, od čega će neki biti naši a drugi inostrani. Posle će ovi naši zajmove uzimati, pa neće imati da ih vrate, ali će i dalje biti u skupim odelima, da nas zavaraju da su i dalje bogati. Za to vreme, svaki onaj ko nije imao ništa udružiće se sa drugim istim takvim ljudima, pa će oni sebi uzimati, govoreći sve vreme - iz velikih kutija sa staklom napred - kako će narodu biti bolje. Kako jedni budu uzeli koliko im treba, ostaviće svoje mesto drugima, da uzmu i oni. Kada ne bude više odakle da se uzme, iz šarene kutije će se čuti kako je tada narodu najbolje.

Izbiće na celome svetu velika nemaština, jer će se Ujak sa šarenim šeširom kockati, pa će čitav svet koji se s njim kockao vraćati i njegove i svoje dugove.

Žuti ljudi će i njemu i svima ostalima skoro sve praviti i sastavljati, žedniji i brojniji no ikad. U pustinjama će se plemena krviti međusobno, obasjana sjajem polumeseca, a boreći se najviše za izvore iz kojih teče zlato crne boje. Malo pre svega toga i medved će ozdraviti, jer će imati puno crnog zlata, te još više vazduha čudnog mirisa što iz zemlje izlazi i gori kad se zapali. I nama će medved tog lekovitog vazduha obećati, ali mi ga možda i nećemo dobiti, jer nam to neće dati Ujak u šarenom šeširu, a preko svojih plemena s ove strane velike vode. Najistočnija od tih plemena sa medvedom će i zaratiti, jer će ih Ujak na to nagovoriti, da mu ne smetaju kad se ponovo bode kockao.

Tokom te velike nemaštine celoga sveta, kod nas će se pojaviti ljudi, koji neće biti oni isti ljudi koji su sami bili ranije. Oni će obećati da će nas nemaštine spasti ako ih mi izaberemo: jer spasli su sebe od sebe, pa što ne bi i nas od bilo čega drugog. I mi ćemo ih i izabrati, ali tako da će s njima budu još jedni, koji isto nisu kao što su bili i koji vole da pevaju da će čuda da se dese. Pa će se razna čuda od nas tražiti, a da bi nam bilo dopušteno da budemo ujedinjeni sa ostalim plemenima. I dok sve to tako ne bude, veliki deo naroda će imati manje svega, jer će mu na taj način posle biti bolje, samo se neće tačno znati kada, jer će se još manje znati kako. Mlađi će od toga svega bežati tamo gde još ima posla, a stariji će trpeti dok budu imali i čime i odakle.

Zbunjenost će rasti među ljudima, potpomognuta velikim nerazumom i naopakošću. Sudovi neće raditi, a zatvori će se puniti. Cevi će se velike na zemlju svečano polagati a da ne idu nikuda i da ništa ne sprovode. Beznačajni će postati značajni, sramotni će postati slavni, vlastite ruke u tuđem pekmezu će se pretvarati u dobra dela, dužnosti će postati slavna postignuća, a obaveze junački poduhvati. Oni koji znaju biće ućutkani i zaboravljeni, oni koji ne znaju biće ponavljani i slavljeni, krivci će postati svetitelji, a neuki prosvetitelji. Što bude crnje, biće sve šarenije, što bude više opasne tišine, biće više bezopasne galame. I tako će biti sve do jednoga dana. A onda će se desiti čudo.

Otkriće se dotad neotkriveno proročanstvo, drugačije od svih ikad postojećih. U njemu će pisati da spasioci ne postoje, da je žutim ljudima u Moravi premalo vode, da se medved privremeno poturčio, te da i Ujak i njegova plemena imaju preče brige od nas. A pisaće i da narodi uvek sami sebi proriču sudbinu i to samo onim što sebi učine.

Eto tako će biti. I nikako drugačije.

(Večernje novosti)