Voja Žanetić: Izborni kalendar

Upozorenje: Ovaj izborni kalendar plod je mašte pisca i svaka podudarnost sa realnim životom u narednim mesecima rezultat je čiste slučajnosti. Čitanje ovog kalendara ne preporučuje se osobama slabijeg srca i nerava, kao ni onima koji imaju uzrečicu „Ti će mi kažeš“.

Oktobar 2011.

Do kraja oktobra razvija se žestoka diskusija o tome ko će koje mesto zauzeti na izborima, a zasnovana na odomaćenoj tezi da su izbori klađenje na pobednika, a ne biranje vlasti u sledeće četiri godine. U skladu s time, pojaviljuju se brojna istraživanja sa različitim podacima. A svima fali podatak o tome da kada bi osnovali partiju svi oni koji ne žele ni za koga da glasaju ili ne znaju koga bi pre precrtali - ta bi partija imala apsolutnu većinu u parlamentu, ako ne i u mogućnosti da promeni ustav. Narod, dakle, nezainteresovan.

Novembar 2011.

Oni koji su u vlasti razmišljaju da li da uhapse nekog iz leve ili desne opozicije ko je kriv za bilo šta, ili da nađu nekog iz svojih redova koji je kriv za sve, pa da uhapse bar njega. Pošto ništa od toga nije moguće, razmišlja se o malo prevremenijim izborima no što su oni u maju. Mesec za ovu odluku prolazi u cenjkanju i konsultacijama vladajuće koalicije. Za to vreme, oni koji su u (desnoj) opoziciji razmišljaju da li bi se, po ugledu na hrvatsku „Kuku-Riku“ koaliciju, mogla napraviti domaća „Kuku-Kuku“ koalicija. Mesec i za tu odluku prolazi u cenjkanju i konsultacijama. Narod zabrinut za situaciju na Kosovu i stanje u novčanicima.

Decembar 2011.

Evropska unija donosi dve odluke. Prva je da se evrozona uskoro podeli na dva dela, onaj bankrotirani i onaj manje bankrotirani. Druga je odluka da Srbija dobije status kandidata, ali se ne zna za koji deo Evrope smo kandidat, pa ovdašnje slavlje i optimizam nisu na očekivanom nivou. Odgovor bi se mogao naći kod ambasadora u Srbiji, ali oni odlaze na božićne i novogodišnje odmore, pa je konsultovanje i upravljanje državom paralizovano. Još nema datuma izbora, ali su ulice već preplavljene plakatima, a mesne zajednice i hale tribinama i partijskim skupovima. Narod troši gotovo poslednje ušteđevine i poslednje pozajmice na slave, novogodišnje poklone, prasetinu i neophodne sastojke za rusku salatu.

Januar 2012.

Privreda u paralizi zbog novogodišnjih i božićnih odmora, ako izuzmemo činjenicu da paraliza postoji i kad nema praznika. Državni funkcioneri, potom pozicioni i opozicioni partijski velikodostojnici, kao i vladini službenici i narodni poslanici, te ono malo zaposlenih u privredi - svi su na odmoru. Ambasadori su se vratili, pa je kosovska kriza rešena nekim maglovitim rešenjem koje će da drži vodu do posle izbora. Pred kraj meseca počinje pojačano međusobno pljuvanje na svim stranama političkog spektra. Ruska salata i prasetina pojedeni, narod sve nervozniji.

Februar 2012.

Svi iz prošlog meseca se vratili na posao, sem onih kojima su kompanije bankrotirale tokom dva meseca zastoja u ekonomiji. Datum izbora sve izvesniji, rezultat izbora sve neizvesniji. U poziciji i opoziciji više niko ni sa kim ne govori. Privreda i dalje stoji, čekajući sve izvesniju podelu karata posle izbora: nove članove upravnih odbora, nove tendere, novu raspodelu monopola i novu organizaciju Službe, a za one sa većim obrtima i primanjima. Ambasadori i narod su se upadljivo primirili.

Mart 2012.

Raspisivanje izbora mora da bude najkasnije 11. marta, pa se do tada izbori i raspisuju, ako već nisu. A i ekonomska kriza je navalila još jače, ako već nije. Mediji se pune neopisivim količinama nerealnih obećanja i zaklinjanja u Srbiju i bolju budućnost. Nema parčeta slobodnog zida ili bilborda na ulicama, a da tu nije zalepljena neka partija, nema sekunde TV reklame, a da nije politička. U ambasadama svetla gore celu noć. Na Kosovo stiže proleće. Narod se krsti, od čuda i brige.

April 2012.

Finiš kampanje. Posvađane su partije, frakcije, kompanije, porodice, raspadaju se poslovna i bračna partnerstva, produbljuje se generacijski, obrazovni i svaki drugi jaz među ljudima. Političke partije troše poslednje velike količine novca za poslednje poruke. Neki novi kosovski problem se neočekivano pojavljuje, ali isto tako brzo i neočekivano i nestaje. U ambasadama počinju tajni pregovori o budućoj vladi. Broj nezaposlenih raste, privreda stoji. Narod polulud od izborne kakofonije i straha.

Maj 2012.

Mesec u kome se izbori održavaju. Procenti svih istraživanja govore o tome da novu vladu, kao i nekima baš potrebni novi ustav, mogu da naprave samo oni međusobno najposvađaniji. Reda radi, čeka se i potvrda sa izbora. Potvrda stiže, ambasade dovršavaju pregovore, preteći obustavljanjem kredita i investicija, kao i Kosovom koje se, slučajno, ponovo nešto uskomešalo. EU čeka sastavljanje Vlade pa da postavi nove uslove za početak pregovora o članstvu, a i to samo pod uslovom da se Unija nije raspala na dva dela i da evro još postoji kao moneta. Privreda u kolapsu. Narod očajan.

Jun, jul, avgust 2011.

Partije su sagledale kako će izgledati novi mandat Vlade. I sad se nikom ne učestvuje u vlasti, a bez para i saveznika, te pred rešavanje novih kosovskih problema, pred nove uslove i pred sve izgledniju promenu Ustava. Pregovori o tome ko će u Vladu postaju pregovori o tome ko mora u Vladu, a ko može da pobegne. Ambasadori na letnjem odmoru. Privredna delatnost registruje se kao statistička greška. Narod gladan i besan. Šuška se o novim izborima. 

(Večernje novosti)