Voja Žanetić: Bitka Prvog i Drugog izbornog kruga

 Doći će, za koji dan, konačno i taj dan.

Prvi krug i Drugi krug.

Sukob dva kruga nastao je, naizgled, kao posledica jedne normalne i logične ljudske potrebe. A to je potreba da se - kad imaš skoro svu vlast - kandiduješ na mesto čoveka koji ima skoro nikakvu vlast, a da bi imao još više vlasti. Oni obavešteniji i neskloni brzim zaključcima smatraju da je sukob dva kruga nastao kao posledica toga što je za izbor čoveka koji nema skoro nikakvu vlast zafalio čovek, jer se prethodni čovek odrekao, uz malo i medijske i prijateljske pomoći, i to malo vlasti što je imao. Pa je pretila opasnost da bi čovek koji nema skoro nikakvu vlast postao neki čovek koji hoće više vlasti, a koji ne odgovara ukusu čoveka koji ima svu vlast. Jeste malo komplikovano, ali tako je to kad su u pitanju ljudi i njihova skoro nikakva ili skoro sva vlast.

I sad se, eto, u krugu u kome decenijama kružimo merkaju dva kruga. Prvi krug na svojoj strani ima brojne pristalice i još brojnije autobuse koji sve njih prevoze sa kraja na kraj zemlje. Na strani Prvog kruga su i istraživačke agencije koje vladajuće procente sa prošlih predsedničkih izbora pripisuju novim vladajućim kandidatima. Snažnu podršku Prvom krugu daju i zapošljavanjem prenapregnuti državni i javni sektor, reklamama umireni mediji, poslovima obezbeđeni biznisi, uplatama zadovoljeni likovi što trguju što inostranim naoružanjem što komplimentima. Svi oni radosno iščekuju da Prvi krug eliminiše Drugi krug, te da se život, što se njih tiče, nastavi bez većih stresova i dodatnog mlaćenja. Čemu, kad je i ovako dobro.

Drugi krug morao se zadovoljiti malo manje moćnim i još manje složnim podržavaocima. S jedne strane skupila se neujedinjena grupacija preostala od onoga što je preostalo od Petog oktobra. S druge strane i za svoje mesto pod suncem borilo se ono što je ostalo od nacionalnog, pa sad čega god: od utemeljenja i oslobođenja pa do ošešeljenja. Ima tu i poznatih ličnosti i ideoloških sličnosti, osuđivanja i glorifikovanja devedesetih, ljubavi i mržnje prema Evropskoj uniji, straha i divljenja spram Rusije. Ima tu i potajnih i otvorenih ablendovanja ka vlasti, ambicija da se stvaraju nove partije ili zaposedaju stare, i bacanja i nemanja para za kampanju. A ono najviše čega ima jeste paradoks: iako su svi za Drugi krug, teško da bi tu iko ikog podržao, a ako se Drugi krug bude desio.

I tako sada dva kruga, svako sa svojim zagovornicima iza leđa, kruže jedan oko drugoga, nadajući se pobedi. Prvi krug se nada da će svi koji žele samo njega - izaći na izbore i tu želju svojim glasom potvrditi. Pa će tako da se pokaže i stav da nema potrebe da dva puta glasamo za ono što je i bez glasanja jasno. I što, ako se još samo malo potrudimo u svojim vremeplovskim delatnostima, nikakvim glasanjem više ni ne mora da se overava. Posebno ne onim glasanjem koje pada na Uskrs, a da bi vaskrsli model vladavine poznat odranije.

Drugi krug se, pak, nada da ovih prvih neće biti koliko treba, već da će se na izborima pojaviti i oni koji su prestali da glasaju, kao i oni koji ili retko ili nikad ne glasaju. Pa će svi oni svojim glasovima poručiti Prvom krugu da on nije dovoljan, već da je potreban Drugi. Ako ni zbog čega, onda zbog toga što se ni do čega velikog iz prvog puta ne može stići. A do velike vlasti ponajmanje.

Deli nas, dakle, malo dana od konačne bitke između dva kruga. Zaoštrilo se, a tako i matematički i zakonski mora biti, da jedno od dva ta geometrijska i politička savršenstva pobedi. Kad se to, konačno, bude desilo, i kad se i svo preostalo usputno biranje obavi, imaće se vremena za zaključak da se opet zatvorio krug. I da se vratio tamo gde je bio i jednom pre pet i jednom pre trideset godina, a i još mnogo puta pre toga - kad je sve kružilo oko samo jednog. A to je krug - a nije ga izgleda bilo dovoljno da se izvuče pouka - iz koga nema izlaska.

Ni u Prvom ni u Drugom krugu.

(Večernje novosti)