Vikiliks: Depeše američke ambasade u Beogradu o političarima i zvaničnicima SPC

Nove depeše američke ambasade u Beogradu koje su preko sajta Vikiliks poslednjih dana procurele u javnost otkrivaju detalje o susretima sa predstavnicima srpskih političkih partija i zvaničnicima SPC, uz komentare o stavu srpske javnosti prema članstvu u NATO i EU. Dokumenti koje su u potpisivali ambasadorka Meri Vorlik i njeni prethodnici u periodu od 2003. do 2010. obrađuju i neke druge teme kao što su investicije „kontroverznog milijardera” Miroslava Miškovića, povezanost sporta i kriminala, rizičan koncert američkih marinaca u Guči...

U susretu sa otpravnicom poslova DŽenifer Braš u junu 2009. Mlađan Dinkić, tada zamenik premijera i ministar ekonomije, žalio se na napade medija koji su ga „optuživali da je kriv za sve loše vesti u Srbiji”. Posebno je bio iznerviran ponašanjem Borisa Tadića jer ga nije javno branio od napada, a branio je i Dačića i Vučića. Dinkić je tom prilikom rekao da javne kompanije finansiraju tabloide poput „Pravde”, jer im je „Tadić tako naredio”.

U depeši iz decembra 2008. o poslovanju kompanije Delta ril estejt, koju potpisuje Kameron Manter, ambasador komentariše da ova kompanija nije uspela da nađe partnera delimično i zbog toga što, iako ima profesionalno rukovodstvo, ulagače brine rizik Miškovićevog imidža kontroverznog biznismena.

Dragan Marković: Rusija nas je uvek gazila

Gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma rekao nam je uz kafu da narod zna da on bolje ume da pravi puteve, pijace i toalete nego SNS, jer Tomislav Nikolić „nikad nije znao da napravi dobar toalet”. On nam svoje gafove koji se vrte na Jutjubu opisuje kao „bisere”, piše u depeši iz jula 2009.

Dalje se navodi kako je Palma privatno rekao predstavnicima ambasade da Srbija mora da definiše svoju budućnost u tesnoj saradnji sa SAD, „jer nas je Rusija u istoriji uvek gazila”.

U ovoj depeši je Palma opisan kao autokratska ličnost koja vlada Jagodinom kao populistički tiranin i doslovno kupuje birače raznim socijalnim beneficijama. Zaključak je da iako se trudi da se predstavi kao proamerički političar, brojni gafovi mu to otežavaju.

Patrijarh Irinej razuman sagovornik

Poseta patrijarha Irineja ambasadorki Meri Vorlik 10. februara 2010. opisana je u depeši poslatoj centrali u Vašingtonu dva dana kasnije: „Patrijarh je preneo odmerenu poruku koja je potvrdila prvobitan utisak da će on biti voljan i razuman sagovornik.”

Upitan za mišljenje o nastojanjima Srbije da se približi EU, patrijarh SPC je ponovio ranije izjave da Srbija pripada porodici evropskih vrednosti. Citirao je izjavu Svetog Save o Srbiji „istočno od Zapada i zapadno od Istoka” i izneo stav da je neophodno predstaviti svetu drugačiju sliku Srbije u odnosu na onu koja je slata devedesetih.

Patrijarh je obećao da će učiniti sve da prevaziđe probleme sa makedonskom pravoslavnom crkvom, ali je bio kategorično protiv saradnje sa crnogorskom pravoslavnom crkvom, navodi se u obelodanjenom dokumentu.

Amfilohije: Kosovo je naš Vašington

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji je s njim bio u poseti, nasmejao je prisutne time što je umesto „uobičajene mantre o Kosovu kao srpskom Jerusalimu”, rekao da je „Kosovo naš Vašington”. Patrijarh Irinej nadovezao se da je „Srbija bez Kosova kao telo bez glave” i rekao da očekuje od SAD kao demokratske zemlje da doprinese pravednom rešenju za Kosovo.

G 17 plus obavaštava o kampanji protiv Dinkića

O medijskoj kampanji protiv Mlađana Dinkića američku ambasadu su izveštavali predstavnici G17 plus, povezujući smenu partijskog funkcionera Bojana Krišta i napade na Dinkića sa njegovim protivljenjem prodaji NIS-a Rusima. U istoj depeši se prenose „čaršijske priče” da je afera Krišto uvod u izbacivanje G17 iz vlade, da bi umesto njih uskočio LDP ili SNS.

Mediji otvorili temu o članstvu u Nato

U depeši iz februara 2010. navodi se kako su srpski mediji i civilno društvo otvorili raspravu o članstvu u NATO, što je deset godina bila tabu tema:

„Protivnici predstavljaju alijansu kao antirusku ratnu mašineriju, akcenat im je na intervenciji 1999. i tvrde da će Srbija radi članstva biti prisiljena da prizna Kosovo. Pristalice navode da će Srbija uskoro biti okružena članicama NATO. U odsustvu jasne dugoročne vladine politike, vojni analitičari, akademici i prozapadne NVO sa žarom su se dohvatili ove teme, pa objavljuju komentare i organizuju okrugle stolove.”

Verovatno najvažniji doprinos racionalnoj diskusiji došao je od dnevnog lista „Politika”, koji objavljuje u podjednakoj meri „članke” „za” i „protiv”, piše u istom dokumentu. Ali čak i neki drugi listovi, uključujući senzacionalističke i tradicionalno antizapadne „Pres”, „Kurir” i „Glas javnosti”, objavili su komentare o NATO koji zastupaju oba stanovišta.

U istoj poruci pominje se i oštra antinatovska kolumna našeg komentatora Miroslava Lazanskog, uz napomenu da je rođak Biljane Plavšić. Njegov oštar ton, piše u depeši, dokazuje da je promena atmosfere prema NATO pogodila u živac najokorelije protivnike.

Rasim Ljajić: Dinkićev zakon ugrožava koaliciju

Krizom u vladajućoj koaliciji oko zakona o informisanju bavi se depeša iz avgusta 2009, uz komentar da je „tolerancija prema haosu način života srpskih političara” i da bi „drama poput ove mogla da postane uobičajeno stanje tokom preostale tri godine mandata ove koalicije”.

„Ministar rada i predsednik SDP Rasim Ljajić rekao nam je da se vlada zamalo nije raspala zbog zakona, pošto je Mlađan Dinkić, vođa G17 plus, na njemu insistirao“, piše u depeši, uz komentar da su na kraju izgledi da u vladu uđu Nikolićevi naprednjaci (uz podršku Vojislava Koštunice, kog nazivaju srpskim Nosferatuom) učvrstili odlučnost vladajuće koalicije da ostane zajedno.

Američki trubači u Guči – događaj visokog rizika

Iz jedne od preko 800 depeša saznajemo da je nastup američkog duvačkog orkestra u Guči, „ultra-nacionalističkom središtu” Srbije, bio događaj visokoj rizika, ali da se ovaj „taktički udar” na antiameričko raspoloženje isplatio, jer je odjek bio pozitivan i među građanima i u štampi.

(Politika)