Vesna Prodanović: Izgradnja rudnika jadarita treba da počne 2022.; Manja pilot fabrika sa rudom iz Srbije u Australiji; Bi-Bi-Si: Direktor Rio Tinta podnosi ostavku zbog uništavanja drevne pećine Aboridžina u Australiji

Kompanija Rio Sava Exploration, deo korporacije Rio Tinto, najavila je da bi izgradnja podzemnog rudnika za eksploataciju jadarita, iz koga se dobija litijum za proizvodnju baterija za električne automobile, trebalo da počne naredne godine i da traje do 2026.

 „U naredne četiri godine biće uloženo 1,5 milijardi evra, od čega je rudarski deo oko 30 odsto, dok je dve trećine industrijsko postorojenje koje je nadzemno u kojima će se dobijati tri proizvoda“, rekla je generalna direktorka Rio Sava Exploration Vesna Prodanović na predstavljanju projekta.

Plan je, precizirala je, da se u Loznici, u okviru projekta „Jadar“, proizvodi borna kiselina i natrijum-sulfat, koji se, pored ostalog, koriste u industriji stakla, đubriva, deterdženata, kao i litijum-karbonat koji se koristi za proizvodnju baterija za električna vozila.

Navela je i da će litijum-karbonat lako moći da se pretvotri u litijum-hidroksid i litijum-fosfat, što će povećati mogućnost da se pronađu kompanije koje žele da ulože u izgradnju postrojenja za proizvodnju baterija za električne automobile. Trenutno se radi na izradi tehničke dokumentacije, kupovini zemljišta, izradi Studije o proceni uticaja na zaštitu životne sredine i dobijanju dozvola za gradnju, rečeno je na predstavljanju projekta.

Kako je podsetila, u projeket „Jadar“ do sada je uloženo 250 miliona dolara, a za ovu godinu je opredeljeno dodatnih 200 miliona dolara za razvoj.

Prodanović je objasnila da projekat „Jadar“ podrazumeva pre svega izgradnju podzemnog rudnika.

„To je rudnik 21. veka“, rekla je ona, navodeći da će pored ostalog taj podzemni rudnik imati električna vozila, epoksi podove, kancelarije za radnike sa ventilacijom i hlađenjem.

Podsetila je da je mineral „jadarit“, koji je otkriven 2004. godine, novi litijumsko-natrijumski-borosulfat, pronađen samo u Srbiji. Nalažište je procenjeneo kao jedno od najvećih ležišta litijuma u svetu i predstavlja do 10 odsto ukupnih svetskih ležišta litijuma.

„Nigde u svetu ne postoji ova vrsta stenskog materijala, nazvanog jadarit, po reci Jadar, iz koje se izdvaja litijum“, kazala je Prodanović, navodeći da se zato proces prerade jadra, koji će se primenjivati u Loznici, ne može porediti sa procesima koji se koriste u Južnoj Americi i Australiju.

„Poštovaće se najstroži kriterijumi zaštite životne sredine“

Direktorka Rio Sava Exploration kazala je da je u Australiji, u Melburnu, napravljena manja pilot fabrika u kojoj je sa manjim količinama rude, koja je transportovana iz Srbije, utvrđen proces izdvajanja iz jadarita. Prodanović je rekla da je urađeno više od 2.000 testova.

„Proces do koga smo došli je najbolji mogući sa stanovišta ekstrakcije i smanjenih uticaja na životnu sredinu. Rudarsko-industrijsko postrojenje će biti napravljeno tako da što manje utiče na životnu sredinu i da budućim generacijama obezbedi zdrav život“, kazala je ona.

Dodala je da se u ovoj fazi ne planira samo izvođenje projekta, puštanje u rad i eksploatacija, već i zatvaranje projekta za 50-ak godina, koliko je planiran rad rudnika.

Do kraja ove godine trebalo bi da se završe tri nove studije o proceni uticaja na životnu sredinu i to za rudnik, postrojenje za preradu minerala i industrijski otpad.

Istaknuto je da je već rađeno mnogo analiza o tome kakvo je stanje životne sredine na terenu, kakav bi uticaj postrojenje moglo da ima na ekologiju, odnosno koje bi mere trebalo preduzeti da do zagađenja ne dođe.

Rečeno je i da će Rio Tinto na projektu „Jadar“, u delu koji se odnosi na građevinske radove, sarađivati sa Behtelom, dok će kompanija Heč raditi projektnu dokumentaciju i studije za proces izdvajanja litijuma.

Rio Tinto postoji već 150 godina, posluje u 36 zemalja, a glavni biznisi su proizvodnja aluminijuma, dijamanata, minerala i rude gvoždja.

U projektima Rio Tintu su od 2008. smanjene štetne emisije za 50 odsto, 76 odsto električne energije se koristi iz obnovljivih izvora, a radi se na tome da do 2050. kompanija posluje u potpunosti bez emisije štetnih gasova, kao i na procesu koji će omogućiti proizvodnju bez otpada koji će se koristiti u daljoj proizvodnji.

Bi-Bi-Si: Direktor Rio Tinta podnosi ostavku zbog uništavanja drevne pećine Aboridžina u Australiji

Predsednik i direktor kompanije Rio Tinto povući će se sa funkcija zbog uništenja dva drevna aboridžinska skloništa u stenama.

Pećine u stenama stare 46.000 godina u klisuri DŽuukan uništena su prošle godine zbog rudnika rude gvožđa u zapadnoj Australiji.

Negativne reakcije javnosti i investitora dovele su do ostavke tadašnjeg izvršnog direktora Žan-Sebastijena Žaka i dva zamenika.

Međutim, prošlog meseca je svo troje rukovodilaca dobilo velike isplate od odbora za naknade ovog rudarskog giganta.

Sajmon Tompson će dati ostavku na mesto predsednika posle godišnjih zasedanja sledeće godine, dok će se neizvršni direktor Mišel Lestranž povući iz odbora posle ovogodišnjih sastanaka.

 „Ja sam odgovoran za propuste koji su doveli do ovog tragičnog događaja“, naveo je Tompson u saopštenju u sredu.

Tomspon je bio pod stalnim pritiskom prošlog meseca pošto su ga aboridžinske starešine u ovom regionu optužile za kršenje obećanja.

Značajno arheološko nalazište

Pećine – koje se smatraju jednim od najvažnijih istraživačkih arheoloških nalazišta – pokazale su dokaze o neprekidnom ljudskom stanovanju 46.000 godina unazad.

Među artefaktima pronađenim u pećinama je oruđe od životinjske kosti staro 28.000 godina i 4.000 godina star pojas od pletene ljudske kose.

DNK testiranje ga je direktno povezalo sa narodom Putu Kunti Kurama i Pinikura (PKKP) – tradicionalnim vlasnicima zemlje.

Skloništa su bila smeštena iznad oko osam miliona tona rude gvožđa, čija je procenjena vrednost 75 miliona funti (96 miliona američkih dolara).

U decembru je posle parlamentarne istrage Rio Tintu naloženo da obnovi sistem pećina, a njihovo uništavanje ocenjeno je kao „neoprostivo“.

U izveštaju Nikad više (Never Again) navodi se da je u istrazi zaključeno da je kompanija Rio Tinto „znala vrednost onoga što uništava, ali svejedno je to razorila“.

Dala je sedam preporuka, uključujući moratorijum na bilo kakvo rudarenje u ovom području, kao i izmene zakona o zaštiti nasleđa.

Šta Rio Tinto radi u Srbiji?

Multinacionalna kompanija Rio Tinto je stoprocentni vlasnik projekta „Jadar“.

Reč je o projektu istraživanja ležišta litijuma i bora svetske klase, navodi se u prospektu kompanije Rio Tinto, jedne od najvećih rudarsko-metalurških korporacija na svetu.

Ležište novog minerala jadarita su otkrili 2004. geolozi ove kompanije.

Iako projekat Rio Tinta zasad podrazumeva samo izgradnju rudnika i fabrike za preradu rude, predsednik Srbije Vučić je svojevremeno izjavio da „neće dozvoliti nikakvo bušenje dok ne naprave najveću fabriku baterija za električne automobile, da se ovde prave baterije“.

Tamo će se praviti, ako se realizuje projekat, tri konačna proizvoda – litijum-karbonat od kog se prave baterije i električna vozila, zatim borna kiselina i natrijum-sulfat.

U projekat, koji je trenutno u fazi studije izvodljivosti, uloženo je ili opredeljeno 450 miliona američkih dolara.

Litijum i borati su neophodni za naš svakodnevni život i za budućnost sa niskom emisijom ugljen-dioksida.

Mnogi ekološki aktivisti protive se ovom projektu, navodeći da može biti štetan za životnu sredinu.

Stručnjaci za klimu tvrde da bi otvaranje rudnika u ovom kraju bilo veoma loše rešenje po interese lokalne zajednice.

Iz kompanije Rio Tinto su odgovorili da se „radi na tome da uticaj na životnu sredinu bude u okvirima dozvoljenog zakonskim rešenjima u Srbiji“.

Aboridžini i Nova Gvineja

Britansko-australijski gigant koji posluje gotovo vek i po nije se samo u Srbiji susreo sa protestima i negodovanjem lokalnog stanovništva.

U septembru 2020. godine kompanija je optužena da je ispuštanjem otrovnih materija zagadila reke na Papua Novoj Gvineji, pisao je BBC.

Više od 150 meštana Bugenvila žalilo se da je taj postupak Rio Tinta izazvao zdravstvene probleme 12.000 ljudi koji žive u okolini.

To se desilo neposredno pošto su direktor i dvojica glavnih menadžera ove kompanije podneli ostavke nakon skandala sa uništenjem svetske kulturne baštine Aboridžina.

Rudnici ove kompanije u Zapadnoj Australiji upropastili su pećine ovih starosedelaca stare 46.000 godina.

(Beta, Bi-Bi-Si)

Videti još: Nova.rs: Iza Rio Tinta ostaje kuga i pustoš, a Srbija ih čeka raširenih ruku