Večernje novosti: Referendum najbolji način da se odluči o rešenju za Kosovo i Metohiju?

Ko smo mi političari, da priznamo Kosovo i Metohiju. To može da odluči samo narod Srbije. Treba izaći na referendum... Ako SNS formira vladu, sešćemo sa opozicijom i ustanovićemo predlog za Kosovo, s kojim ćemo se obratiti građanima. Ako građani odbace rešenje - neće ga biti. Ako ga prihvate, biće ga...

Ovako je u predizbornoj kampanji govorio Tomislav Nikolić, tada lider Srpske napredne stranke. Deset meseci posle dolaska na vlast, i pošto su pregovori o Kosovu otišli predaleko, mogućnost raspisivanja referenduma gotovo je isključena.

Građanima koji, prema poslednjim istraživanjima, velikom većinom biraju Kosovo umesto EU, neće ni biti omogućeno da to i zvanično kažu. Tako će odluku o ovom najvažnijem državnom pitanju, kakva god ona bude, doneti političari.

A kakvo će rešenje biti prihvaćeno, još uvek je nepoznato. Ne zna se ni da li je šatl-diplomatija na relaciji Brisel-Priština-Beograd dala neki rezultat. Da li je ponuđen neki dokument? Ništa, osim jelovnika, kaže Dačić.

Predsednik Nikolić uzvraća da je moguće da se pojavi neki "non pejper", nezvanični dokument... Izvesno je samo da se koplja lome oko zajednice srpskih opština, odnosno ovlašćenja koja će imati.

Beograd tvrdi da će zajednica imati sudsku i izvršnu vlast i da ništa ispod toga neće biti prihvaćeno. Jer, bez ključnih ovlašćenja, ta zajednica bila bi poput Crvenog krsta ili NVO, imala pravo da izdaje listove i organizuje okrugle stolove... Traži se više. Mnogo više?

U Prištini neće da čuju ni za ovo što je objavljeno. Ni za milimetar izvan Ahtisarijevog plana, po kom je reč o kosovskoj državi, bez dileme. Tači poručuje da ta zajednica, koju on zove "asocijacija srpskih opština" neće imati ni sudsku ni izvršnu vlast, da je to dogovoreno i da će uskoro biti potpisano. Oni ne dozvoljavaju ni minimalnu mogućnost promene svojih zakona i ustava, zarad uspostavljanja srpske zajednice.

Evropska unija, sem pet članica je priznala Kosovo kao državu, a u ovoj fazi briselski zvaničnici tvrde da samo posreduje, ali niko od članica koje su priznale ne objavljuje da je rešenja po Ahtisarijevom planu neki problem. Taj dokument predviđa neka prava za srpske opštine unutar nezavisnog Kosova. Ahtisarijev plan je, inače, ranije odbačen i od srpske vlade i od Saveta bezbednosti UN.

Na srpskoj političkoj sceni često se ističe i da aktuelna vlast nema ovlašćenja da sama odluči o prihvatanju bilo kakvog dokumenta koji bi išao na štetu srpskih interesa.

- Vlada i predsednik su izgubili legitimitet da pregovaraju. Oni su preokrenuli politiku na kojoj su dobili izbore i nastavili da vode politiku koju je vodila prethodna vlada. Taj problem može se rešiti samo na izborima - kaže za "Novosti" Slobodan Samardžić, potpredsednik DSS.

On dodaje da je položaj Kosova definisan Ustavom, i da je referendum nepotreban:

- To bi bio ustavni referendum. Pitanje statusa je rešeno Ustavom za koji je glasala većina građana i tako rekla da želi da Kosovo ostane u Srbiji.

Milovan Drecun, predsednik skupštinskog odbora za KiM, ističe, pak, da stranke na vlasti imaju većinu i da među tim partijama nema nesporazuma oko toga da je Kosovo deo Srbije.

- Iza naših pregovarača stoje platforma i rezolucija koju je usvojila skupštinska većina. Što se tiče referenduma, on nije potreban, jer pred nas niko nije postavio dilemu Kosovo ili EU. Ali, ako nam neko kaže da moramo da biramo, onda treba raspisati referendum - ocenjuje Drecun za naš list.

Stručnjaci smatraju da raspisivanje referenduma ne bi bilo celishodno. Jer, to bi bio referendum o Ustavu kojim se jasno kaže da je KiM sastavni deo Srbije.

- Posle Ustava koji je usvojen po referendumskom postupku pitati građane o nečemu o čemu su se već izjasnili je deplasirano. Referendum bi bio potreban ukoliko bi se ustav ponovo menjao - kaže profesor ustavnog prava Ratko Marković. Referendum je "zakasnelo pitanje", jer ga je, eventualno, trebalo raspisati dok pregovori nisu odmakli ovako daleko.

Marko Blagojević, izvršni direktor CeSida ističe da je najvažnije pitanje koje bi bilo postavljeno. Ako bi pitanje bilo - da li ste za to da Kosovo bude sastavni deo Srbije - u tom slučaju bi, kaže Blagojević, referendum bio gubljenje vremena, jer je ishod unapred poznat i izjašnjavanje bi služilo za manipulaciju. Besmileno bi, ocenjuje on, bilo i pitanje - da li ste za Kosovo ili EU - jer je i tu ishod poznat. - Zašto bi Srbija svoje građane stavljala pred dilemu pred koju državu niko ne stavlja - kaže Blagojević.

Po njegovom mišljenju, pitanje bi trebalo da glasi - da li ste za ili protiv toga da Srbija bude član EU - s tim što bi u kampanji trebalo objasniti šta su posledice, a šta prednosti članstva u EU. - Pitati građene da li su za Kosovo ili EU, to je kao da ih pitate da li bi se odrekli leve ili desne noge. To je "Sofijin izbor" - kaže Blagojević.

Inače, referendum o ulasku u EU obavezan je i raspisuje se kada je država završila i poslednju fazu na putu ka Evropskoj uniji i ostalo je još samo da bude primljena. Referendum o učlanjenju raspisivan je u svim državama članicama EU.

Referendum 1998.

Referendum o Kosovu i Metohiji održan je 1998. godine, a odlučivano je o učešću stranih predstavnika u rešavanju problema u Pokrajini. Izjašnjavanje je održano 23. aprila 1998, izašlo je 5.297.776 birača (73,05 odsto upisanih birača). Protiv učešća stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji izjasnilo se 94,73 odsto glasača, a za je bilo 3,41 odsto.

Rusi bi pomogli, kada bismo ih pozvali

Ruski akademik Jelena Guskova kaže da bi se Rusija uključila u pregovore o Kosovu, ako bi je Srbija pozvala. Guskova je naglasila da se Rusija uopšte ne drži pasivno po pitanju KiM, ali da ne može da bude faktor u pregovaračkom procesu, ako Beograd to ne traži.

- Rusija bi se umešala, kao savetnik, ako bi je Beograd pozvao, ali Moskva ne može da naređuje srpskim vlastima - rekla je Guskova i ocenila da su se SAD umešale u pregovore verovatno na poziv Prištine, a da se Beograd s tim saglasio. Ona je rekla i da su SAD krenule na Republiku Srpsku, jer se u medijima govori kako je ona smetnja ujedinjenju BiH i da je potrebno menjati "Dejton".

Dačić: Nema popuštanja, došli do zida

Premijer Ivica Dačić osporio je autentičnost dokumenata koje su objavili neki mediji u Srbiji.

- Ti dokumenti nisu tačni jer do sada EU nije ponudila nikakav papir za potpisivanje niti je takav bio predmet razgovora u dosadašnjim susretima pregovaračkog tima. Da ne bi bilo dileme, nikakav dogovor sa Prištinom ili sporazum nije postignut - istakao je Dačić u Nišu. - I dalje se nalazimo u poziciji koja s jedne strane može da dovede do dogovora, ali je, s druge strane, i dalje daleko da se o tome razmišlja jer se Priština nije pomerila sa početnih pozicija.Oni i dalje ne prihvataju da Zajednica srpskih opština ima izvršna ovlašćenja.

On je podsetio da je sledeći sastanak zakazan za 20. mart u Briselu.

- Smatram da je dogovor moguć ukoliko Priština prihvati ono što smo mi tražili, a to je da Zajednica mora da ima, ako ne zakonodavna, ono bar izvršna ovlašćenja. Za nas su ključna pitanja - čime se bavi, koja su ovlašćenja, policija i pravosuđe. Ali, ako Tači smatra da ne mora da popušta da bi bilo dogovora, onda je veoma teško postići dogovor. Ako neko očekuje da Srbija stalno popušta, onda želim da im poručim mi više nemamo gde da popuštamo. Došli smo do duvara. Mi ne lažemo, ne cenkamo se i sve to kažemo otvoreno.

Dačić je, povodom devete godišnjice martovskog pogroma na Kosovu, rekao da je to događaj koji se mora čuvati u sećanju, pogotovo zato što se zločin nad Srbima i srpskom kulturnom baštinom dogodio u prisustvu međunarodnih snaga. (D. M.)

Ešton: Moguć dogovor Beograda i Prištine

Visoka predstavnica Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednosti Ketrin Ešton izjavila je u subotu u Briselu kako veruje u postizanje dogovora Beograda i Prištine u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa.

"Mislim da je moguće da postignu dogovor. Da li su voljni ili ne, zavisiće od toga da li ćemo naći načina da prođemo kroz neke teške probleme koje imaju", rekla je Ešton na Briselskom forumu.

"Ali, srela sam se sa zvaničnicima i liderima opozicije u Prištini i čini mi se da postoji generalno volja da se to prevaziđe", istakla je Ešton i naglasila kako se nada "da ćemo uspeti".

Kako javlja Radio Slobodna Evropa, Ešton je "izrazila respekt premijerima Dačiću i Tačiju što su bili voljni da dođu i sednu zajedno", podsećajućo da su oni već šest puta razgovarali i da se sastaju ponovo u sredu. Briselski forum je godišnji sastanak na visokom nivou najuticajnijih političara, ekonomista i intelektualaca Evrope i severne Amerike, na kojem se razgovara o izazovima zemalje sa obe strane Atlantika.

Ljiljana Begenišić

(Večernje novosti, 17. mart 2013)