Večernje novosti: Nemačka, Francuska i Britanija traže potpisivanje izjave o Kosovu kao susedu

Vodeća evropska trojka, Nemačka, Francuska i Velika Britanija, žestoko je pritisla ostale članice EU da se u zaključak izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ”ugradi” i zahtev za potpisivanje izjave o dobrosusedskim odnosima Beograda i Prištine, saznaju ”Novosti”.

Diplomatska koplja lomiće se do poslednjeg momenta, sve do srede u 14 sati, kada će evropski komesar za proširenje Štefan File predstaviti izveštaj EK. Završni ”glanc” mišljenja o napretku Srbije, a samim tim i na koji način će biti formulisan uslov uspostavljanja dobrosusedskih odnosa Beograda i Prištine, i da li će dve strane to morati da stave i ”na papir”, znaće se već posle jutarnjeg, dvočasovnog kolegijuma Evropske komisije.

Prema našim informacijama, pritisak zvaničnog Berlina je veliki, ali ni Srbija ne sedi skrštenih ruku. Naši zvaničnici žestoko lobiraju u Briselu, kako bi izdejstvovali što bolju i blažu formulaciju normalizacije odnosa.

Beograd je jasno dao do znanja da izjavu o dobrosusedskim odnosima ne može da potpiše i da bi ispostavljanje takvog zahteva, u stvari, značilo da Evropa neće Srbiju u svojoj zajednici.

Predstavnici srpske vlade ne žele zvanično da komentarišu izveštaj EK i da nagađaju šta će u njemu da piše, pošto ga još nisu dobili. Nezvanično nam u Nemanjinoj 11 otkrivaju da diplomatska bitka još traje. Veruju da će razum prevladati i da se od Srbije neće tražiti nemoguće.

Naši izvori iz Brisela objašnjavaju da postoje dva mišljenja među evropskim državama. Prvo, koje guraju Nemci, da se izjava o dobrosusedskim odnosima potpiše odmah, pre dobijanja datuma. Drugo, koju brani većina ostalih članica, da se ovaj paraf stavi naknadno, tokom predstojećeg dijaloga Beograda i Prištine.

- Nije realno da EK preporuči Evropskom savetu da u decembru dodeli Srbiji datum pregovora. Svaki dosadašnji izveštaj sadržavao je i zahtev za regionalnu saradnju, a sada ćemo videti koliko je jak nemački pritisak i čija formulacija će proći - kaže nam Milica Delević, šef parlamentarnog Odbora za evropske integracije.

Konačni zaključak EK, koji se još sastavlja i biće podložan promenama sve do dana objavljivanja, biće formulisan na oko 15 strana. U njemu će biti dat sažetak mnogo obimnijeg, analitičkog dela izveštaja o napretku, koji će detaljno obraditi sve segmente, od političkih do reformskih. I ono što je najvažnije, u ovom zaključku biće formulisano mišljenje o datumu za početak pregovora.

U analitičkom delu izveštaja koji je već gotov i u koji su ”Novosti” imale uvid, EK naglašava da očekuje da se reforme ubrzaju u oblasti jačanje vladavine prava, uključujući i reformu javne uprave, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Korupcija je, ističe se, naročito izražena u zdravstvu i obrazovanju. Brisel očekuje više napora u stvaranju nezavisnog i efikasnog pravosuđa. Traži se i jačanje političkih, građanskih, socijalnih i ekonomskih prava, kao i veća sloboda medija. Potrebno je i više pažnje posvetiti pravima manjina, smatra Brisel, a neodržavanje ”Parade ponosa” će, takođe, biti stavka na negativnom tasu.

S druge strane, Srbija će biti pohvaljena za određeni opšti napredak u reformama na putu ka EU i rezultate koje je do sada ostvarila u borbi protiv kriminala ili dijalog s Prištinom.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Lunaček izjavila je da će u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evrointegracija, osim potrebe za normalizacijom odnosa s Prištinom i obavezne primene dogovora iz dijaloga u Briselu, biti istaknuto i da je neophodno unaprediti ekonomsku situaciju u zemlji i omogućiti vladavinu prava.

(Večernje novosti)