Večernje novosti: Da li bi dijalog o Kosovu mogao da se nastavi u UN?

Da li bi dijalog o Kosovu mogao da se nastavi u UN, ako pregovori propadnu. Galuči: SAD i EU neće dozvoliti da UN ponovo stupe na scenu. Varadi: Tema određuje format pregovora.

Povratak dijaloga između Beograda i Prištine pod okrilje Ujedinjenih nacija moglo bi da se otvori kao jedna od opcija ukoliko razgovori kojim diriguje Evropska unija ne rezultiraju dogovorom. Na novog-starog medijatora, međutim, morale bi da pristanu i zapadne sile, a njima je dosadašnji evropski "krov", pod kojim je bilo prostora za neograničene pritiske na Srbiju, sasvim odgovarao.

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin rekao je prethodnih dana da se situacija na KiM mora rešavati "preko struktura UN" i, po njemu, jasno je da je Savet bezbednosti UN ključni igrač. Predsednici Srbije i Rusije, Tomislav Nikolić i Vladimir Putin, saglasili su se još u septembru prošle godine da u rešavanju pitanja KiM primarnu ulogu treba da imaju UN.

Ali, time, nisu sve karike na broju. Da bi dijalog preuzele UN, kako nam pojašnjava advokat Vladimir Đerić, koji je bio u pravnom timu Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, morala bi da se dobije bilo formalna podrška Saveta bezbednosti, bilo neformalna politička saglasnost zemalja koje čine SB: SAD, Velike Britanije, Rusije, Francuske i Kine.

- Format dijaloga koji smo imali pod vođstvom EU, očigledno nije dao rezultate. EU je bila naklonjena Prištini, pa održivo i pravedno rešenje, prihvatljivo i Srbima i Albancima nije bilo dostižno. Zbog toga očekujem da će se dijalog na neko vreme usporiti, a onda mora da pređe na novi format. Da li će to biti međunarodna konferencija ili povratak u okrilje UN, videćemo - kaže za "Novosti" Krstimir Pantić, zamenik direktora vladine Kancelarije za KiM.

Na pitanje šta bi po njemu bila bolja varijanta od dve koje pominje, Pantić kaže da bi najpravednije bilo vraćanje pod okrilje UN, s obzirom na to da je SB UN jedino merodavno telo u kome bi kosovsko pitanje moglo da se reši u razložnom roku. Novi format razgovora, napominje, treba da prihvate obe strane.

- Malo je verovatno da će SAD i EU odustati od onoga što oni vide kao svoju moć nad Srbijom, dozvoljavajući UN da ponovo stupe na scenu - ocenjuje za "Novosti" DŽerard Galuči, bivši predstavanik UN u Kosovskoj Mitrovici, i dodaje: - UN bi trebalo da budu istinski neutralne, ali verovatno ne bi, jer bi ulogu dobio SB UN, a samim tim i Rusija.

Galuči kaže da se čini da su EU i SAD verovale da će pretnja Beogradu da ne dobije datum za pregovore o pristupanju EU biti dovoljna da primora Srbiju da preda sever Prištini. Ali, kako severni kosovski Srbi sami to ne bi prihvatili, niti bi u tome učestvovali, Vlada Srbije ne može da prihvati uslove Prištine.

Američki ambasador u Prištini izjavio je da dve strane ne bi trebalo da izgube ovu "konačnu šansu" da se napravi mir. Da li je ovo prikrivena pretnja nekim "planom B"? - pita Galuči.

- Ukoliko SAD same ne uvide potrebu da Priština ponudi pravi kompromis oko severa, ne Republiku Srpsku, ali razradu onoga što je Ahtisarijev plan već nudio, onda ni SAD neće uraditi bolje posao od EU.

Ako se EU pregovori "izjalove", nije jasno ko bi preuzeo ulogu medijatora, kaže za naš list DŽim DŽatras, američki politički analitičar, po kome je "medijacija" samo eufemizam za insistiranje da se Beograd povinuje zahtevima Albanaca:

- Imajući u vidu stav ove vlade da "nema drugog izbora do Evrope", teško je zamisliti da ona neće na kraju pristati na sve zahteve za severni deo KiM. Srpski narod na KiM ne može računati na bilo kakvu podršku iz Beograda - ocena je DŽatrasa.

Ukoliko bi Savet bezbednosti preuzeo direktnu odgovornost, gde Moskva i Peking mogu da imaju uticaj, to bi u principu bilo bolje, smatra on. Ali, ako, iz nekog razloga, sporazum koji zahtevaju Vašington, Brisel i evropske prestonice ne bude "postignut" pod pokroviteljstvom EU, direktno učešće SAD u daljem dijalogu, za Srbiju samo može biti gore. Gledajući na Kipar, DŽatras pita kako bi EU bila dobra za Srbiju. Istinske prijatelje, smatra, treba tražiti u BRIK zemaljama, a ne u SAD i EU.

Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi ukazuje na to da format mogućeg novog dijaloga zavisi od pitanja koje se postavlja:

- Nije lako opredeliti se na jednosmislen način između dva moguća pitanja: statusa KiM i autonomije srpske manjine unutar Kosova. Pregovori se sve više okreću ka drugom pitanju, no nije lako i formalno napustiti ovo prvo. Nije lako za ovu vladu, ne bi bilo lako ni za neku drugu srpsku vladu, kao što ne bi bilo lako ni za vladu bilo koje zemlje koja bi se našla u sličnoj situaciji.

Varadi je, ipak, mišljenja da će se sve jasnije prihvatiti da je reč o autonomiji Srba na Kosovu.

Neosporno je ljudsko pravo Srba na Kosovu da ostanu Srbi, da sačuvaju svoju kulturu i institucije.

Za to je potrebna - kao što to mnogi primeri u Evropi pokazuju - jedna značajna i sadržajna autonomija. Mislim da je to i u interesu Evrope i da je to dostižan cilj u evropskim okvirima - ocenjuje Varadi.

Prema shvatanjima zvaničnika u Prištini, nastavak dijaloga u fokus će staviti potpuno "treće" pitanje, pa tako potpredsednik takozvane vlade Kosova Hajredin Kuči kaže da će se nadalje tragati za "sporazumom o normalizaciji odnosa dveju zemalja".

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Dr Boris Šljemov, profesor na diplomatskoj akademiji MIP-a ruske federacije

Moskva - Pokušaj da se uz posredovanje EU postigne kompromis sa Prištinom bio je dosta nerealan jer su vodeće zapadne zemlje i pre starta pregovora javno poručivale da ih zanima samo to da Srbija prizna nezavisno Kosovo - kaže za "Novosti" dr Boris Šmeljov, poznati moskovski politikolog i profesor na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Rusije. - Napravljena je greška što se nije stalno insistiralo da se taj problem mora rešavati na nivou SB OUN, koji je i doneo Rezoluciju 1244. U SB Srbija ima podršku Rusije i Kine, a u Briselu nema nikoga. Pregovori se mogu vratiti u Njujork, ali će to ići dosta sporo, jer kosovski problem nije više u centru pažnje svetske javnosti, pa će Amerikanci i njihovi saveznici činiti sve da odugovlače da tema dođe na dnevni red.

* Bilo je predloga i da se o Kosovu organizuje međunarodna konferencija, ali se na kraju došlo do pregovora u Briselu gde se stalno ucenjivala jedna strana...

- Srpski političari su sami prihvatili tu igru sa "šargarepom" koju im ispred nosa vuče Brisel. Šta uopšte znači datum za početak pregovora o ulasku u EU? Pa, zar srpski političari stvarno misle da će ih, ako i predaju Kosovo, odmah primiti u EU? Da su Srbi odmah dali do znanja da nisu spremni na ucene, već da žele pravi kompromis, najverovatnije bi i Zapad prestao da ucenjuje. Uostalom, sada srpski pregovarači govore da im nije predlagan nikakav ustupak već se tražilo da usvoje sve želje Prištine. Kad jedan broj srpskih političara sve vreme govori kako je jedini izlaz iz teške ekonomske situacije ulazak u EU, onda je razumljivo što Nemačka i druge zemlje ucenjuju Beograd i teraju ga da prihvati sve što nudi Priština. Ispada da su se srpski pregovarači uzaludno trudili da Briselu dokažu da su "dobri momci".

* Neki političari u Beogradu još razmišljaju da prihvate predloge Hašima Tačija pod obrazloženjem da kako vreme prolazi može biti i gore?

- Iako su u jednom trenutku u Beogradu pomislili da će do kompromisa doći i bez podrške Moskve, pokazalo se da nije realno da bez ijednog saveznika na Zapadu Srbija dobije bar nešto. Zato je dobro što sledeće nedelje u Moskvu stiže srpski premijer Dačić. Prilika je to da otvoreno porazgovara sa premijerom Medvedevom i predsednikom Putinom. Ako Srbija odbije da prihvati predloge Tačija, Zapad zaista može da pravi razne pritiske na Srbe, pa već sada mora da priprema protivigru.

* Kakvi se pritisci na Srbiju mogu očekivati?

- Kao i obično, prvo bi počeli sa medijskim pritiscima, a kasnije bi mogli da otežavaju ekonomsku saradnju. Zato je važno da Srbija pojača pre svega ekonomske i druge odnose sa prijateljskom Rusijom, kao i sa Kinom, koje Beograd ničim ne ucenjuju. Ako Srbija nastavi da jača sa Rusijom pre svega ekonomsku, pa i drugu saradnju, to može imati dvostruku korist. Brže će prebroditi krizu, a zatim će je i Zapad više uvažavati. Mudri političari nikakad neće priznati, a pogotovo ne javno, da im je EU jedini spas. (Branko Vlahović)

D. Radeka Đorđević

(Večernje novosti)