Vašington post: Savez Kine i Rusije ima potencijal da promeni globalni poredak

 U geopolitici 70-ih, odluka Sjedinjenih Država da normalizuju odnose sa komunističkom Kinom i ukinu zabranu prodaje osetljive vojne tehnologije Pekingu bila je poznata kao "igranje na kinesku kartu", piše "Vašington post".

Ova odluka bila je usmerena protiv Sovjetskog Saveza. Sa posetom predsednika Si Đinpinga Moskvi ovog meseca, Kina je pokazala da je spremna da igra na "rusku kartu", kako bi se suprotstavila pokušajima SAD da opkole Kinu i obuzdaju njen ekonomski i vojni uspon.

Ovaj rastući savez između dva najveća američka strateška i vojna rivala ima potencijal da promeni globalni poredak jednako duboko kao što su to učinile Sjedinjene Države pre pola veka. Amerika i njeni saveznici moraju da pripreme odgovor na to, ocenjuje "Vašington post".

Odbacivanje "poretka zasnovanog na pravilima"

Kina i Rusija dele zajedničku zabrinutost od opkoljavanja od strane Sjedinjenih Država i NATO-a. Rusija vidi širenje NATO-a na istok kao egzistencijalnu pretnju, i to je glavni razlog za sukob u Ukrajini. Kina se pribojava da Sjedinjene Države pokušavaju da stvore "Indo-pacifički NATO" sa svojim azijskim saveznicima, od Filipina do Australije.

Štaviše, i Kina i Rusija preziru zapadne demokratske vrednosti i svetski poredak zasnovan na pravilima, kojim dominiraju Sjedinjene Države. Oni veruju u superiornost sopstvenog sistema upravljanja.

Kada su se sastala dvojica lidera, Putin je čestitao Siju na njegovom ponovnom izboru za treći predsednički mandat. Si je rekao da očekuje da će Putin pobediti na izborima 2024. godine.

Rusija i Kina raspolažu sa najvećim arsenalom nuklearnog oružja na svetu. Sada Kina proširuje svoj nuklearni arsenal kako bi pokušala da postigne paritet sa Sjedinjenim Državama u narednoj deceniji.

Rusiji je potrebna Kina radi kupovine nafte, gasa i žita. Kina je nastavila da isporučuje Rusiji letelice i delove za bespilotne letelice, kao i poluprovodnike. Ali do sada nije bilo izveštaja o tome da je Peking obezbedio smrtonosno oružje, na šta je Bajdenova administracija upozorila kao na svoju "crvenu liniju", ocenjuje list.

Evropska poruka Kini

Uprkos svom otvoreno proruskom stavu, Kina je nagovestila da bi mogla obezbediti mir u Ukrajini. Pre toga je Kina pomogla u diplomatskom približavanju Irana i Saudijske Arabije.

Si je otišao u Moskvu nudeći svoj mirovni plan od 12 tačaka za okončanje sukoba. U međuvremenu, Si nije pokazao interesovanje da ode u Kijev kako bi se sastao sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim.

Predsednik Bajden je rat u Ukrajini predstavio kao "borbu između demokratije i autokratije, između slobode i represije, između poretka zasnovanog na pravilima i poretka kojim se uspostavlja grubom silom." To nije impresioniralo Sija, koji zagovara ideju da je zapadna demokratija jednostavno potrošena.

Ekonomski i trgovinski odnosi Kine sa Evropom su daleko važniji nego odnosi sa Rusijom, smatra "Vašington post". Kineskog vođu treba podsetiti na to kada se sretne sa evropskim zvaničnicima koji mu dolaze u posetu, počev od španskog premijera Pedra Sančeza.

Francuski predsednik Emanuel Makron trebalo bi da poseti Kinu sledećeg meseca. Evropljani treba da pošalju jasnu i nedvosmislenu poruku da Kina treba da iskoristi svoj uticaj na Putina da se okonča sukob u Ukrajini.

(RT)