Uskoro potpisivanje memoranduma o gasovovu Srbija-Bugarska

 Vlade Srbije i Bugarske usaglasile su pre tri dana tekst novog memoranduma o razumevanju za izgradnju gasovoda Bugarska–Srbija, na sastanku grupe za gasno povezivanje u centralnoj i jugoistočnoj Evropi održanog u Budimpešti.

– Ministarstvo rudarstva i energetike i „Srbijagas” stvorili su u proteklom periodu preduslove za gasno povezivanja Bugarske i Srbije.  To je u memorandumu definisano kao jedan od šest prioritetnih projekata za EU i region – kazala je Mirjana Filipović, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike.

Ona očekuje da će najveći deo novca za finansiranje srpskog dela ovog projekta biti odobren iz IPA fonda za 2017. godinu.

Potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič i evropski komesar za akciju za klimu i energiju Migel Arias Kanjete, pohvalili su Srbiju za ono što je preduzela i angažovanje na projektu izgradnje gasovoda Bugarska–Srbija.

Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže, da je dobro što je sastanak održan u Budimpešti i time cela stvar podignuta na viši nivo od „lokalnog” Bugarske i Srbije. Ovim se šalje poruka da je Evropskoj komisiji stalo da se reši pitanje sigurnog snabdevanja gasom.

– S obzirom na to da bi ovim gasovodom trebalo da teče ruski gas, treba sačekati i uveriti se da su evropski fondovi zaista spremni da finansiraju gasovod Bugarska–Srbija, budući da oni sve čine da smanje zavisnost od ruskog gasa – kaže on.

Opravdano se strahuje da li će do ovog posla doći i zbog činjenice da je pre nekoliko godina potpisan sporazum o gradnji gasne veze između Srbije i Bugarske. Samo što je Brisel tada nudio tek 10 odsto para za gradnju gasovoda kroz Srbiju, dok su Bugarima obezbedili kompletan novac. Ovog puta bi i Srbija trebalo da dobije 60 miliona evra.

Budući da naša država i „Srbijagas” nisu imali para da sami grade gasovod, od posla nije bilo ništa, podseća Vuletić.

Upitan da li osim ruskog gasa ovim gasovodom može da prođe i neki drugi gas, pa je EK zato spreman da „odreši kesu i za Srbiju”, Vuletić ističe, da su sve druge količine gasa iz Azerbejdžana, Turkmenistana već rezervisane za gasovode „Tap” i „Tanap” u kojima nema Srbije, pa je malo verovatno da bi drugi gas mogao da se nađe.

Na konstataciju da bi u Bugarskoj trebalo da se sagradi novo gasno čvorište „Balkan” koje bi se snabdevalo gasom iz različitih izvora, Vuletić kaže, da je planirano da se tu dovede i ruski gas.

Bugarskoj će za ovaj projekat, od kog bi Srbija imala velike koristi, biti potrebne 2,2 milijarde evra da sagradi čvorište koje će moći da, pored gasa iz cevovoda, distribuira i tečni prirodni gas (LNG) iz terminala u Grčkoj. Gasovod do Sofije dugačak je 105 kilometara i njime bi u Srbiju stizalo više od 1,8 milijardi kubika gasa godišnje, što je skoro blizu godišnje srpske potrošnje.

(Politika)