У Вишем суду у Београду изречена првостепена пресуда за ратни злочин у Ловасу, одређене затворске казне за бивше припаднике ЈНА и паравојне формације

Пред Одељењем за ратне злочине Вишег суда у Београду припадници тадашње ЈНА и паравојне јединице “Душан Силни”, оптужени за злочин у хрватском селу Ловас 1991. године, проглашени су кривим за злочин против човечности у саизвршилаштву, ратни злочин против цивилног становништва и нечовечно поступање.

У поновљеном поступку, Милан Девчић је осуђен на осам година затвора, Саша Стојановић на седам година, Жељко Крњајић, Зоран Косијер и Јован Димитријевић на по шест година, Дарко Перић и Радован Влајковић на по пет година, а Радисав Јосиповић на четири  године затвора.

Како је наведено приликом изрицања пресуде, висина казне лимитирана је висином казни у првом суђењу и чињеницом да Тужилаштво није доказало све радње које су им се стављале на терет.

Оптужница им је стављала на терет да су током напада на Ловас 10. октобра 1991. године убили 22 цивила у кућама и двориштима, а до 18. октобра убијене су и 23 особе у импровизованим затворима. Оптужени су и да су 18. октобра исте године начинили живи штит од цивила и натерали их да корачају кроз минско поље. Тада су погинуле 22 особе, а у истом периоду у спорадичним инцидентима страдала су још три цивила.

Тужилац тражио 59 година затвора, одбрана ослобађање

Почетком године пред Специјалним судом у Београду изношене су завршне речи у којма је тужилац Душан Кнежевић затражио укупно 59 година затворске казне за оптужене.

“Изведени докази недвосмислено показују да су окривљени учинили дела која им се стављају на терет. За све време трајања поступка, оптужени су покушали да покажу да је процес монтиран, да би се показали као жртве. Они су подлегли ратној атмосфери и сматрали да имају право да узму правду у своје руке, вршећи одмазду. Зато предлажем суду да оптужене осуди на казне затвора: Крњајић - 10 година, Девчић - 10 година, Перић и Влајковић - пет година, Јосиповић - четири године, Стојановић - осам година, Димитријевић - осам година и Зоран Косијер - девет година затвора”, рекао је тада Кнежевић.

С друге стране, адвокати одбране тврдили су да је једино ослобађајућа пресуда могућа у овом случају и навела да је случај Ловас тест за судство.

Сви оптужени од почетка процеса негирали су оптужбе које им се стављају на терет.

Како преносе медији, од укупно 14 оптужених за овај злочин, на оптуженичкој клупи су остала осморица – петорица су умрла, а један је тешко болестан.

Судски поступак почео још 2008. године

Подсетимо, први судски поступак у случају Ловас против четрнаесторице оптужених због злочина против човечности у саизвршилаштву који је почињен у хрватском селу Ловас 1991, почео је 2008. године.

Ово је био први случај у коме су се за најтеже злочине теретили и некадашњи припадници ЈНА. Осим четворице припадника Југословенске народне армије (ЈНА), за злочине против хрватских цивила оптужена су и шесторица припадника паравојне формације “Душан Силни”, као и четворица Срба, мештана Ловаса.

Прва првостепена пресуда донета је средином 2012. године када је 14 припадника ЈНА, локалне територијалне власти и паравојне формације “Душан Силни” осуђено на укупно 128 година затвора.

Пресуду је донело Одељење за ратне злочине Вишег суда у Београду осуђујући оптужене за ратни злочин над најмање 70 цивила током октобра и новембра 1991.

Заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић изјавио је тада да је Тужилаштво веома задовољно пресудом која је оцењујући да представља адекватну казну за тај злочин и то "један од највећих који се деведесетих година догодио на простору бивше Југославије".

Међутим, ова пресуда пала је на Апелационом суду почетком 2014. када је предмет враћен на поновно одлучивање Вишем суду.

По налазу Апелационог суда, првостепена пресуда донета је уз битне повреде одредаба кривичног поступка, што изреку пресуде чини неразумљивом и противречном.

Такође, како је тада образложио овај суд, нејасно је шта је подразумевало наређење за напад на село Ловас, шта је био циљ напада и које радње су окривљени и припадници оружаних снага којима су командовали били овлашћени да предузимају у складу с наредбом.

Зато је, након скоро 11 година од почетка судског процеса, пред Одељењем за ратне злочине Вишег суда у Београду, тек у јуну прошле године поново почело суђење у предмету Ловас.

Иако је главни претрес завршен 2015, а у јануару 2016. заказане завршне речи, поступак је опет почео испочетка због постављања новог председника судског већа, а тек је у марту 2017. почело изношење завршних речи. Још један од проблема био је и то што Тужилаштво за ратне злочине годину и по дана није имало главног тужиоца.

Шта се догодило у селу Ловас?

Прошло је скоро 28 година откако је 70 цивила хрватске националности страдало у селу Ловас. Тог 10. октобра 1991. убили су их припадници локалне српске цивилно-војне власти, паравојних јединица “Душан Силни“ и Територијалне одбране из Ваљева.

Напад на Ловас, према подацима Фонда за хуманитарно право, организован је из три правца. Почео је ујутро 10. октобра тако што је отворена артиљеријска паљба по хрватским кућама, бацане су и бомбе, паљене су куће, а Хрвати су извођени и убијани на улицама…

Тог дана у кућама и двориштима убијена су 22 цивила, а до 18. октобра убијене су јос 23 особе у импровизованим затворима.

Осуђени су 18. октобра 1991. године приморавали цивиле хрватске националности да као живи штит корачају кроз минско поље, при чему је погинуло 22 људи, док је у спорадичним инцидентима страдало је још троје цивила.

Општина Ловас објавила је књигу “Крвава истина”, својеврсни ин мемориам својим суграђанима убијеним, погинулим и страдалим у минском пољу 1991. године. Уз попис жртава, њихове податке и фотографије, део књиге чине и сведочанства становника о страдањима њихових сродника и комшија.

(Инсајдер, Н1)