Tomislav Nikolić otvorio rekonstruisani Muzej SPC

BEOGRAD - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas da srpski narod nije hteo silom da prisvaja tuđe, a svoje se trudio da sačuva i očuva, jer kroz suočavanje sa istorijom bolje razumemo sadašnjost.

"Iako pripadamo grupi starih evropskih naroda, mi Srbi nismo osvajanjima prikupljali stvaralaštvo drugih naroda. Mi se ne pridržavamo samo deklarativno hrišćanskih vrednosti koje proklamuju da je oteto prokleto. Silom nismo hteli da prisvajamo tuđe, ali smo se trudili da svoje sačuvamo i očuvamo", rekao je Nikolić na otvaranju stalne postavke rekonstruisanog Muzeja SPC.

Prema rečima predsednika, čuvanjem onoga što je naše, upoznajemo sopstvenu prošlost, suočavamo se sa istorijom, kako bi razumeli i spoznali sadašnjost.

Nikolić je istakao da srpski narod ima bogatu duhovnu tradiciju koja je odolela brojnim iskušenjima i viševekovnim stradanjima i dodao da ratovi, izbeglištvo, pritisci nisu umanjili njegovu ljubav prema pravdi, slobodi, domovini, prijateljima, veri...

Istorija srpskog duhovnog bića, dodao je predsednik Srbije, utkana je u brojne predmete, prvobitno pohranjene u riznice, nekada posebne prostorije pri oltaru, a riznica je bila mesto gde su se čuvali sakralni predmeti, ikone, skupoceni prilozi, bogoslužbene relikvije, crkvene knjige, odore...

"Koliko smo mi Srbi pomagali izgradnju riznica, toliko smo duhovno uzrastali. Nekadašnje riznice srpske duhovnosti, prerastale su materijom omeđeni prostor i postajale muzeji", naveo je Nikolić.

Predsednik je podsetio da je Muzej SPC otvoren 14. juna 1954. godine, prošavši dug put, od riznice, preko "Hudožestvene hranilice" otvorene 1858. godine u prostorijama Beogradske mitropolije, Konaka kneginje Ljubice do današnje postavke u Patrijarškom dvoru, da je ideju o osnivanju Muzeja prvi izrekao Patrijarh srpski Josif Rajačić 1851. godine, a na realizaciju se čekalo čitav vek.

Za to vreme, dodao je, menjale su se društvene prilike, prolazili su ratovi i svakojaka stradanja, ali se rad na prikupljanju građe za budući Muzej nikada nije prekidao.

I danas jednako živo traje, zahvaljujući dobroti ljudi koji lične zbirke, umetnine, knjige, dragocenosti, čitave legate ustupaju muzeju Srpske pravoslavne crkve.

"Da nije bilo svesti o značaju čuvanja istorijskih dragocenosti, dobar deo naše viševekovne prošlosti ostao bi rasejan po Evropi, ili bi bio zauvek izgubljen", istakao je predsednik Srbije.

O tome svedoči pre šest decenija Patrijarh srpski Vikentije rekavši na otvaranju muzeja Srpske pravoslavne crkve: "U teškoj i mučnoj srpskoj prošlosti nestajali su gradovi, dvorci, tvrđave, ali je ostao jedan deo kulturnog blaga po manastirima i crkvama u kojima su ga kroz vekove čuvali i sačuvali srpski monasi i sveštenici."

"Višegodišnja obnova muzeja Srpske prvoslavne crkve je završena. Međutim, to nije kraj. Mi i dalje neumorno radimo na obnavljanju drugih muzeja u Srbiji. Sa velikim nestrpljenjem očekujemo da se obnovljenim pridruže i izuzetno značajni - Narodni muzej i Muzej moderne umetnosti", poručio je Nikolić.

Prema njegovim rečima, postavka koja je danas pred nama, kao i ona kojom je Muzej otvoren pre šezdeset dve godine, jednako je posvećena vekovnom razvoju Srpske pravoslavne crkve koliko i duhovnom uzrastanju srpskog naroda na ovim prostorima.

"U ovoj jedinstvenoj riznici odgovore na mnoga istorijska i civilizacijska pitanja tražiće i pronalaziti naši savremenici i naši potomci", uveren je predsednik Srbije.

Kako je istakao, muzeologija je značajna za srpsku državu i društvo iz dva razloga. Prvi je da nas drugi narodi bolje upoznaju i sagledaju, a drugi da istakne našu istorijsku povezanost sa svetom i našu posebnost, individualnost, naš jedinstveni kulturološki identitet.

Nikolić je zakljucio da stalni rad na dopuni zbirki, naučna istraživanja, publikacije, skupovi, živa razmena iskustva i saradnja sa međunarodnim institucijama, obnova muzeja i poboljšanje njihovog rada, nije tek naš civilizacijski dug prema prošlosti i precima, već i jedan od visoko uzdignutih vidika sa kojih se pruža pogled na budućnost koju ćemo, oslonjeni na znanja o sopstvenim korenima, bolje razumeti i smelije stvarati, na dobrobit onih koji dolaze posle nas.

"Ne smemo dozvoliti da nas unište tako što ćemo zaboraviti sopstvene korene", zaključio je Nikolić. 

Otvoren rekonsturisani Muzej SPC

BEOGRAD - Nova stalna postavka u rekonstruisanom Muzeju Srpske pravoslavne crkve svečano je otvorena večeras u prisustvu predsednika Tomislava Nikolića, patrijarha Irineja i brojnih visokih zvanica. 

Patrijarh Irinej je rekao da je deo velikog duhovnog blaga Srbije, koje je sada izloženo u rekonstruisanom Muzeju, do sada bilo u depoima i da nije postojala prilika da oni koji su zainteresovani saznaju šta sve poseduje SPC i koliko je veliko kulturno i duhovno nasleđe Srbije sakupljeno još od 13. veka.

Patrijarh je zahvalio vladi i ministarstvu kulture na podršci rekonstrukciji muzeja ističući da je ovo samo privremeno rešenje i da je neophodno naći put da sve što je u depoima nađe svoje mesto.

"Ovo je prva prilika da se veliko i dragoceno blago učini dostupnim onima koji žele da ga vide. Da nije bilo pomoći ministarstva kulture i Republike Srbije naši istoričari umetnosti još ne bi imali priliku da to blago vide", rekao je patrijarh.

Ministar kulture i informisanja Bratislav Petković istakao je na otvaranju nove postavke da danas možemo da se ponosimo pred svetom tradicijom i kulturom koje su ugrađene u temelje savremene evropske civilizacije zahvaljujući monasima koji su proteklih vekova branili, sakrivali i čuvali neprocenjiva kulturna blaga.

"Njima možemo da zahvalimo što su ove vredne relikvije, bogoslužbene knjige, dragoceni predmeti i vrhunska umetnička dela stigla do nas", rekao je Petković i dodao da samo kao narod svestan sopstvene vrednosti i poštujući svoje nasleđe i istoriju, zadržaćemo svoje zasluženo mesto u društvu velikih naroda.

Visoke zvanice u obilazak nove postavke vodio je upravnik Muzeja SPC Vladimir Radovanović koji je ukazao na značaj originalnih predmeta vezanih za istoriju srpskog naroda i srpske crkve među kojima su neki eksponati nulte kategorije kao i neki koji do sada nisu viđeni.

Blago čuvano vekovima u crkvenim riznicama, najčešće u zasebnim prostorijama pri oltaru, predmeti religioznog karaktera ali i darovi, pozlaćeni putiri, skupocene čaše, ukrašeni krstovi, okovana jevanđelja, iluminirane knjige, dragoceni predmeti koje su crkvi poklanjali srpski vladari, velikaši i crkveni velikodostojnici, zablistali su u obnovljenom muzejskom prostoru.

Muzej SPC osnovan je 1954. godine, uz pomoć ministarstva kulture i informisanja rekonstruisan je u moderan muzejski prostor, predmeti neprocenjive verske, kulturne i umetničke vrednosti dobro su osvetljeni, uz jasne muzeološke odrednice dostupniji su savremenim posetiocima, domaćim i inostranim. 

Predmeti za bogoslužbene namene, rukopisne knjige, povelje, plaštanica kralja Milutina (kraj 13. - početak 14. veka), odora Svetog kneza Lazara, mitra Katarine Kantakuzine, Jefimijina pohvala knezu Lazaru, povelja cara Dušana, kivot Svetog Stefana Dečanskog iz 1343. godine, povelja Vuka Brankovića, ikona Hrista Svedržitelja iz 15. veka, ručna kadionica iz 1654, panagijar beogradskog mitropolita hadži Ilariona koji u sebi ima čestice časnog krsta iz 1664.godine i najstariji izloženi eksponat Dečansko apokrifno jevanđelje iz 13. veka, neki su od 250 eksponata.

(Tanjug)